Početak izlaska iz ćorsokaka

Politika 27.03.2019 13:33
Početak izlaska iz ćorsokaka


Fudbaleri Srbije na znalački način uspešno prebrodili sva iskušenja u duelu sa prvakom Evrope, predstoji dvomesečna pauza, pa duel sa Ukrajinom. – Dmitrović otkrovenje u prethodne dve utakmice, Tadić preuzima ulogu vođe. – Ljajić: Da nastavimo ovako



Došlo je vreme da ponovo vratimo veru u naš reprezentativni fudbal, koji je poslednjih godina saginjao glavu i pred najvećim fudbalskim autsajderima. 

Česte promene selektora, tumbanje glavnog tima, loša atmosfera oko reprezentacije, često upiranje prsta jednih prema drugima.., i šta sve ne još, često su nas  dovodili u fudbalski ćorsokak, u koji smo zapadali  sopstvenom krivicom. Nisu nam valjali ni igrači ni selektori ni predsednici. Niko nam nije bio dobar...

Poslednje dve utakmice sa ekipama iz samog vrha evropskog fudbala, sa jednom velikom velesilom kao što je Nemačka i Portugalijom koja je zvanični prvak Evrope, potvrdile su ono što je svako od nas mogao da pretpostavi: da imamo igrače najviše klase, svetske majstore fudbala poput Dušan Tadića, samo je bilo pitanje trenutka kada će ova ekipa bljesnuti punim sjajem.

Ako se malo bolje pogledaju svi važeći fudbalski fragmenti, onda se dolazi do zaključka da je Srbija već uveliko u fudbalskoj tranziciji zvanoj promena generacije. Ta teza zasnovana je na čvrstim činjenicama, koje su neoborive. Najpre je došlo do smene na golu. Dmitrović je više nego uspešno zamenio iskusnog Stojkovića, a svakako ne treba zaboraviti da je tu i mladi Rajković. Umesto kapitena Kolarova, koji se polako približava fudbalskoj penziji imamo nekoliko rešenja. Od Rodića, Bogosavca pa sve do Mladenovića, koji je preksinoć odigrao veoma dobro. Na štoperskoj poziciji su Milenković, koji je svakako budućnost našeg fudbala i Uroš Spajić, koji je pokazao da ga izuzetno motivišu veliki mečevi. Naravno, ne treba zaboraviti ni Veljkovića..

Srednji red je osvežen sa Nemanjom Maksimovićem i Sašom Lukićem, a u ofanzivom delu tima dominiraju Ljajić, Tadić, Mitrović i mladi Jović. Dakle, ako se realno pogleda trenutna slika, ako se ima u vidu činjenica da neki igrači nisu igrali zbog objektivnih okolnosti, onda je evidentno da postoji još prostora za napredak. I to ne bilo kakav napredak, već onaj koji podrazumeva povratak srpskog fudbala na veliku reprezentativnu scenu.

Dugo, pune dve decenije naši fudbaleri nisu igrali na kontinentalnom takmičenju. Uefa je novim sistemom kvalifikacija u dobroj meri pomogla mnogim reprezentatacijama. Posebno ako se ima u vidu činjenica da će se iduće godine za titulu prvaka boriti praktično pola Evrope, čak 24 reprezentacije. Očekuje se da i Srbija nađe svoje mesto u tom društvu, bez obzira što su joj glavni konkurenti Portugalija i Ukrajina. Mada, nikako ne treba potceniti ni Luksemburg, koji će sigurno nekome opasno pomrsiti račune. Samo da to ne budemo mi...

Iskusni Antonio Rukavina je igrač na kojeg selektor Krstajić može da se osloni u svakom trenutku. Pouzdan, tačan, jednostavno, Rukavina u svakoj utakmici daje svoj maksimum. U ponedeljak je bio odličan po desnoj strani.

- Najvažnije od svega jeste da smo se dostojno odupreli prvaku Evrope i da nismo izgubili. Možda smo malo popustili u drugom poluvremenu, ali, moramo da nastavimo da razmišljamo samo pozitivno. To je put koji nas može odvesti do cilja, kaže Rukavina posle duela u Lisabonu.

Dušan Tadić je bljesnuo protiv velikog Reala i danas se ovaj fini momak iz Bačke Topole smatra istinskim vođom i kreatorom našerg tima. Dušan je na sebi svojstven način preuzeo važnu ulogu i u tandemu sa sjajnim Ademom Ljajićem u stanju je da prevari i predribla svaku protivničku odbranu. Pa čak i onu koja se smatra neprolaznom. Da li to znači da posle dugo vremena dobijamo igrača najveće svetske klase, koji je u stanju da se nosi i sa najvećim izazovima modernog fudbala. Zato se portugalska odbrana često nalazila na velikom iskušenju, pa je prljavi Pepe, taj dobro poznati fudbalski grubijan, a pamtimo ga još iz Reala, kada nije birao sredstva da zaustavi protivnilčke napadače, često startovao pogibeljno, sa željom da namerno povredi našeg kapitena.

Posebno osveženje savakako su odlične partije Mladenovića i Lazovića. Oni su preksinoć bili dostojni dresa koji su obukli u duelu sa evropskim prvakom pokazujući da na njih naš fudbal itekako može i mora ubuduće da računa. Nekadašnji Zvezdini igrači, su potpuno sazreli za velike utakmice, poput one u ponedeljak u Lisabonu.

Za Adema Ljajića koji u dresu Bešiktaša pruža dobre partije, ova početna utakmica u novim kvalifikacijama potvrđuje da Srbija ima dobar tim.

- Nije lako igrati protiv prvaka Evrope, posebno na njihovom terenu. Mislim da smo u najvećem delu utakmice znali šta hoćemo. Važno je da nastavimo u istom ritmu. U junu nas čeka težak ispit u Ukrajini, neće biti lako, ali do tada ima još dosta vremena, naglašava Ljajić.

Reč dve o selektoru. Mladen Krstajić je prebrinuo veliku buru i bunu, među nekim igračima, koja je pretila da ozbiljno uzdrma teljmelje našeg najpopularnijeg sporta. Dobro je što je Krstajić, koji svakako još mora da uči trenerski zanat, znao šta hoće a šta neće. Dobro je što je dobio podršku čelnika Saveza da nastavi započeti posao. Mada, treneru nikada nije sigurna stolica, čak i kada njegov tim pobeđuje...

Jović ne sme da se ljuti

Mladom Luki Joviću, strelcu gola u Volfsburgu protiv Nemačke ni malo se nije dopala odluka Krstajića da utakmicu počne sa Mitrovićem. Golgeter Ajntrahta iz Frankfurta mora da zna da selektoru nije bilo lako da donese takvu odluku i da se pri tom Krstajić uglavnom rukovodio time da su mu protiv Portugalije i njihove čvrste odbrane potrebni jaki i snažni fudbaleri poput Aleksandra Mitrovića, koji se majstorski nosio sa Pepeom. Sa druge strane, Mitrović je naš standardni centarfor, a to je zaslužio igrama i golovima, dok za Jovića ima vremena da stvarno pokaže koliko vredi. A vredi mnogo...


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak