Aja Sofija na meti Erdogana

Politika 27.03.2019 13:03
Aja Sofija na meti Erdogana


Uoči nedeljnih lokalnih izbora turski predsednik najavio da bi nekad čuvenu crkvu, danas muzej, mogao ponovo da pretvori u džamiju



Sudbina Aja Sofije ponovo je neizvesna. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je mogućnost da čuvena nekadašnja crkva, svojevremeno najveće pravoslavno svetilište, ponovo bude pretvorena u islamsku bogomolju.

Uoči lokalnih izbora on je to kazao odgovarajući na pitanje kada će građani opet moći besplatno da ulaze u Aja Sofiju, koja je pretvorena u muzej. „To je vrlo moguće, čak možemo da promenimo da to više ne bude muzej, nego da bude Aja Sofija džamija. Šta je tu strano?”, istakao je Erdogan.

Istorija se vekovima nemilosrdno poigravala Aja Sofijom, baš kao i sa hrišćanima koji su nekada živeli u Konstantinopolju, koji je posle turskog osvajanja preimenovan u Istanbul. Car Justinijan je podigao crkvu od 532. do 537. godine. To je u ono vreme bilo neviđeno čudo arhitekture. Projektovali su je najčuveniji arhitekti tog doba, Antemijus i Isidorus. Hrišćani su se u njoj molili više od 900 godina.

Kada je sultan Mehmed Drugi 29. maja 1453. zauzeo Konstantinopolj naredio je da se poznata crkva pretvori u muslimansku bogomolju: dogradi minaret, postavi mihrab, prekreče freske. Tako je želeo da pokaže dominaciju muslimana nad hrišćanima. Posle toga u njoj se klanjalo skoro pet vekova.

Kada je u trećoj deceniji 20. veka na vlast došao reformator Mustafa Kemal Ataturk, shvatio je da ne može da uhvati korak sa savremenim svetom dok se ne oslobodi tog kulturnog i verskog bremena. Ali nije se usudio da ide do kraja, plašeći se radikalnih islamista koji mu nisu oprostili ni to što je ukinuo kalifat i proglasio republiku. Odlučio se za kompromis: Aja Sofija je 1935. godine pretvorena u muzej – ni crkvu ni džamiju.

Islamisti ga još optužuju da je izdao Tursku i traže da se Aja Sofija pretvori u džamiju, iako u Istanbulu ima dovoljno islamskih bogomolja. Takvi zahtevi Udruženja omladine Anadolije više puta su odbijani. U desničarskoj Partiji nacionalističkog pokreta, koja je u koaliciji s Erdoganovom Partijom pravde i razvoja (Narodna alijansa), sa zakašnjenjem od 80 godina otkrili su da dekret kojim je Aja Sofija pretvorena u muzej navodno nije objavljen u Službenom glasniku i da je na njemu, kako tvrde, falsifikovan Ataturkov potpis.

Pre godinu dana Erdogan je prvi put održao „tihu molitvu” Alahu pod svodovima čuvene crkve. Tada je pozvao prisutne da mu se pridruže i da u sebi iščitaju prvi stih Kurana.

„Molitva je bila teška i emotivna”, priznao je šef države, koji je ponikao u fundamentalističkoj Partiji prosperiteta, pre 20 godina zabranjenoj i nestaloj s političke scene.

Radikalni islamisti su u prvim reagovanjima pozdravili Erdoganovu najavu da bi Aja Sofija mogla opet postati džamija. Malobrojni hrišćani u Istanbulu zasad se ne izjašnjavaju. Razložniji analitičari veruju da se Erdogan ipak neće usuditi da ide do kraja, jer bi to izazvalo oštre reakcije u Grčkoj, Evropskoj uniji i demokratskom svetu, i da na ovaj način samo želi da privuče nove glasove na lokalnim izborima koji se održavaju 31. marta. U vladajućoj stranci veruju da bi ovo obećanje moglo da mu donese prevagu pre svega među žiteljima Istanbula.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak