Đukanović protiv korekcije granica

Politika 21.04.2019 10:52
Đukanović protiv korekcije granica


Predsednik Crne Gore Milo Đukanović protivi se korekciji granice između centralne Srbije i Kosova, ne zato što, kako kaže, sumnja u sposobnost „dva lidera, Beograda i Prištine” da se o tome dogovore i dogovor implementiraju, već zbog toga što se pita šta su garancije da se sa takvim idejama neće nastaviti na Balkanu, ali i u Evropi, prenosi Tanjug.



U intervjuu za Bi-Bi-Si Đukanović pita da li to znači da se time odustaje od modela multietničkog društva na Balkanu, da li se vraćamo u 90-te i jesmo li zaboravili na rat inspirisani tim idejama - da se naprave etnički i verski homogenije i uvećane „velika Srbija, Hrvatska i Albanija”.

„Ko može da nas razumno i ubedljivo uveri da i danas svaka korekcija granica motivisana etničkom ili verskom homogenizacijom nije samo prvi korak u tom pravcu? Moramo o tome celovito i dugoročno promišljati,..., da ne napravimo korak u pogrešnom smeru i izazovemo domino efekat retrogradnih ideja”, naveo je Đukanović.

Na pitanje zašto su ponovo zahladneli odnosi sa Beogradom i konstataciju da su se Podgorica i Beograd politički, u poslednje vreme, značajno udaljili s obzirom na to da je poslednji susret dva predsednika bio onaj Filipa Vujanovića i Tomislava Nikolića 2015. godine u Podgorici, a premijerski Aleksandra Vučića i Duška Markovića u Beogradu u februaru 2017. godine.

Đukanović kaže da je „primetio da izostaju zvanični” susreti, što je, smatra, neobično.

Tvrdi da je zvanična Podgorica u svakoj prilici pokazivala spremnost da bude akter bilateralnog susreta na najvišem nivou, ali da istovremeno uvažava okolnosti da je Srbija, kako kaže, celinom pažnje državne politike zaokupljena rešavanjem pitanja sa Kosovom i da se zato na tim susretiam nije insistiralo.

„Ništa u našim odnosima ne gori”, kaže Đukanović i podseća da se sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem sastao sastao na Bezbednosnom forumu u Minhenu u februaru ove godine, a da su se telefonom čuli polovinom aprila, dva dana pre ovog intervjua.

Na opasku da je diplomatska hladnoća između dveju država praćena „vrelom ofanzivom provladine tabloidne štampe i televizija u Srbiji prema crnogorskom državnom vrhu koji je optuživan za podrivanje srpske politike, ponajviše na pitanju Kosova, Đukanović potvrđuje da je to registrovao i da to kod njega, kako kaže, budi sumnje i upućuje na određene pretpostavke.

„ Valjda znate da nisam naivan čovek. Ali nisam ni plašljiv, niti tome dajem preveliki značaj. Znam da je za uspeh politike najvažnije dobro uraditi posao kod kuće. Nagledao sam se tih promena raspoloženja iz određenih delova beogradske političke i medijske scene i mogu da pretpostavim da će doći faza u kojoj će pisati potpuno prijateljski i o Crnoj Gori, i o meni”, kaže Đukanović.

Tvrdi da i iz ličnog iskustva zna ponešto o tome da te medije i državni vrh u Beogradu svrstava u sebi naklonjene, te da mu je zato, kako kaže, teško da pretpostavi da je reč o uređivačkoj politici nezavisnih medija, autonomnih u odnosu na neke političke centre u Beogradu.

Sa Vučićem, kaže, o tome nije razgovarao.

A na pitanje zašto nije, Đukanović kaže da je to zato jer su svi njihovi razgovori tematski, usredsređeni na najaktuelnija regionalna pitanja i pitanja odnosa sa EU.

Ne misli, dodaje, da je nužno da on to pitanje potencira, jer ne želi da iko od njegovih sagovornika pretpostavi da mu je potrebna pomoć i zaštita od medijske kampanje.

„Od toga sam se uvek branio i odbranio sam. Ali, očekivao bih, recimo, da čujem neku reč objašnjenja sa druge strane - zašto se to događa i koliko ima veze sa nekim važnim političkim procesima koji su u toku, poput pregovora sa Kosovom. Ili sa pitanjem navodne ugroženosti srpske zajednice u Crnoj Gori, koju potenciraju neki od njenih političkih lidera koji su od Miloševićevog vremena češće bili protivnici svih novih vlasti u Srbiji nego njihovi saveznici".

Na opasku da ovakvo zagrevanje odnosa na relaciji Beograd - Podgorica može zapravo odgovara i jednom i drugom režimu da konsoliduju svoje nacionalno opredeljeno biračko telo, Đukanović kaže da u tome ne traži šansu, niti bi manipulisao tim pitanjima.

„Prošlo je vreme, kako je neko rekao, da se ovde otvara kišobran ako u Beogradu počne da pada kiša. O obostranim odnosima moramo zajedno voditi računa, sa dodatnom pažnjom onog državnog rukovodstva sa čijeg se terena ta atmosfera dominantno kvari.„

Đukanović predpostavlja da bi delovanje prosrpske opozicije u Crnoj Gori moglo izgledati kao doprinos toj atmosferi.

„Bežeći od odgovornosti za to što su uvek bili protiv svih odluka koje je savremena Crna Gora donosila tokom više od poslednje dve decenije, oni sebe predstavljaju žrtvom u Crnoj Gori. U prilog oceni da nije reč o nacionalnom, nego o političkom pitanju, primetio bih da su oni najčešće bili i protiv svih pozitivnih promena u Srbiji. Ja ne vidim da je ovde iko diskriminisan”.

Ideje o „ustavnim preformulacijama” Crne Gore u državu srpskog i crnogorskog naroda ili otpor crnogorskom jeziku, Đukanović ocenjuje kao „retrogradne ideje koje pokušavaju da ugroze temeljno opredeljenje da gradimo građansku državu, multietničko društvo.„

„Zato se u našem Ustavu Crna Gora ne definiše kao država Crnogoraca, logično ni bilo koje druge nacionalne grupacije, nego kao država svih njenih građana - i to smatram našom najvrednijom tekovinom”, zaključio je predsednik Crne Gore.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak