Nesnađena Tereza Mej u lavirintu Bregzita

Špigl, Jorg Šindler, Piter Miler 25.03.2019 14:22
Nesnađena Tereza Mej u lavirintu Bregzita


Mejova je zemlju, partiju i sebe samu uvela u lavirint iako je sasvim očigledno da niti može niti ume da nađe izlaz



U junu 2017, skoro godinu dana nakon referenduma o Bregzitu, Bi-Bi-Si je posvetio emisiju britanskoj premijerki. U tom trenutku, Tereza Mej bila je na dužnosti već 11 meseci, a pre toga bila je i ministarka unutrašnjih poslova šest godina. Njena ozbiljna faca, njene drečave cipele i nezgrapan hod bili su poznati svakom britanskom školarcu u internatu. Ali Mejova je bila i neobično otuđena od svojih sugrađana. Nije bilo nikakvih anegdota o njoj, niti puno nezaboravnih citata. Niko nije znao ko je ona zapravo.

Reporter Bi-Bi-Sija krenuo je da rešava zagonetku i na kraju bio primoran da prizna da nije bio ništa pametniji sada nego što je bio u početku. Nijedan od njenih starih školskih prijatelja i kolega koje je intervjuisao nije bio posebno blizak sa njom. Ipak, zapanjujuće je to što su se svi složili oko jedne stvari: Ako ona ikad posrne, biće da je to zbog njene nesposobnosti da gradi mostove. „Njoj nedostaje sposobnost da oformi ekipu“. Malo pre 19:30 časova u utorak, Mejova je sedela u prepunom britanskom parlamentu. Neposredno pre toga još jednom je ponižena od strane svoje sopstvene Konzervativne stranke, ali niko nije bio voljan da stane uz nju. Mejova je tako sedela utučena i povučena, noseći jednu od onih masivnih ogrlica koje deluju kao da svakog trenutka mogu da je odvuku u ambis. Ostala je sama. Čak ju je i glas napustio.

Ali onda je ustala, izgovorila da joj je žao i potom nastavila sa objavljivanjem narednih koraka. Očigledno je želela da nastavi. Dalje i dalje. Kao da se ništa značajno uopšte nije dogodilo. Međutim, jeste. Ove sedmice, 17 dana pre datuma kada Ujedinjeno Kraljevstvo treba da napusti Evropsku uniju, britanski parlament je po drugi put odbacio sporazum o izlasku. I to je opet učinio sa tako ogromnom većinom da su isparili i poslednji ostaci kontrole Tereze Mej nad dešavanjima – ako ju je ikada i imala. Šta god da se sada desi, to više nije do nje.

Uprkos ogromnom izvršenom pritisku na svoje kolege konzervatice, uprkos bezočnim pokušajima da se opozicija namami novcem, uprkos privremenim ustupcima od strane Brisela, i uprkos mračnim predviđanjima za ono što će se desiti ako ona omane, Mejova nije uspela da pridobije nijednu opozicionu frakciju u parlamentu u proteklih nekoliko nedelja. Bregzitaši, pristalice drugog referenduma, pristalice mekog dogovora: svi oni su u utorak stajali zajedno, rame uz rame, poručivši Mejovoj nedvosmisleno „ne“.

Mejova je već neko vreme samo reagovala na događaje. Umesto da je gradila mostove, ona ih je spaljivala. Iako su poslanici naknadno glasali protiv izlaska iz EU bez dogovora i za produženje roka, ostaje nejasno za šta bi taj dodatni rok trebalo iskoristiti. I ko bi trebalo da ga iskoristi. Postaje sve jasnije da je Mejova povela svoju zemlju, partiju i samu sebe u lavirint, i da ona očigledno nema ni moć ni ideje koje bi im omogućile da pronađu izlaz. Bregzit bi bio važan izazov za svakog premijera, ali tvrdoglavost i nesposobnost Mejove su ga još više otežali. Zbog toga je za mnoge Bregzit postao referendum i o samoj Terezi Mej.

„ONA JE NEPRISTOJNA. ONA JE OKRUTNA“
Koliko ovonedeljni događaji imaju veze sa samom Mej najbolje svedoči poverljivo priznanje jednog poslanika, koji je rekao da je previše prezirao premijerku da bi glasao za bilo koji dogovor koji ona predstavi. I nije bio jedini. Bio je to dramatičan sunovrat: Kada se pre skoro tri godine preselila u Dauning strit, bila je popularnija od bilo kog šefa vlade u dužem vremenskom periodu.

„Pogrešio sam u vezi nje, kaže Metju Paris, zureći mrzovoljno u svoju šoljicu čaja. Utorak je ujutro, oko 10 časova pre glasanja o Bregzitu, i Paris, čovek izuzetne uglađenosti, pokušava da nađe prave reči tokom razgovora u svom stanu u istočnom Londonu. Pronalaženje glasa mu obično nije predstavljalo problem: 69-godišnji Paris jedan je od najtraženijih stručnjaka u zemlji. On radi za Bi-Bi-Si, piše kolumne za Tajms i često biva zamoljen da prokomentariše konzervativce. Sedam godina je proveo u parlamentu kao član stranke.

Iz svoje dnevne sobe, Paris ima predivan pogled na Temzu, koja je danas prilično uzburkana. Na balkonu šibaju londonski olujni vetrovi. Nakon šokantnog ishoda referenduma u junu 2016. godine, Paris je, kao i mnogi drugi, smatrao da je Mejova  prava osoba za stabilizaciju sve nespokojnije Velike Britanije. „Mislio sam da je smirena, mudra i pronicljiva, ako već nije naročito uzbudljiva“. Sastao se s njom nekoliko puta i nije imao negativnih utisaka, osim što je možda bila naglašeno zlovoljna kada bi govorila o svojim kolegama. „Ona je prilično veliki mrzitelj“. Ali nije to bilo nešto što bi Paris smatrao posebno uznemirujućim.

Prve sumnje su se pojavile kada ga je premijerka odvela na čaj šest meseci nakon što je preuzela vlast. Čak i tada, postalo je jasno da se Mejova udvara desničarski nastrojenim bregzitašima u svojoj stranci, iako je vodila kampanju za ostanak u EU. „Upozorio sam je na to što radi“, kaže Paris. „Rekao sam joj da ništa što bi mogla ponuditi nikada neće zadovoljiti desničare“. Ali on je rekao da je Mejova samo ćutke zurila u njega. „A kada je progovorila, to su bile samo fraze koje sam ranije čuo ili pročitao. Nije čak ni pokušala da objasni svoje postupke niti da me pridobije. To je bilo najdužih 30 minuta u mom životu“.

Ipak, on je nastavio da je brani u svojim kolumnama još neko vreme. Ali onda je počeo da čuje od sve većeg broja zvaničnika, zakonodavaca i ministara u kojoj meri je Mejova izolovala samu sebe, koliko je postala nedostupna i koliki su bili nivoi frustracije među onima koji je okružuju. „Ona je zla. Ona je nepristojna. Ona je okrutna. Ona je glupa. Čuo sam to od skoro svakog ko je sarađivao sa njom“, ističe Paris. On je rekao da nije očekivao toliku mržnju, „a to nije reč koju olako koristim“.

Ipak, najgora stvar je, kaže on, nesposobnost Mejove da pridobije druge, da se nagodi i da predvodi. „Nije normalno“, kaže Paris,  „da neko poput nje završi na poslu gde je najvažnija stvar komunicirati, odgovarati na pitanja i donositi odluke. To je, verujem, više psihološki nego politički problem.“

OTUĐENjE POTENCIJALNIH PRIJATELjA
Spisak neuspeha Mejove je dugačak. Kada je zemlji bio potreban poziv za pomirenje nakon referenduma o Bregzitu, vikarova kćerka iz Istborna bila je tiha. Za razliku od Čerčila tokom Drugog svetskog rata („krv, naporan rad, suze i znoj“), Tačerove tokom konflikta sa EU („niste evropska superdržava“) ili Blera pre rata u Iraku („pretnja zaista postoji“), ona je državu u metežu prepustila samoj sebi. Mesecima se kolebala pre nego što je donela svoje prve oluke o Bregzitu. I skoro sve su bile pogrešne. Povukla je crvene linije koje je kasnije morala da prekorači. Izgovarala je fraze za koje se ispostavilo da su zaista bile šuplje kako su i zvučale („izostanak dogovora bolji je od lošeg dogovora“).

Ali iznad svega, ona je nepovratno loše procenila za koji će Bregzit britanski parlament na kraju biti spreman da glasa. Mejova je od starta mogla da zna da će većina glasati samo za meki izlazak i da će morati da uspostavi bliske buduće odnose sa EU. Ali da bi to uradila, ona je morala da napravi kompromis sa opozicijom. Učinila je suprotno. Iako je Mejova naglasila da je za nju važna „volja naroda“ – ona je uglavnom razmišljala o svojoj partiji. Mekši put bi uplašio mrzitelje EU među konzervativcima i potencijalno bi podelio torijevce. Za partijskog vojnika poput Mejove, bila je to očigledno nepodnošljiva misao.

Za Terezu Mej, torijevci su uvek bili više od grupe ljudi sa sličnim političkim uverenjima. Ona je izgubila roditelje dok je bila mlada, nema braće i sestara, ima malo prijatelja, a svog muža Filipa upoznala je na balu Konzervativne stranke u Oksfordu. Njeni prijatelji tvrde da se Mejova udala dva puta – jednom za Filipa, drugi put za torijevce. Sve do danas, uprkos gotovo nehumanom radu u Dauning stritu, ona i dalje redovno prisustvuje večernjim okupljanjima u svom okrugu. Život Mejove je zabava.

Stoga se nikada nije usuđivala da suzbija Bregzit fanatike povezane sa Borisom Džonsonom i Džejkobom Ris-Mogom i njihove iluzije o nacionalnoj veličini. Umesto toga, ona je neprestano popuštala pod pritiskom ultra-desničarske Evropske istraživačke grupe unutar svoje partije, koja ima veze sa istaživanjem koliko i horoskop sa astronomijom. Njihovi zahtevi postajali su sve bestidniji. Nikada nisu bili zadovoljni.

I dok je Mejova – usled frustracije – pokušavala da zadovolji desničare na marginama, očigledno nije primetila da je otuđivala sve svoje potencijalne partnere: umerene i levičarski nastrojene torijevce, opoziciju i, ne i najmanje važno, donosioce odluka u Briselu.

Isprva, bili su impresionirani kako je Mejova jednostavno progutala svoja ponovljena poniženja. Međutim, najkasnije do januara, kada se Mejova distancirala od sporazuma o povlačenju koji je sama ispregovarala sa EU, bila je to stvar prošlosti. „Šefovi država i vlada to primećuju“, kaže diplomata EU. Skorašnje interakcije predstavnika 27 država EU sa njihovim posetiocima iz Londona bile su prožete jedva prikrivenom zluradošću. „Teško je ljudima pružiti ruku pomoći ako su im obe ruke u džepovima“, rekao je danski premijer Lars Rasmusen.

NAMRGOĐENI PIONIR
U Šarm el Šeiku, u Egiptu, premijerka je nedavno upitala predsednika Evropske komisije Žana-Kloda Junkera može li dobiti neku vrstu garancija da neće morati da pregovara sa evrospekticima poput Matea Salvinija iz Italije. Junker ju je navodno pitao koje se garancije mogu dati da on ne mora pregovarati sa tvrdokornim bregzitovcima kao što je Boris Džonson.

Velika Britanija još nije izašla iz EU, a zemlja je već dramatično izgubila značaj na svetskoj sceni. Nakon ovonedeljnog glasačkog maratona, sudbina Tereze Mej i njene vlade sada još više zavisi od dobre volje Brisela. S obzirom na trenutnu situaciju, EU neće olakšati stvari Britancima.

Nikada se nije događalo da britanski premijer tako često postaje predmet javnog ismevanja kao što se događa Terezi Mej. Konzervativka je postala politička pionirka, iako ne ona za koju se mogla nadati da će postati: ona je prvi šef vlade za kojeg se smatra da nije poštovao Parlament; prva koja je izgubila skoro dvadesetak ministara i državnih sekretara u roku od dve godine; prva čiji je glavni politički projekat dva puta preglasan ogromnom većinom; i prva koja, uprkos svemu ovome, ostaje na vlasti – barem do ovog momenta.

Tereza Mej je redefinisala granice ličnog poniženja u politici. I izgleda da želi da nastavi sa srljanjem; kao da je pokreće gnev drugih ljudi. To odražava neobičnost vremena u kojem ona još uvek može biti ta koja će prevesti Bregzit preko ciljne linije, kada svoj dogovor naredne nedelje bude stavila na glasanje po treći put. Da bi postigla ovaj cilj, ona ponovo traži podršku od krajnje desničarskih torijevaca. Ovi joj sve jasnije predočavaju koja bi bila cena njihovog glasa: ostavka Mejove. Kakav bi to bio kraj ako bi se ona žrtvovala da spasi stranku kojoj možda više nema spasa.

Ali Mejova još uvek može odabrati drugi put. Za to bi morala postati osoba koja nikada nije bila. Trebalo bi da nauči da sluša – čak i samu sebe.

Tereza Mej čeka da održi govor u Vestminsterskoj opatiji na Dan Komonvelta, London, 11. mart 2019.

U ponedeljak popodne, na Dan Komonvelta, Tereza Mej je pročitala odlomak iz Biblije u Vestminsterskoj opatiji. „Oko ne može reći ruci: ‘Ne trebaš mi’. Niti glava nogama ‘Ne trebate mi'“. To je bilo Pavlovo pismo Korinćanima, poglavlje 12, stih 21. 

Možda se Mejova prepoznala.

Preveo Radomir Jovanović


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak