Šta sa dijalogom i sa Kosovom i Metohijom - pogled iz Brisela

RTV 08.05.2019 08:38
Šta sa dijalogom i sa Kosovom i Metohijom - pogled iz Brisela


U susret novom samitu posvećenom Kosovu i Metohiji, u Parizu, najmanje tri stvari su potpuno jasne: da EU ne odustaje od uloge jedinog i glavnog posrednika u dijalogu, da Brisel, ali i Berlin i Pariz, nemaju strategiju da privole Prištinu na ukidanje taksi i vrate strane za sto, i, konačno, da se EU nikada nije odredila po pitanju eventualne promene granica.



U Briselu danas potvrđuju za Tanjug da će šefica EU diplomatije Federika Mogerini razgovarati, u odvojenim susretima, sa predsednicima Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem tokom sastanka u okviru Brdo - Brioni procesa, 8. i 9. maja, u Tirani.

EU je i posle sastanka u Berlinu, kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, nastavila, kako se ističe u sedištu EU, kontakte sa dve strane, u cilju ponovnog pokretanja procesa normalizacije odnosa.

Šefica EU diplomatije je i dalje posrednik u razgovorima Beograda i Prištine, ističe se u Briselu, ali su, generalno, u ovom trenutku u Briselu svi veoma oprezi sa davanjem bilo kakvih prognoza i očekivanja, kada je reč o mogućim pomacima u cilju nastavka dijaloga.

Šest meseci evropskih apela i šatl diplomatije nisu doveli do povlačenja prištinskih taksi na robu iz Srbije, što je trenutno i glavna kočnica celog procesa normalizacije odnosa.

Istovremeno, primetno je da sama Federika Mogerini, u sumiranju rezultata svog mandata sve manje govori o dijalogu Beograda i Prištine, iako je taj proces, ipak, obeležio pet godina njenog angažmana na mestu šefice EU diplomatije.

Istovremeno, ulogu prioriteta spoljne politike EU na Zapadnom Balkanu ona sve više, s razlogom, prebacuje na uspešnu priču Severne Makedonije.

Visoka predstavnica je spremna da sazove novu rundu dijaloga, ali je jasno da je za brz nastavak procesa neophodno da kosovske vlasti suspenduju tarife, zvaničan je stav EU.

Prošlonedeljni sastanak u Berlinu samo je potvrdio nemogućnost EU, odnosno zemalja članica, pa i onih najuticajnijih, kao što su Nemačka i Francuska, da promene stav Prištine i time omoguće osnovne preduslove za bilo kakve dalje razgovore.

I pored očigledne zainteresovanosti EU da dođe do pokretanja dijaloga sa mrtve tačke, u ovim trenucima se čini da administracije u Briselu, ali i Berlinu i Parizu, nemaju strategiju, niti instrumente kojima bi obezbedili povratak Beograda i Prištine bar za pregovarački sto.

Istovremeno, EU, koja i dalje slovi za jedinog i glavnog posrednika u dijalogu, ni pre, ni posle Berlina nije se konkretno odredila po pitanju promene granica, kao delu eventualnog konačnog rešenja između Beograda i Prištine.

Stav EU je bio i ostao da je "prihvatljivo svako rešenje oko koga se slože Beograd i Priština, koje je prihvatljivo za zemlje članice, region i koje dobije podršku SB UN".

Sličnog stava su i SAD, ali i Francuska, čiji je predsednik Emanuel Makron pozvao na "otvorene razgovore o svim rešenjima, bez strasi i tabua".

U ovom trenutku protiv ideje razgraničenja izričiti su Nemačka i premijer privremenih kosovskih institucija Ramuš Haradinaj.

Da sama ideja nije u potpunosti mrtva i odbačena svedoči i poslednja izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića koji je naveo da u "razradi" same ideje o razgraničenju postoji više "predloga" od nekih koji su neprihvatljivi i za Beograd, pa do ovog za koji se on zalaže, a to je "razgraničenje na osnovu stanja na terenu", pri čemu bi reka Ibar bila "prirodna granica".

Sve dok EU lomi koplja sa Prištinom oko suspenzije nelegalnih tarifa, malo je verovatno da postoji prostora i kapaciteta da se razgovara o konkretnim stvarima koje bi međunarodna zajednica htela da vidi kao što je sveobuhvatno rešenje za noramalizaciju odnosa Beograda i Prištine, koje bi podrazumevalo odgovor na suštinska pitanja imovine, statusa, Zajednice srpskih opština.

Šta više, nakon "intervencije", kako je okarakterisan sastanak u Berlinu, Priština ne samo da se nije pomerila ka konstruktivnom rešenju, već je učinila i korak dalje od normalizacije - zahtevom da Srbija prizna genocid počinjen na teritoriji KiM i plati ratnu odštetu, na šta EU nije reagovala.

Zato se sa pravom i postavlja pitanje šta se može očekivati od novog sastanka u Parizu, 1. jula, koji je najavljen kao nastavak i mogući proboj u evropskom angažmanu za otključavanje "kosovskog čvora".

Kada je reč o aktivnostima SAD i pozivima Prištine da se ova sila više uključi u proces normalizacije, EU je stava da je zvanični Vašington "partner i dobrodošla pomoć", ali da dijalog Beograd i Prištine ostaje "u rukama" Unije.

Sa druge strane Atlantika kažu da prihvataju i podržavaju ovakav stav Brisela.

Evropski analitičari upozoravaju s jedne strane EU i zemlje članice da sam angažman bez utvrđenog cilja i sredstava za njegovo ostvarivanje ne može dovesti do definisanja budućih odnosa Beograda i Prištine.

Sa druge strane, Beograd i Priština se upozoravaju da svoju sudbinu ne mogu da prepuste na rešavanje drugima, već da je na njima najveća odgovornost za sopstvenu budućnost.

Po mogućstvu - u EU.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak