Uprkos donaciji EU pre 11 godina, radioaktivni otpad i dalje na nesigurnom

Radio 021 03.05.2019 17:29
Uprkos donaciji EU pre 11 godina, radioaktivni otpad i dalje na nesigurnom


Oko polovine radioaktivnog otpada čitave bivše Jugoslavije danas se nalazi u nezaštićenom hangaru na svega desetak kilometara od Beograda.



Prema proceni Međunarodne agencije za atomsku energiju, organizacije UN-a koja nadzire nuklearne aktivnosti, sigurnost hangara je nezadovoljavajuća jer su kontejneri u koje se radioaktivni otpad skladišti oštećeni i neodgovarajući. To praktično znači da bi ovaj otpad mogao da dospe u životnu sredinu, a samim tim i u lanac ishrane. 
 
U krugu Vinče, u hangaru starom pola veka, mimo svih pravila i standarda skladišten je različit opasan i radioaktivan otpad, uključujući čak i materijal kontaminiran u Černobiljskoj katastrofi, piše Insajder. To je potvrdila i EU još prilikom odobravanja donacija, dodajući da su se u hangaru nastanile čak i manje životinje.
 
Istovremeno, kako je utvrdila Međunarodna agencija za atomsku energiju, zbog uslova u kojima se otpad nalazi - nije moguća ni inspekcija nad njim, zbog čega ne može da se utvrdi nivo zagađenosti i ozračenosti. Opasni otpad već sad ugrožava životnu sredinu u neposrednoj okolini, a eventualna havarija u hangaru imala bi daleko veće posledice.
 
Da bi ovaj problem bio rešen, potrebno je najpre radioaktivni otpad izmestiti iz starog, oštećenog hangara, koji nakon pražnjenja mora potpuno da se očisti. Otpad zatim treba da prođe kroz postrojenje, objekat u kome se prerađuje, kako bi tako pripremljen mogao da bude prebačen ili u odlagalište, što je trajno i konačno rešenje, ili u skladište, gde otpad može biti dugo, ali ne i neograničeno. Srbija, međutim, još nije obezbedila odlagalište, pa je plan da otpad bude premešten u skladište - novi hangar. 
 
Srbiji je za posao skladištenja otpada i dekontaminacije starog hangara Evropska unija još 2008. iz IPA fonda odobrila donacije u radovima i opremi, vredne oko 3,2 miliona evra. Pomoć je tada odobrena Institutu za nuklearne nauke, u okviru koga se nalazilo i Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, zaduženo za radioaktivni otpad.
 
Iako se ovo preduzeće odvojilo od Instituta već naredne, 2009. godine, ono tek sedam godina kasnije, 2015. potpisuje ugovor kojim aktivira donacije i pokreće rešavanje pitanja otpada i hangara.
 
Prema informacijama do kojih je došao Insajder, ugovor su tada sa Nuklearnim objektima potpisale Međunarodna agencija za atomsku energiju i belgijska firma Tehnubel. Prema tom ugovoru, Međunarodna agencija preuzela je obavezu da Tehnubelu plati za premeštanje otpada u novi hangar, kao i dekontaminaciju oštećenog, starog hangara. Oni taj posao, međutim, i dalje nisu završili, pošto JP NOS još nije dobio licencu za Postrojenje za preradu otpada.
 
Da ništa od otpada ni nakon četiri godine nije premešteno iz starog u novi hangar za Insajder su potvrdili i u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost, nadležnog za kontrolu nuklearnih aktivnosti u Srbiji, a samim tim i rad ovog javnog preduzeća.
 
"Od 2015. godine nije bilo premeštanja radioaktivnog otpada iz hangara H1 (starog hangara) u hangar H3 (novi hangar)", navode za Insajder u Direktoratu.
 
Na pitanje Insajdera dokle se stiglo sa radovima iz JP NOS nisu dali konkretan odgovor, uz obrazloženje da je preduzeće samo krajnji korisnik.
 
Tvrde da nisu odgovorni za to što ni 11 godina nakon odobravanja pomoći iz EU posao nije ni blizu kraja, jer, kako navode, preduzeće nije postojalo 2008. kada su donacije odobrene. Iako se od Instituta odvojilo već naredne godine, što praktično znači da je već deceniju odgovorno za radioaktivni otpad u Srbiji, ovo javno preduzeće tvrdi da nije krivo za dinamiku radova.
 
"JP NOS postoji kraće od 11 godina (formirano je 2009. godine), kada je IPA već bila potpisana (2008. godine). Sadašnje rukovodstvo je učinilo sve da bi se IPA 2008. aktivirala, što je konkretizovano potpisivanjem ugovora (sa Tehnubelom). O odgovornosti prethodnog rukovodstva, pre i posle formiranja JP, ne možemo mi odgovarati", navode u Nuklearnim objekatima Srbije za Insajder.
 
Postrojenje za preradu otpada već godinama bez dozvole za rad
 
Prema informacijama do kojih je došao Insajder, ključni problem je u Postrojenju za preradu otpada. Iako taj objekat postoji godinama unazad, JP NOS još nije dobio odgovarajuću dozvolu za njegovo puštanje u rad.
 
"Po dobijanju upotrebne dozvole, saglasnosti nadležnih ministarstava i organa, čija je procedura u toku, postrojenje će moći da se koristi, što se očekuje u kratkom roku", navodi se u odgovoru Nuklearnih objekata Srbije.
 
Da bi dobio licencu, bilo je neophodno da se prethodno izvrši njegova prenamena, kako bi ovaj poslovni objekat postao nuklearni, tj. postrojenje. Za promenu namene je zato prošle godine bila raspisana i javna nabavka za izradu tehničke dokumentacije za promenu namene ovog objekta. Nad objektom je pre dve godine vršena i sanacija i adaptacija, što je takođe bio deo donacija EU. Državni revizor je, međutim, u svom izveštaju o radu javnog preduzeća Nuklearni objekti iz 2016, u periodu kada su radovi bili već do pola završeni, ustanovio kako prilikom sanacije i adaptacije "nije vršen popis izvršenih ulaganja".
 
Srbiji su, za slične potrebe, preko Međunarodne agencije za atomsku energiju bile odobrene i duplo vrednije donacije IPA 2009 i IPA 2010. Te donacije, međutim, nisu ni stigle do Srbije, jer je EU godinu dana kasnije povukla sva sredstva, u iznosu od skoro šest miliona evra. Kako је JP NOS objasnio u svom odgovoru za Insajder, Evropa je od donacija odustala jer Međunarodna agencija za atomsku energiju nije na vreme izvršila svoj deo obaveza.
 
Direktorat dodaje i tadašnji stav EU da više ne finansira dugotrajne aktivnosti, koje su već bile odlagane.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak