Dozvoljeni minus najskuplja bankarska usluga

Radio 021 24.03.2019 12:21
Dozvoljeni minus najskuplja bankarska usluga


Pretraživač cena bankarskih usluga na sajtu Narodne banke, koji postoji od pre nekoliko dana, pokazuje da one jesu različite, ali ipak ne drastično.



Banke, na primer, ne naplaćuju otvaranje tekućeg računa, ali njegovo korišćenje, ili kako bankari popularno kažu vođenje, plaća se od 70 dinara, koliko to svojim klijentima penzionerima naplaćuje Poštanska štedionica, pa do 300 dinara mesečno. 
 
"Šarenilo" je i kod izdavanja čekova. Neke banke ih uopšte ne izdaju, u nekima je prvih pet besplatno, kao u Komercijalnoj banci, dok Poštanska pravi razliku – ako je klijent došao u poslovnicu po njih, tada mu naplaćuje pet dinara po čeku, dok slanje deset čekova na kućnu adresu košta 200 dinara.
 
Cilj pretraživača Narodne banke bio je da građani mogu da uporede sve tarife koje banke naplaćuju za svoje usluge. Iako je namera NBS bila i da se standardizuju usluge koje banke pružaju, teško je snaći se u mnoštvu tekućih i platnih računa koje nude. U zavisnosti od paketa, razlikuju se i cene vođenja računa, kao i druge naknade, pa poređenje usluga nije tako jednostavno.
 
Troškovi podizanja novca platnim karticama sa bankomata ili sa šaltera u zemlji ili inostranstvu standardizovani su i uglavnom je ista cena. U zemlji, podizanje novca na bankomatima banke koja je karticu izdala je besplatno, a na bankomatu druge banke debitnom karticom košta dva odsto od podignute sume. Ukoliko se novac podiže kreditnom karticom na bankomatu druge banke, provizija je tri odsto.
 
Nominalne kamatne stope na zaduženja po kreditnim karticama su od 18,4 do 34 odsto godišnje u dinarima, a ukoliko su krediti po kreditnim karticama u evrima, kamatne stope su dosta niže i iznose oko 12 odsto, mada samo nekoliko banaka daje takvu mogućnost.
 
I pretraživač NBS pokazuje da je dozvoljeni minus najskuplja bankarska usluga. Tu su i najveće razlike. Zbirni podaci NBS pokazuju da je u Srbiji prosečna cena korišćenja dozvoljenog minusa 29 odsto, a nedozvoljenog 34 odsto.
 
Kamata za korišćenje dozvoljenog minusa nije, međutim, jedini trošak koji banke naplaćuju. One naplaćuju i njegovo otvaranje, a ne samo korišćenje. Pored menice od 50 dinara i izveštaja Kreditnog biroa od 246 dinara, neke banke naplaćuju i uspostavljanje usluge, odnosno jednokratnu naknadu za odobravanje ove pozajmice u visini od jedan odsto. Kod nekih banaka taj trošak je iskazan kao uspostavljanje usluge, a postoji i naknada za administriranje u istom procentu, koja se naplaćuje godišnje. Kod drugih banaka taj trošak je fiksni i može da iznosi 400-500 dinara. Ako je za utehu, sve je više banaka koje redovnim klijentima odobravaju dozvoljeni minus i na duži period, pa i do tri godine, tako da je onda trošak manji.
 
Kod većine banaka u osnovnim paketima je besplatno korišćenje mobilnog i internet bankarstva, dok je kod nekih za interne prenose usluga besplatna, dok se za eksterni prenos, kod drugog pružaoca platnih usluga, to naplaćuje od 20 do 150 dinara, zavisno od toga da li je račun do 300.000 ili preko tog iznosa.
 
Hitno plaćanje banke takođe naplaćuju, i to najmanje 30 dinara ili jedan odsto od transakcije. Otvaranje trajnih naloga je po pravilu besplatno. Uslugu deviznog platnog računa banke ne naplaćuju.
 
Novina je i to što će građani moći mnogo lakše i jeftinije da promene banku u kojoj imaju tekući račun. Klijenti koji smatraju da mogu jeftinije da prođu u drugoj banci moći će da daju novoj banci ovlašćenje, čime se inicira prenos računa. Umesto da građani, kao do sada, odlaze u prvu banku da zatvore račun, pa u drugu da ga otvore, uz sve peripetije ukoliko su u paketu i krediti, trajni nalozi i druga zaduženja, banke će ubuduće to same da završe između sebe.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak