Trijumfalan povratak Rusije na Bliski istok

Politika 26.03.2019 16:09
Trijumfalan povratak Rusije na Bliski istok


Vladimir Putin se predstavio kao kompetentan, neideološki partner spreman da deli interese sa regionalnim igračima i tako odredi odnose za naredne decenije



Rusija je tri decenije nemoćno posmatrala razvoj događaja na Bliskom istoku bez mogućnosti da na njih odlučnije utiče, ali Moskva je u kratkom rasponu pokazala da nije toliko važno koliko moći imate, već kako je koristite.

Vladimir Putin je vojnom intervencijom novembra 2015. odredio tok rata u Siriji i preuzeo kontrolu nad mirovnim procesom, sačuvao redak kanal komunikacije s Iranom i Izraelom, poseduje posrednički kapacitet za krize u Jemenu i Libiji, uspostavio je saradnju s tradicionalnim američkim saveznicima kao što su Egipat i Saudijska Arabija, a turski predsednik ga je prihvatio kao neočekivano bliskog partnera.

Neopterećen ideološkim balastom nepopularnog sovjetskog komunizma, Putin je zaključio da je Bliski istok područje na kome će  najefikasnije promovisati Rusiju kao silu koja želi da se za sve pita. Pokazalo se da poseduje strategiju dugoročnog ostanka u regionu. Akciju je odradio znalački – moguće uz oslonac na istoriju.

Saveznici u Drugom svetskom ratu Nemačku su počeli da načinju udarom na njen „meki trbuh na Mediteranu” – operacije u Tunisu i Libiji otvorile su put invaziji Italije i dugog putovanja do Berlina. Logika moskovske strategije je jačanje uticaja na račun američkog i istovremeno snaženje pritiska na Evropu preko njenog „mekog trbuha” – juga i jugoistoka EU.

Šta je tolike bliskoistočne lidere približilo Moskvi? Zaokret je počeo u vreme Baraka Obame koji je – tragajući za nuklearnim sporazumom s Iranom i donekle balansiranim pristupom palestinsko-izraelskom konfliktu – odnose s Izraelom i Saudijskom Arabijom spustio na decenijski nizak nivo. Rat u Siriji pokvario je odnose sa Turskom, a netrpeljivost prema vojnom udaru u Kairu pokvarilo je saradnju sa Egiptom.

Saveznici koji su se oslanjali na SAD nervozno su počeli da sumnjaju u sposobnost Amerike da ih zaštiti. Rusija se ponudila kao alternativa. Delovi Bliskog istoka okrenuli su se Moskvi – što je proizvod jednog od najvećih promašaja američke spoljne politike.

Rusija ne može da zameni SAD na Bliskom istoku, poručivao je bivši američki sekretar za odbranu Džim Matis, ali Putin nema osvajačke ambicije niti nameru da istisne SAD iz regiona. Njemu je dovoljno da važne bliskoistočne saveznike udalji od Vašingtona u meri u kojoj će ih približiti Rusiji.

Putin se predstavlja kao kompetentan, neideološki partner spreman da deli interese sa regionalnim igračima i tako odredi odnose za naredne decenije.

Kada se Kremlj odlučio na prvu demonstraciju oružane moći daleko od granica Rusije tokom četvrt veka, Putin je bio vođen idejom da spase svog dugogodišnjeg saveznika, predsednika Bašara el Asada čiji je režim bio pred kolapsom, ali se istovremeno nadao da bi zajednička borba protiv ekstremista Islamske države mogla da poboljša ruske odnose sa Zapadom ozbiljno narušene krizom u Ukrajini. U prvom je uspeo, u drugom nije, ali Putin je posle intervencije u Siriji predstavio sebe kao odlučnog i efikasnog lidera koji isporučuje ono što je odredio kao cilj: ne samo Asadov ostanak na vlasti već je sirijskom predsedniku omogućio da ga i oni koji su sve činili da ga sruše prihvate kao nezaobilaznog u političkim pregovorima o budućnosti. Sve to znači da je Rusija obezbedila dugoročno vojno prisustvo u Siriji i sačuvala pomorsku bazu u Tartusu, snažno uporište na istočnom Mediteranu.

Šef Kremlja se u ulozi nekog ko rešava Siriju bez ambicije da se previše upliće u druge konflikte regiona nametnuo Bliskom istoku kao kredibilan političar kome se veruje više nego Trampu. Rusija je popunila vakuum ostavljen Obaminom politikom izvlačenja i Trampovim štetnim potezima, poput one da povuče američke snage iz Sirije koja je samo pojačala Putinovu staturu.

Rusija je uspela da stvori utisak da je moćnija, sposobnija i kredibilnija od Amerikanaca koji su decenijama gubili kapital kojim su raspolagali.

Među predsednicima, premijerima, kraljevima i prinčevima koji su prošle godine pohodili Moskvu bilo je najbližih američkih saveznika od kojih bi se pre očekivalo da vreme posvete odlasku u Vašington.

Moskva iskazuje dobrodošlicu svakom ko je spreman da sedne za bliskoistočni sto. Posebna bliskost uspostavljena je na relaciji Moskva–Ankara, pa je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan danas ključni partner u iscrtavanju budućih političkih aranžmana u Siriji.

Putin je posetom Kairu uspostavio davno zapostavljenu saradnju sa Egiptom, a sasvim je usamljeni lider koji istovremeno kontaktira s vrhovima vlasti u Iranu i njegovim zakletim neprijateljima u Izraelu i Saudijskoj Arabiji.

Izraelski premijer Benijamin Netanijahu je 2018. četiri puta posetio Moskvu i sa Putinom imao 11 telefonskih razgovora, a samo tri sa Trampom. Saudijski kralj Salman bio je prvi monarh konzervativne kraljevine koji je oktobra 2017. posetio Moskvu, a šefa Kremlja ove godine čekaju u Rijadu. Šef ruske diplomatije imao je početkom meseca turu po četiri zemlje Zaliva.

Rusija je vešto iskoristila nespremnost SAD da bude objektivan broker izraelsko-palestinskog mira. Uspela je da se nađe na onoj strani arapskog sveta, većinskog, koji ispoljava velike sumnje u Trampov „posao veka”, plan za rešenje izraelsko-palestinskog konflikta koji bi Bela kuća trebalo da obelodani posle aprilskih izbora u Izraelu.

U pragmatskoj vizuri Moskve naravno da nije sve politika koja je samo instrument koji između ostalog omogućava širenje tržišta u Siriji testiranog ruskog oružja po regionu koji je bio američki monopol. Turska na zaprepašćenje NATO partnera kupuje ruski raketni sistem odbrane S-400, za koji je zainteresovana i Saudijska Arabija.

Rusija je značajan partner arapskih izvoznika nafte u OPEK-u oko dogovora o ceni i kvotama izvoza. Od 2017. ruske kompanije potpisale su ugovore vredne milijarde dolara, a samo u kurdski sektor nafte i gasa uložene su u poslednje dve godine četiri milijarde dolara. Ruska kompanija Rosatom ima ugovore sa pet država Bliskog istoka o gradnju nuklearnih reaktora.

U Moskvi će 17. aprila biti održan veliki rusko-arapski forum što pokazuje da se ruski bliskoistočni angažman istovremeno fokusira i na čitav niz tema oko energetike, investicija, oružja, turizma...

Rusija se trijumfalno vratila na Bliski istok.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak