Lisabon - drugo ime za čežnju

Novosti 19.02.2019 13:38
Lisabon - drugo ime za čežnju


Reporter „Novosti“ u najzapadnijoj prestonici kontinentalne Evrope. Spremite se na hodanje bez prestanka, jer se ovaj grad prostire na sedam brda. U kafanama ćete slušati kako fado peva starac od 80 godina



Tamo gde reka liči na more, gde se na svakom koraku nalaze spomenici pesnicima, gde kiša odjednom pljusne, pa istom brzinom prestane, gde niko ne "leži" na automobilskoj sireni, tamo gde od vina ne boli glava i gde poslužuju 365 jela od bakalara, baš tu nalazi se Lisabon. 

Grad iz kog su nekad kretali osvajači, a koji danas osvaja. Grad koji ima nekoliko odrednica "naj" - najzapadnija prestonica kontinentalne Evrope, dom najstarije knjižare na svetu i drugog najdužeg mosta na Starom kontinentu. Grad u kom se usred zime pleše na trgovima uz zvuke uličnih svirača, a u povratku sa posla zastane ispred kioska da bi se s nogu popila gindža i razmenila koja reč sa poznanicima. Grad na čijim ulicama će vam u večernjim satima opušteno nuditi hašiš, a na vaše "ne, hvala", uzvratiti sa "Hoćete onda kokain?" Grad u čijim kafanama ćete slušati kako fado peva starac od 80 godina sa entuzijazmom deteta i strogošću vojnika koji opominje publiku u restoranu da ne sme da priča dok muzika svira. Jer u fadu je duša portugalskog naroda. A sa dušom se mora pažljivo.

Lisabon - drugo ime za čežnju

STARIJI OD RIMA

Danju je Lisabon naivan grad koji osvaja, pisao je Remark, ali noću je grad iz bajke, kao svečano obučena žena koja je krenula da se nađe sa svojim tamnim ljubavnikom. Preživela je ova lepotica svašta. U osmom veku osvojili su je Mavari ostavljajući trag na njenom telu, a razorni zemljotres iz 1755. godine koji je srušio tri četvrtine građevina, zamalo ju je upropastio. Kada su se stanovnici zapitali u čemu su pogrešili jer se zemljotres dogodio na praznik, na dan Svih svetaca, francuski filozof Volter ih je utešio napisavši stihove "Da li Lisabon koga više nema, ima više poroka od Londona i Pariza ogrezlih u zadovoljstvima? Lisabon je uništen, a u Parizu igraju."

Nakon zemljotresa, premijer markiz od Pombala je rešio, ne da obnovi srednjovekovni grad, već da sruši ostatke i izgradi prestonicu po principima modernog dizajna sa širokim ulicama i pravilno poređanim zgradama. Odužili su se svom graditelju Lisabonci tako što su mu podigli monumentalni spomenik do kog vodi Avenija slobode. Odmah iza spomenika je park Eduarda VII, odakle se pruža predivan pogled na grad koji je stariji od Londona, Pariza i Rima.

Tvrđava Svetog Đorđa

Lisabon - drugo ime za čežnju

Kada iz te perspektive vidite Lisabon, spustite se pored impresivne železničke stanice Rosio, pa nastavite kvartovima Bajša, Bairo Alto, Šijado. Dok se šetate, nećete znati gde pre da gledate, da li uvis, u azuležose, dekorativne keramičke pločice koje krase zidove i fasade ili na pločnik jedinstvenih šara na kom štikle nisu dobrodošle. Naletećete na najstariju knjižaru na svetu, Bertrand, koja radi od 1732. godine i "preživela je jedan zemljotres, jedan građanski rat, devet kraljeva, 16 predsednika, tri republike, šest pučeva, dva svetska rata, izgradnju zida i njegov pad, ujedinjenje Evrope, promenu evra i ima knjige o svemu tome".

