Gde je danas srednja klasa

Politika 05.05.2019 12:11
Gde je danas srednja klasa


Jedni smatraju da ju je uništio režim Miloševića, drugi krivce vide u sankcijama i NATO bombama. Uz sporne privatizacije, dolazak stranih banaka i recesiju 2008, jasno je zašto je desetkovana



Da li idete na more? A na zimovanje? Kada napunite potrošačku korpu ostaje li vam dovoljno novca za odlazak u pozorište i bioskop? Imate komforan stan i dobar automobil? Ako ispunjavate sve ove uslove, vrlo je verovatno da pripadate srednjoj klasi. Ako se niste pronašli, proverite pravac kretanja – da li se penjete ka vrhu ili klizite ka dnu društvene lestvice.

Ko se u našoj zemlji može nazvati srednjom klasom? Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Jelena Žarković Rakić kaže za „Politiku” da srednju klasu kod nas čine domaćinstva koja mesečno ostvaruju prihod između 40.000 i 120.000 dinara. Tako, uzimajući u obzir raspon prihoda, njeni pripadnici danas su dobrim delom zaposleni u javnom sektoru, kao i u stranim kompanijama, sektoru finansija, informacionih tehnologija...

– Oni imaju relativno stabilno zaposlenje pa mogu da zadovolje želje koje se tiču vlasništva nad nekretninama, boljeg obrazovanja i putovanja – dodaje naša sagovornica, inače direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2017. godine pokazuju da je u Srbiji za oko 57 odsto domaćinstava nemoguća misija odlazak na sedmodnevni odmor. Štaviše, 44 odsto njih ne može da izdvoji 10.000 dinara kako bi pokrili neki nepredviđeni trošak. Isto istraživanje pokazalo je da više od 60 procenata ispitanika smatra da teško i vrlo teško sastavljaju kraj s krajem, dok je za samo četiri odsto njih to lak posao. Iako većina ljudi tvrdi da pripada srednjoj klasi, ovo je možda najslikovitiji pokazatelj koliko je dubok jaz između siromašnih i bogatih.

Šta se desilo sa našom srednjom klasom? Jedni smatraju da ju je uništio režim Slobodana Miloševića, drugi, doduše malobrojniji, krivce vide u sankcijama i NATO bombama. Ako tome dodamo privatizacije, koje su u najmanju ruku sporne, dolazak stranih banaka koje su građanima tek oslobođenim od sankcija ponudile vedriju sliku života, ali uz visoke kamate i, na kraju, recesiju 2008, jasno je zašto je srednja klasa desetkovana.

Međutim, dr Jelena Žarković Rakić ne slaže se sa ocenom da se srednja klasa smanjuje, već da su njeni pripadnici najglasniji kada im se položaj pogoršava.

– Tokom devedesetih godina u Srbiji srednja klasa, koja je imala veći tekući dohodak i bila sklonija štednji od niže klase, doživela je kroz epizode hiperinflacije i zamrzavanja devizne štednje natproporcionalno pogoršanje svoje pozicije. Ali posle 2000. vidimo obrnut trend. Tada su reforme, od privatizacije, preko fiskalne politike, više išle u korist srednje klase, a na štetu radništva i nižih slojeva – kaže naša sagovornica.

Roba i putovanja postali su relativno jeftiniji, došlo je do velikog rasta plata u javnom sektoru, a ukinuti su neoporezivi delovi zarade u vidu toplog obroka i regresa, koji su najviše značili onima s niskim platama. Istovremeno, desila se i erozija dečjeg dodataka i socijalne pomoći, koji su najviše značili onima sa dna lestvice.

Ako je za utehu onima koji se sa nostalgijom sećaju srednje klase iz doba SFRJ, ni milioni Evropljana danas se ne osećaju sigurno. Dok je u EU 60 odsto stanovništva pripadalo srednjem staležu, a u Americi polovina, na oba kontinenta srednja klasa se smanjila za dve trećine. Prvi put jedna generacija mladih u Evropi sebe ne može da zamisli kako živi životom srednje klase svojih roditelja. Suočavaju se i sa nedostatkom stabilnih radnih mesta, pa su prinuđeni da se zadovolje privremenim i honorarnim ugovorima. Samo u Španiji 2017. godine 90 odsto novih radnih mesta je bilo privremeno.

Ko je presudio srednjoj klasi na Zapadu? Recesija i dugotrajan i spor oporavak od nje. Uz to, malo je radnih mesta sa srednjim primanjima, a s obzirom na milione onih koji traže posao, poslodavci mogu da ponude niže plate, što ljudima otežava da povrate ili održe životni standard. Treba imati u vidu i da je više jeftine radne snage, kao i to da su migranti opteretili budžete pojedinih država. So na ranu dodali su i zakonodavci zemalja EU donoseći zakone koji slabe zaštitu radnih mesta i zarada. Narušena je i kupovna moć. Sve to hrani nezadovoljstvo, koje je izazvalo populističke pokrete.

Tako su „Žuti prsluci” u Francuskoj na ulicama od 17. novembra 2018, a u Španiji nezadovoljstvo je izazvalo političku polarizaciju. Voks, partija ekstremne desnice, napravila je dobar rezultat na regionalnim izborima u Andaluziji i posle više decenija ušla u parlament. Najmnogoljudnija španska pokrajina suočava se sa stopom nezaposlenosti koja premašuje 20 odsto, kao i sa svakodnevnim pristizanjem migranata koji putuju preko Sredozemnog mora.

Jedan od vodećih ekonomista Branko Milanović nedavno je u intervjuu za „Dojče vele” rekao da je nejednakost postala jedan od glavnih fenomena na Zapadu.

„Ranije nikoga nije interesovala, a danas je jedna od glavnih tema. Ne samo zbog nejednakosti kao takve, već zbog političkih efekata koje ima: smanjivanje srednje klase u zapadnim zemljama, jačanje desnice i onoga što se naziva populizmom ili ukupno smanjivanje značaja Zapada u odnosu na Kinu” – smatra Milanović.

Jedan mladi britanski komentator društvenih zbivanja sastavio je spisak stvari koje bi trebalo da budu u kućama predstavnika srednje klase. Na toj listi su smart televizor, džakuzi, gramofonske ploče, retro-frižider, epl računari... I roštilj. Dobro je, to, bar, imamo.

Zašto svi misle da su srednja klasa

Skoro da nema osobe koja će reći, bilo da zarađuje koji dinar iznad minimalca ili prima platu koja se piše sa pet nula, kako ne pripada srednjoj klasi. Jelena Žarković Rakić smatra da je to zbog velikog dohodovnog raspona srednje klase.

– Mi smo ipak deo evropskog prostora gde se egzistencijalno siromaštvo meri sa svega nekoliko procenata, svakako mnogo manje od, recimo, jedne četvrtine populacije i više od toga u nekim azijskim ili afričkim zemljama. Onih veoma bogatih procentualno takođe nema mnogo, tako da srednja klasa svakako obuhvata najveći deo populacije – objašnjava naša sagovornica.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak