Neverovatno naučno dostignuće: Prva fotografija crne rupe

Novosti 11.04.2019 14:09
Neverovatno naučno dostignuće: Prva fotografija crne rupe


Međunarodni naučni tim najavio je za predstavljanje neverovatnog naučnog otkrića u strofizici - prvu fotografiju crne rupe, što je podvig koji će staviti na probu stub nauke: opštu teoriju relativnosti Alberta Ajnštajna



Naučnici su danas objavili prvu fotografiju crne rupe, koja prikazuje njene vruće osenčene ivice gde se svetlost uvija oko sebe u zabavnom kosmičkom efektu.

Astronomi su kreirali ovu fotografiju pre dve godine prikupljajući podatke sa osam različitih teleskopa raspoređenih širom planete, preneo je AP.

Zamenik direktora istočnoazijskog opservatorijuma na Havajima Džesika Dimpsi je rekla kako je slika na prvi pogled podsetila na moćno vatreno oko Saurona iz "Gospodara prstenova".

Za razliku od manjih crnih rupa koje ostaju iza "dotrajalih" zvezda, nastanak ogromnih crnih rupa je misterija.

Crna rupa sa fotografije se nalazi u centru naše galaksije, i toliko je gusta, da ništa pa ni svetlost ne može izbeći njenu gravitaciju.

Kako se navodi podaci sa teleskopa su prikupljeni pre dve godine, ali je bilo potrebno mnogo vremena da se napravi slika, kako se navodi bio je to poduhvat na kome je učestvovalo oko 200 naučnika, superkomjuteri, i stotine terabajta podataka.

Ta granica oko rupe, posle koje ništa ne može pobeći je velika kao čitav Sunčev sistem.

Naučnici su naveli da je fotografija još jedan dokaz tačnosti Ajnštajnove teorije relativiteta.

Astronom Avi Loeb je rekao da slika pokazuje gas zagrejan na milion stepeni, od trenja sve jače gravitacije koja kreira zabavan efekat gde se vidi svetlost koja kruži oko crne rupe.

Projekat je koštao između 50 i 60 miliona dolara, i prema rečima nekih naučnika možda je vredan i Nobelove nagrade.

"Crne rupe su kao zatvorski zidovi, kada jednom kročite, nije moguće izaći" rekao je Loeb.

Fotografija prikazuje crnu rupu u galaksiji M87 koja je od Zemlje udaljena 53 miliona svetlosnih godina.

Ova crna rupa je oko šest milijardi puta veća od mase našeg Sunca.

Inače, ovaj projekat započet je 2012. godine da bi se direktno posmatrala neposredna okolina crne rupe uz pomoć globalne mreže teleskopa, prenosi Rojters.

Horizont događaja crne rupe, odnosno njena granica, jeste tačka bez povratka posle koje sve - zvezde, planete, gas, prašina i svi oblici elektromagnetnog zračenja - odlazi u zaborav.

Projekat je ciljao na dve supermasivne crne rupe koje se nalaze u središtima različitih galaksija.

Istraživanje će testirati Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti iz 1915. godine, koja objašnjava zakone gravitacije i njihov odnos prema drugim prirodnim silama.

Ajnštajnova teorija dozvoljava predviđanje veličine i oblik crne rupe. Ako se ispostavi da to predviđanje nije tačno, teoriji će trebati preispitivanje.

Jedna od crnih rupa, Strelac A*, nalazi se u centru naše galaksije Mlečni put, na 6,000 svetlosnih godina od Zemlje i ima 4 miliona puta veću masu od Sunca.

Drugi crna rupa, M87, u centru je susedne Devica A galaksije, sa masom od 3.5 milijardi puta većom od Sunca i udaljenošću od 54 miliona svetlosnih godina od Zemlje.

Neverovatno naučno dostignuće: Prva fotografija crne rupe

Crne rupe, koje mogu imati različite veličine, nastaju kada supernove, veoma masivne zvezde, eksplodiraju na kraju svog životnog ciklusa.

Činjenica da crne rupe ne dozvoljavaju izlazak svetlosti čini njihovo posmatranje veoma teškim.

Naučnici će tražiti prsten svetlosti - iskrivljenu materiju i svetlost koje kruže ogromnom brzinom na ivici horizonta događaja, oko oblasti tame koja predstavlja pravu crnu rupu. Ovo je poznato kao senka, odnosno silueta crne rupe.

Naučnici kažu da bi oblik senke, prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, trebalo da bude gotovo savršen krug, a ako se ispostavi da nije, nešto nije u redu sa tom teorijom, prenosi britanska agencija.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak