Ubistvo Ćuruvije - DB-ovcima 100 godina zatvora

10.35 -  Bivši šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković i ex šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora. Romiću i Radonjiću u kaznu se uračunava vreme koje su proveli u pritvoru i kućnom pritvoru. Na ovu odluku suda, i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

10.33 - Četvorica bivših pripadnika DB-a osuđena su na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije u Beogradu.

10.25 - Optužena četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti kriva su za ubistvo novinara, odlučio je sud. U toku je čitanje presude, a na kraju će predsednik sudskog veća saopštiti na koje su kazne osuđeni.

9.53 - Optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije u pratnji policijskog obezbeđenja stigli su u Specijalni sud gde će im danas biti izrečena prvostepena presuda. Oni su sprovedeni pod velikim merama obazbeđenja. Ulice oko suda su blokirane.

.......................................

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je nedavno sudskom veću Specijalnog suda da na maksimalne kazne od 40 godina zatvora, osudi četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su bivši načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.

Optuženi Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. i od tada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, a optuženi su odbacili bilo kakvu povezanost s tim zločinom.

Suđenje je počelo 1. juna 2015. i kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen iz niskih pobuda po nalogu N.N. lica iz najviših struktura vlasti jer ih je javno kritikovao.

Zamenik tužioca Milenko Mandić u završnoj reči nazvao je smrt Ćuruvije "mučeničkom", navodeći da je ubijen u borbi za bolju budućnost i obnovu demokratije, ali i zbog svoje istinoljubivosti.

Prema rečima Mandića, tadašnja vlast je doživljavala Ćuruviju kao opasnog protivnika.

"Njegovo ubistvo imalo je efekat straha kod novinara i opozicije, tako da je i budući premijer Zoran Đindić napustio Beograd," rekao je on.

Mandić je kazao da je sloboda novinarstva temelj demokratskog poretka.

"Slavko Ćuruvija nije imao šansu da preživi", ocenio je Mandić navodeći da postoji niz otežavajućih okolnosti za optužene.

On je podsetio da je Ćuruvija ubijen u centru grada s 14 hitaca, od čega mu je sa sedam metaka pucano u glavu.

Advokat Slobodan Ružić rekao je u završnoj reči u Specijalnoj sudu u Beogradu, da činjenice ukazuju da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević nalogodavac ubistva Ćuruvije i da je uveren da mu je supruga Mira Marković davala savete.

Ružić koji je punomoćnik dece novinara Slava Ćuruvije, rekao je da je Milošević jedini imao apsolutnu moć u državi i takvu mogućnost da iskoristi državne resurse ne samo u tom slučaju, već i kod pokušaja ubistva lidera Sprskog pokreta obnove Vuka Draškovića i nekadšnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.

"Ćuruvija je ubijen samo zato što se drznuo da se suprotstavi jednom zločinačkom režimu i to tako što je preko svojih novina pokušao da se bori za istinu", kazao je Ružić.

Ružić je naveo i da je Milošević Ćuruviju označio kao državnog neprijatelja nakon čega je otpočeo njegov otvoreni progon.

Prvooptuženi Radomir Marković negirao je u završnoj reči da su on i ostali pripadnici DB-a odgovorni za ubistvo.

Marković tvrdi da je kompletna optužnica neozbiljna, kao i da se vrti u začaranom krugu samodokazivanja.

Svedočenje Milorada Ulemeka Legije je okarakterisao kao neistinito - kaže da je izmanipulisan, a da on zna ko ga je, kako i zbog čega izmanipulisao, ali da zbog Ulemekove časti i dostojantsva neće o tome da govori.

Jedinim legitimnim smatra svedočenje Ćuruvijine udovice - Branke Prpe, za koju kaže da je jasno navela da nije identifikovala Miroslava Kuraka za ubicu, a kako stoji u optužnici.