Lisabon - drugo ime za čežnju

ŽUTI TRAMVAJ

Okrepljeni, spustite se na dok, do Tereiro do pasa, prostranog trga koji gleda na Težo. Setićete se ovde reči čuvenog Bajrona, koji je rekao da tri najbolja pogleda na more imaju Istanbul, Napulj i Lisabon, iako se striktno govoreći ovaj poslednji nalazi na ušću reke u Atlantik. Pogled će vam privući Most 25. aprila koji neodoljivo podseća na Golden gejt u San Francisku i statua Isusa, nalik onoj u Rio de Žaneiru, koju su Portugalci izgradili kao znak zahvalnosti Bogu što nisu učestvovali u Drugom svetskom ratu.

Alfama

Lisabon - drugo ime za čežnju

Predah nađite u restoranima na čijem je meniju nezaobilazan - bakalar. Kažu da ima 365 jela sa bakalarom, po jedno za svaki dan u godini, iako se ova riba ne peca u portugalskim, već u skandinavskim vodama. Ili, poput meštana, svratite u neki od objekata koji su istovremeno i poslastičarnice i pekare. Dok Italijani piju kafu s nogu, Portugalci uživaju u ovom činu, listajući novine i grickajući čuveni kolač pastel de nata.

Lisabon - drugo ime za čežnju

Spremite se na hodanje bez prestanka. Mada postoji nekoliko liftova i uspinjača koji prevoze stanovnike i turiste grada na sedam brda, u većini slučajeva moraćete da pešačite. Ne propustite vožnju legendarnim žutim tramvajem 28 do podnožja Tvrđave Svetog Đorđa, smeštene na brdu kao da nadgleda grad. I čuva ga. A onda krenite niz Alfamu, jedini deo grada koji je nakon zemljotresa ostao netaknut. Ne treba pitati za pravac, valja samo hodati, uzbrdo, nizbrdo, pa opet uzbrdo ulicama tako uskim da se čovek zapita da li njihovi stanovnici ikad vide sunca. Nekad najsiromašniji deo grada danas je najpopularniji, pa turisti zadivljeno fotografišu veš koji se i zimi suši na ulicama i stidljivo vire kroz prozore pokušavajući da vide šta se iza zatvorenih vrata zbiva. A Alfama se, kako je pisao jedini portugalski nobelovac Žoze Saramago, čiji je muzej upravo ovde, u tajnosti svojih kuća smeje onome ko misli da je poznaje. Izmiče razumevanju jer je "mitska životinja - ima dana kada je zdrava, ima drugih kad leže u ćošak da liže rane koje su joj vekovi siromaštva otvorili na mesu i ona ne pronalazi način da ih izleči".

Iz Alfame, tramvajem se uputite ka Belemu. Mestu gde je sve počelo. Odavde su portugalski brodovi kretali na put u Indiju, Afriku i Brazil. Njima u čast podignut je Spomenik otkrićima, a tu je i impozantni Manastir Svetog Žeronima, u kom je Vasko da Gama proveo poslednju noć pre legendarnog puta u Indiju. Tu je i Belem kula, koja je nekad čuvala grad od napada s mora. Upravo ovde setićete se moreplovaca koji su pogleda uprtog u pučinu želeli da otkriju šta se nalazi iza. Pomislićete na žene koje su ostavili da ih čekaju dok istražuju svet. Saosećaćete sa robovima koji su dovođeni iz kolonija. I shvatićete zašto vas onaj fado pevač s početka priče ućutkuje dok peva o čežnji, nostalgiji, melanholiji. I sudbini.

Lisabon - drugo ime za čežnju

KAŠKAIŠ I KABO DA ROKA

Na samo 40 minuta vožnje vozom nalazi se Kaškaiš, poznat kao grad ribara i kraljeva. Prvi su ga osnovali, drugi zavoleli i izgradili luksuzne vile i prelepe bašte. Čim kročite u grad i izgubite se u njegovim ulicama, pa nastavite šetnju pored okeana, osetićete hedonizam u vazduhu. U Kaškaišu uhvatite autobus za rt Kabo da Roka, najzapadniju tačku evropskog kontinenta i mesto gde su Evropa i Amerika najbliže. Dok stojite na litici visokoj 144 metra i gledate u magični Atlantik, shvatićete reči porugalskog pesnika Kamoiša ucrtane na kamenom obelisku da je ovo mesto "gde se zemlja završava i more počinje".


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak