Romska deca često nevidljiva za sistem

Politika 10.02.2019 14:52
Romska deca često nevidljiva za sistem


Svako deseto dete koje se rodi u romskom naselju nije upisano u matičnu knjigu rođenih, a zbog administrativne nevidljivosti ovoj deci je otežan pristup zdravstvenim, socijalnim i obrazovnim ustanovama.



Njihove majke uglavnom se porađaju kod kuće jer nemaju prijavu boravka, pa samim tim ni zdravstvenu knjižicu, a nedostatak krštenice kasnije otežava upis u školu i dobijanje svedočanstva o završenom obrazovanju. Zbog neposedovanja ličnih dokumenata, ova deca najčešće ne ostvaruju pravo na dečji dodatak i detinjstvo provode u prosjačenju i sakupljanju sekundarnih sirovina.

– Procene govore da je čak 80 odsto romske dece van sistema osnovnog obrazovanja. Često napuštaju školovanje da bi zarađivala za svoju i egzistenciju svoje porodice, a zbog snažnog patrijarhalnog obrasca i kulta nevinosti, roditelji često ispisuju svoje devojčice iz škole i primoravaju ih na ranu udaju, što je jedan od najekstremnijih oblika kršenja dečjih prava. Poslednjih godina u trendu je da se romske devojčice udaju u zemljama zapadne Evrope, a nakon povratka roditelja u Srbiju često se gubi svaki kontakt sa detetom. Niko nema informacije da li su te devojčice ostale u ugovorenom braku ili su završile u lancu prostitucije i trgovine ljudima – upozorila je Nada Đuričković iz Romskog centra za žene i decu „Daje”.

Ona je na jučerašnjoj konferenciji za novinare podsetila da se svake godine sklopi oko 2.000 dečjih brakova i istakla da se naša država obavezala da će stati na put ovoj pojavi, ali da predstavnici centara za socijalni rad najčešće sede skrštenih ruku, smatrajući da je udaja devojčica deo romske tradicije.

– Predstavnici države vrše sistemsku segregaciju romskih mališana. Ja sam godinama radila kao pedagoški asistent i izašla iz obrazovnog sistema kad sam shvatila da škola i centar za socijalni rad žmure na diskriminaciju romskih učenika. Kad sam zamolila socijalne radnike da ispitaju zbog čega dva romska dečaka iz hraniteljskih porodica u školu dolaze gladna, mršava i higijenski zapuštena, niko nije reagovao. Kap koja je prelila čašu bila je kada je romski đak dobio brutalne batine u sali za fizičko. Tada je škola od mene tražila da napišem kako je on stalno provocirao dečaka koji ga je tukao. Iako sam ja odbila da stavim svoj potpis na taj dokument, romski dečak je prebačen u Školu za obrazovanje odraslih – podsetila je Nada Đuričković.

– Uprkos deklarativnoj opredeljenosti države za inkluzivno obrazovanje, između 30 i 40 odsto romske dece nalazi se u specijalnim školama. Osim toga, roditelji iz opšte populacije često ispisuju svoje dete iz osnovne škole koju većinski pohađaju romski đaci. Često se dešava da prilikom upisa romskih učenika škole upućuju roditelje u drugu školu sa argumentacijom da im dete teritorijalno ne pripada – naglasila je Jovana Vuković iz nevladine organizacije „Jednakost”.

– U poslednjih deset godina kroz svratišta za decu i omladinu prošlo je više od hiljadu mališana koji žive i rade na ulici, a u njima danas boravi 370 dece. Zahvaljujući angažovanju naših stručnjaka, više od 90 odsto dece ulice danas pohađa školu, ima toplu obuću i odeću i najmanje jedan obrok dnevno. Nažalost, broj mališana koji prose na ulicama i peru šoferšajbne na prometnim gradskim saobraćajnicama izmiče svakoj statistici – istakla je Milica Vasilijić iz Centra za integraciju mladih, u okviru koga rade dva svratišta za decu ulice.

Ona je podsetila da skoro trećina dece iz najsiromašnijih porodica ne dobija dečji dodatak, jer njihovi roditelji nemaju sva potrebna dokumenta za ostvarivanje ovog prava iz oblasti socijalne zaštite.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak