Srednja klasa bez para i glasa

Novosti 07.05.2019 15:55
Srednja klasa bez para i glasa


Da li u Srbiji opstaje nekada najbrojniji sloj društva, koliko se promenio i koliko na to utiče ekonomska situacija



EKONOMISTI je mere po novčaniku, sociolozi po ulozi i značaju. I jedni i drugi se slažu da je u Srbiji sve više siromašnih. Srednjoj klasi, po parametrima Svetske banke, pripada do 40 odsto građana. Kada se pripadnost njoj meri doprinosom društvu, čini je tek svaki peti stanovnik. Ma kolika bila, stručnjaci upozoravaju da se sve manje pita, teže leči i obrazuje, i sve joj manje pripada u preraspodeli bogatstva.

Prva pomisao većine je da su životni standard i kvalitet života kriterijumi po kojima se određuje srednja klasa. U tom slučaju, u Srbiji bi to bili visokoobrazovani građani, koji mesečno zarade 1.000 evra, ne brinu o egzistenciji, letuju, zimuju, ne strahuju od iznenadnih troškova. Sociolozi upozoravaju da je tada reč o srednjem platnom razredu, a da srednju klasu određuje nešto sasvim drugo.

- Nju čine ljudi koji omogućuju reprodukciju sistema, zaposleni u javnom sektoru, visoko su obrazovani, koji donose programe. To su i oni sa visokom stručnom spremom u privatnim firmama, koji omogućavaju da ta preduzeća rade uspešno, koji su kreatori, ili realizatori programa. Komponentu srednje klase čine i ljudi koji imaju manje firme - objašnjava Slobodan Cvejić, profesor Filozofskog fakulteta. - Smatra se da je za stabilnost društva potrebno da srednja klasa čini od 20 do 25 odsto. U jednom periodu je taj broj u Srbiji pao ispod 20 odsto, zbog restrikcije zapošljavanja u javnom sektoru i sporog razvoja privatnog sektora.

Cvejić priznaje da se poslednjih nekoliko godina situacija popravila zbog privrednog rasta. Srednja klasa trenutno čini petinu našeg društva, ali joj se ekonomski položaj drastično pogoršao.

- Nejednakost se i dalje obnavlja, jer se bogatiji brže bogate nego što se popravalja položaj srednje klase - kaže Cvejić. - Smanjenje nejednakosti zavisi od ekonomskog rasta i politike društvenog razvoja. Trenutno živimo u prilično neolioberalnom modelu koji ne doprinosi tome. Nadležni pričaju o rastu i novim investicijama, ali ne i o tome kako će to biti raspoređeno. Da može drugačije, pokazuje primer Portugalije. Socijalistički premijer sprovodi socijalne investicije, od kojih koristi imaju i siromašniji slojevi društva. To omogućava da se mnogo bolje rasporede efekti razvoja.

PROČITAJTE I:Kupovna moć u Srbiji raste polako

U teoriji, sociolozi ukrštaju koplja po pitanju srednje klase. Pojedini smatraju da je srednji sloj pred nestajanjem, a drugi da je prisutan, ali je doživeo pad materijalnog i društvenog položaja.

- Jednostavno rečeno, nejednakosti u društvu su se produbile u tolikoj meri da se društvo brzo raslojava i polarizuje na moćnu, malobrojnu i bogatu elitu i sve siromašniju masu stanovništva - ukazuje Nada Novaković, stručni saradnik Instituta društvenih nauka. - Srednja klasa sve manje učestvuje u raspodeli dohotka i bogatstva, potisnuta je iz procesa donošenja važnih političkih odluka. Uz ovo ide, po pravilu, manja prohodnost kroz sistem obrazovanja i sve manja dostupnost ustanova za lečenje i socijalnu zaštitu porodice i pojedinca.

Kako ističe Novakovićeva, položaj srednje klase na kraju tranzicije je nepovoljniji nego na njenom početku. Njeni pripadnici su danas konglomerat slojeva srednjih preduzetnika, seljaka i zaposlenih u javnim službama. Razlikuju se po nivou obrazovanja, po ugledu, visini prihoda, uopšte kvalitetu života, ali i - interesima.

- Srednja klasa je opstala, ali je stabilnost njenog društvenog položaja značajno dovedena u pitanje - tvrdi Nada Novaković. - Dok pojedinci iz privatnog sektora imaju šanse da napreduju u društvu, dotle dosadašnji srednji slojevi u javnim službama imaju sve manje šanse za to. Samo pet odsto ljudi poseduje bogatstvo koliko i 85 odsto ostalog stanovništva. To posredno znači da je i srednja klasa relativno mala i nemoćna, ali ona nije nestala. Nekadašnja obećanja o boljem životu i prosperitetu, data većini srednjih slojeva tokom poltičkih promena 2000. godine, ostala su neispunjena. Viši kvalitet života za najveći broj pripadnika srednjih slojeva je za sada teško ostvarljiv cilj.

Srednja klasa bez para i glasa

Globalizacija i tehnološki napredak, ma koliko otvorili vrata razvoju, pojačali su rizike i nesigurnost zaposlenih širom sveta. I istraživanje Svetske banke "Ka novom društvenom ugovoru", poručuje da je ljudima socijalna država potrebna više nego ikad. A put ka njoj je, reforma socijalne pomoći, zaštita radnika i progresivno oporezivanje, koje bi uzelo najviše od najbogatijih. Naši ekonomisti, međutim, nisu uvereni da bi u Srbiji to bilo moguće.

Proslava 1. maja 1957. godine

Srednja klasa bez para i glasa


- Kod nas je oporezivanje linearno i teško da bi uspela pravednija raspodela - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Kada je Fransoa Oland to uradio u Francuskoj, bogataši su počeli da se iseljavaju. On je, kao levičar, pre deset godina rešio da poveća poreze bogatima, jer nije bilo načina da Francuzi zadrže stečena prava. Uveo je poreze na prihode veće od milion evra. I bogataši su počeli da odlaze. To bi se verovatno desilo i ovde. Suština našeg problem je za radnike katastrofalan Zakon o radu, koji se sada dorađuje. I pogača i mač su u rukama vlasnika kapitala. U velikom broju firmi radnici se tretiraju samo kao trošak, isključivo kao broj. Ima boljih primera, ali je problem što država Srbija nije zaštitila prava zaposlenih.

POLARIZACIJA NA DELU

EKONOMISTI srednju klasu određuju prema životnom standardu.

- Verujem da kod nas ima do deset odsto ljudi koji su apsolutno siromašni - kaže Ljubodrag Savić. - Oni ne mogu da obezbede elementarne uslove za život. Više od četvrtine građana Srbije je u riziku od siromaštva. Tu je i krug ekstremno bogatih. Sada se procenjuje da 35 do 36 ljudi drži polovinu svetskog bogatstva. Smanjuju se razlike u siromaštvu među zemljama, ali rastu razlike između bogatih i siromašnih unutar zemalja.

MERE ŠTEDNjE - MERE štednje u Srbiji su pogoršale položaj srednje klase - kaže Nada Novaković. - One se ogledaju u sve manjim izdvajanjima za društvene službe, smanjenju broja zaposlenih, stagnaciji i smanjenju zarada ovih srednjih slojeva uz istovremeni rast realnih troškova života. Poreska politika je u duhu neoliberalizma, snižena je i proširena osnova ubiranja poreza.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak