Kod gazde sindikati ne prolaze

Novosti 03.05.2019 11:12
Kod gazde sindikati ne prolaze


Udruživanje radnika danas mnogo teže nego ranije, posebno kod privatnika. Vlasnici veruju da ne moraju da poštuju radnička prava, pa je štrajk nezamisliv



U SRBIJI je relativno lako formirati sindikat, ali je jako teško stvoriti radničko udruženje koje gradi svoj ugled i moć tako što brani autentične interese radnika i ostalog članstva. Zakon o radu je obesmislio i smisao uloge sindikata u preduzeću, a u praksi legalizovao uslove rada i prava radnika koja su daleko iza evropskih i standarda dostignutih na ovim prostorima pre 1990. godine.

Ovim rečima dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu objašnjava današnju ulogu i uticaj srpskih sindikata. Njihova snaga, smatra ona, zavisi i od broja članova i njihovog delovanja u preduzećima, a opšti pravac promena poslednjih 30 godina jeste drastičan pad broja članova i pad ugleda starih i novih sindikata.

- Sindikalna scena Srbije je usitnjena i puna sukoba - kaže dr Novaković. - Zakonom je obavezno registrovanje svake sindikalne organizacije u registar u Ministarstvu rada, što ima za posledicu negde oko 25.000 udruženja. Ovo rešenje je besmisleno, jer ograničava slobodu sindikalnog organizovanja, a jača moć diskrecionog odlučivanja resornog ministra. Ono odstupa i od uobičajene prakse u razvijenim zemljama sveta.

U privatnim firmama danas ima relativno malo sindikata. U onima koje su nastale tokom privatizacije društvenih preduzeća sindikati se "preuzimaju", ali im se stvarna prava najčešće smanjuju. Ukoliko nisu po volji novih poslodavaca, oni se proganjaju ili im se kao konkurencija formiraju "novi" i "gazdini" sindikati.

Kod gazde sindikati ne prolaze

- U većini privatnih firmi uopšte nema sindikalnog organizovanja - objašnjava naša sagovornica. - Vlasnici su dovoljno moćni da u antisindikalnoj politici istrajavaju, a u tome im bez sumnje pomaže i vlast. Na to nas navode dešavanja u preduzećima koja su kupile strane multinacionalne kompanije. Ugovorima između države i novih vlasnika, koji su često zatamnjeni, dozvoljeno je da se ne poštuju sindikalna i druga prava, a državni organi na sve to samo žmure. Radna snaga u privatnom sektoru je maksimalno eksploatisana. Štrajk je nezamisliv, jer se posao brzo i lako gubi, a sindikati retko opstaju i bez stvarne su moći i ugleda među zaposlenima.

Pre deceniju ili dve stari srpski poslodavci prepoznavali su značaj sindikata i udruženja radnika i oni su tada postojali u većini privatnih firmi. Danas je situacija mnogo gora, tvrdi Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona objašnjava da evropske kompanije koje posluju u Srbiji poštuju sindikate u svojoj zemlji i to prenose ovde. Kao dobri poslodavci pokazali su se još i Kinezi, ali zato velike probleme zaposlenima zadaju korejski i turski poslodavci.

- Turske kompanije, koje kod nas posluju uglavnom u tekstilnoj industriji, imaju gotovo robovlasnički odnos prema našim radnicima - kaže Savić. - S druge strane, mnoge gazde srpskog porekla ni ne znaju šta znači sindikat i već pri njegovom formiranju u preduzeću prete i ucenjuju radnike.

Treba, međutim, praviti razliku između onih koji su stvarali svoja preduzeća i poslodavaca koji su kupili fabrike u privatizaciji. U privatizovanim fabrikama zatečena udruženja radnika su zadržana i normalno funkcionišu.

- Dijalog sa zaposlenima i zadovoljan radnik moraju da budu prioritet svakom poslodavcu - izričita je naša sagovornica.

Na pozitivnoj sindikalnoj listi kompanija koje poštuju kolektivne ugovore i pre svega poštuju svoje radnike visoko se kotiraju "Filip Moris", gde se teško pregovara, ali se sve dogovoreno poštuje, zatim "Gorenje", "Železara", "Bambi"... Svetli primeri su, po mišljenju Ranke Savić, i mnoga javna preduzeća.

- Postoji veliki broj današnjih privatnika koji na sam pomen sindikalnog organizovanja krenu da nasrću na predsednike, prete, premeštaju na niža radna mesta i to se uglavnom dešava u firmama gde je 90 odsto zaposlenih na određeno ili radi preko agencije za posredovanje.

Ona naglašava da su upravo ugovori na određeno najčešći prostor za nepoštovanje Zakona o radu. Iako propisi nalažu da oni mogu da važe najduže tri godine, dešava se da im je rok važenja i deceniju i po. Savić navodi primer zaposlenih u namenskoj industriji u "Krušiku" gde veliki broj radnika nema stalan posao.

Za Dragoljuba Rajića, konsultanta u Mreži za poslovnu podršku, problem je u tome što smo mi postali zemlja koja nije na glasu po razvijenom tržištu, efikasnom sistemu bez korupcije, profesionalnoj javnoj upravi, nezavisnom i efikasnom pravosuđu, već samo po jeftinoj radnoj snazi.

- Za sve ovo odgovornost snose političari, sindikati i privatni sektor od 2000. godine pa do danas - kaže naš sagovornik. - Mi smo jedna učaurena zemlja koja dugo sedi i čeka da joj neko reši probleme. Zato mladi odlaze, jer budućnost u takvom (ne)sistemu nije svetla. Da bismo imali bolju državu, bolje firme i sindikate, svi zajedno moramo imati znanja i truditi se da svakog dana budemo bolji ljudi. Nažalost, znanje i moral su nam u stalnom opadanju, a to su pokretačke sile svakog savremenog i razvijenog društva. Problem društvenog standarda je u ovoj zemlji u stvari problem znanja i morala.

BOLUJU "DEČJE BOLESTI"

KAO i sindikati u regionu, naši sindikati još nisu prevazišli "dečje bolesti". Njihov broj se povećao, a broj članova, uticaj i ugled sindikata je opao. Sindikati su u svim tim zemljama sistemski i zakonski marginalizovani, a u svim slučajevima država je najveći poslodavac.

U Francuskoj je sindikalno organizovano samo osam odsto zaposlenih, a tamo se pokreću veliki i uspešni štrajkovi u gotovo svim delatnostima. U Nemačkoj su dobro organizovani, posebno u javnom sektoru. Mnogi su mišljenja da su naši sindikati različiti od dobrih sindikata razvijenih društava po tome što ima mnogo mesta za sistemsku korupciju. Odvojenost sindikalnih lidera od članstva, recimo, u Velikoj Britaniji, nema materijalnu osnovu, veće zarade, brojne privilegije, a sindikalni lideri moraju biti lojalni članstvu ili gube taj položaj.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak