Zubnu protezu u domu zdravlja neki i ne dočekaju

Politika 19.03.2019 18:19
Zubnu protezu u domu zdravlja neki i ne dočekaju


Najstariji pacijenti koji zbog manjka zuba čekaju stomatološke proteze u domovima zdravlja često i ne dočekaju dan da dobiju veštačke zube, jer se u nekim ustanovama na njih čeka šest i više meseci, ponegde i dve godine.



To se, recimo, dogodilo i jednoj Aleksinčanki, koja nije dočekala ugradnju zubne proteze. Njena rođaka Milena Lazarević kasnije se raspitala i saznala da slučaj njene sada već pokojne tetke nije usamljen, jer se u Domu zdravlja Aleksinac na protezu čeka mesecima. Direktor ove ustanove rekao joj je da su njima ruke vezane jer imaju zabranu zapošljavanja, čak i kad je reč stomatolozima i protetičarima.

U ovoj ustanovi i za „Politiku” potvrđuju da pacijenti na izradu stomatoloških proteza čekaju između osam i 10 meseci i da se na listi čekanja trenutno nalazi oko 200 pacijenata. Tvrde da ljudi moraju da čekaju duže jer postoji samo jedan zubni tehničar i dva stomatologa, koji rade proteze, što je po kadrovskom planu za DZ Aleksinac valjda procenjeno kao „dovoljno” iz ugla Ministarstva zdravlja i RFZO-a. Zubni tehničar po normi izrađuje 24 proteze za mesec dana, tako da svakom stomatologu sleduje po šest pacijenata mesečno (jer su svakom pacijentu potrebne dve proteze – gornja i donja).

– Mesečna norma je na taj način ispunjena. Osim toga, u toku svakog meseca zubni tehničar u saradnji sa lekarima odradi do 40 reparatura proteza. Mi višestruko premašujemo zadatu mesečnu normu. Da bi se smanjila lista čekanja, ovo pitanje treba uputiti Ministarstvu zdravlja, koje je nadležno za kadrovsku sistematizaciju radnih mesta. Time bismo mogli da rešimo problem ogromnog broja pacijenata starijih od 65 godina koji imaju pravo na izradu subvencionisanih i besplatnih stomatoloških proteza. Rešenje za to bilo bi da imamo još jedan tim (stomatolog, stomatološka sestra i zubni tehničar). To je po sadašnjim normativima nemoguće, jer Zakon o zdravstvu iz 2006. godine predviđa broj izvršilaca prema broju stanovnika u određenoj opštini – objašnjava dr Dragan Stamenković, specijalista opšte stomatologije DZ Aleksinac.

I prof. dr Vitomir Konstatinović, predsednik Stomatološke komore Srbije, zna da u nekim gradovima postoje problemi što ne mogu svi pacijenti stariji od 65 godina koji imaju pravo na besplatnu protezu odmah da stignu na red.

– Zaposleni na stomatologiji ne mogu fizički da postignu da sve pacijente odmah prime, a zna se da smo starija nacija. Nemamo zvanična obaveštenja, ali znamo da Aleksinac nije usamljen slučaj. Recimo, imamo informaciju da se u Čačku čeka dve godine – dodaje dr Konstatinović.

Dr Lidija Kruškonja, koja se decenijama bavi prevencijom bolesti zuba, naglašava da je problem zbog malog broja protetičara koji je određen po glavi stanovnika i da zato ne mogu da postignu da sve pacijente zbrinu.

– Veliki su redovi za tu proceduru i postoje sveske u koje se beleži kada je pacijentima zakazano pravljenje proteze – dodaje ona.

S druge strane, dr Božica Novaković, direktorka DZ Novi Beograd, tvrdi da se u prestonici ne čeka mnogo na ovu proceduru.

– Ne znam nijednu zemlju u svetu gde stariji od 65 godina imaju pravo na besplatnu protezu. Ima dosta tehničara i specijalista u domovima zdravlja i pacijenti se ne žale da čekaju dugo. Dogodi se ponekad da se neko požali na kvalitet rada i to se koriguje – kaže dr Novaković.

Ipak, svi oni su saglasni u jednoj stvari: ne treba čekati da većina zuba propadne kako bismo dobili veštačke proteze u poznim godinama. Jer loše oralno zdravlje povezano je sa razvojem kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja.

Međutim, od kada je 2006. godine usvojen zakon po kome radno aktivno stanovništvo nema pravo na besplatnu popravku zuba, situacija je postala takva da ljudi zbog nedostatka novca kod stomatologa odlaze samo kada zub zaboli ili ga treba izvaditi. Trenutno pravo na besplatne stomatološke usluge imaju deca i mladi do 19 godina, potom studenti do 26. godine, trudnice i socijalno ugrožene kategorije stanovnika. Istraživanja pokazuju da samo 8,5 odsto odraslih u Srbiji ima sve svoje zube, da 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, a da svakom četvrtom stanovniku nedostaje više od 10 zuba. Ljudi nižeg obrazovnog statusa i lošijeg materijalnog stanja čine veći procenat onih koji su izgubili sve svoje zube i imaju totalne proteze.

– Svaki deseti Beograđanin nema tri i više zuba u vilici, a da ne govorim kakva je situacija na jugu zemlje, gde ljudi nemaju po pet i više zuba. Čak 35 odsto dvogodišnjaka ima karijes, jer im roditelji daju zaslađene čajeve i mleko, sokove. A deca od 12 godina uglavnom imaju dva do tri pokvarena zuba sa karijesom – pojašnjava Lidija Kruškonja.

Može li osiromašenoj naciji, koja nema novca za skupe popravke zuba, nekako da se pomogne? Profesor Konstatinović tvrdi da može.

– Zalažemo se da u osnovni paket zdravstvenog osiguranja uključimo privatne stomatologe, kao što je država sklopila ugovore sa privatnicima za vantelesnu oplodnju i operacije katarakte. Čekamo usvajanje novog zakona, gde će biti dozvoljeno da privatnici sklapaju takve ugovore. Zadovoljni smo što Ministarstvo zdravlja traži da se pita struka, a ne samo administratori. Osim toga, pokušavamo sa privatnim osiguranjima da napravimo dodatno osiguranje za stomatologiju, u skladu sa platežnom moći građana – kaže dr Konstatinović.

Naš sagovornik ističe da je izuzeće stomatologije iz državnih ustanova od 2006. godine uticalo na to da postanemo bezuba nacija, ali da treba imati u vidu da stomatologija nigde nije besplatna.

– Ne treba zaboraviti činjenicu da su u Srbiji besplatne sve operacije povreda zuba i deformiteta. RFZO ipak dosta toga pokriva – dodaje direktor Stomatološke komore Srbije.

I dok u Srbiji ljudi traže „vezu” ili se nadaju da će dočekati postavljanje veštačkih proteza, u svetu one nisu tražene tako često. Prof. dr Obrad Zelić, predsednik Udruženja stomatologa Srbije, objašnjava da se takve proteze u većem delu sveta izbacuju, jer je moderna stomatologija prešla na postavljanje implanta. U našoj zemlji to nije slučaj, jer su implanti i dalje skupi.

– Ne može da se očekuje da će čitava naša nacija moći da bezbedi sebi stavljanje implanta na mesto izvađenih zuba. Najjeftiniji implant košta 500 evra, a u većini slučajeva potrebno je staviti njih nekoliko. To košta kao da ste kupili polovan automobil. Zato stariji ljudi čekaju redove u domovima zdravlja za zubne proteze. Problem je što ljudi ne razmišljaju na vreme, nego tek kada dođu u situaciju da gube zube odlaze kod stomatologa – ističe dr Zelić.

On napominje da je nedavno u ordinaciji imao četrdesetpetogodišnjeg pacijenta kome je izvađeno devet zuba, a jedan je progutao, zbog velikih problema sa parodontopatijom (bolest koju karakteriše krvarenje i otok desni, klaćenje i razmicanje zuba).

– Ljudima godinama krvare desni, a oni ne obraćaju pažnju. Tek kada zubi počnu da ispadaju oni se zabrinu. A i druge bolesti su povezane sa parodontopatijom. Nedavno je jedna studija koja je obuhvatila 13 ustanova u svetu pokazala povezanost ovog problema sa Alchajmerovom bolešću – dodaje dr Zelić.

Stomatolozi napominju da bi za bolje oralno zdravlje nacije bilo potrebno uvođenje skrininga. U zemljama gde on postoji u vidu obaveznog i besplatnog pregleda jednom godišnje, ljudi imaju manje problema sa bezubošću.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak