Sve manje sloboda u Srbiji - dva primera iz prakse

BBC News 06.02.2019 11:04
Sve manje sloboda u Srbiji - dva primera iz prakse


Prema izveštaju organizacije "Fridom Haus", Srbija prvi put posle petnaest godina izgubila status "slobodne države".



Prvi put posle jedne i po decenije, Srbija se ne može opisati kao "slobodna", već samo kao - "delimično slobodna" država, stoji u redovnom godišnjem izveštaju organizacije "Fridom Haus".

Na svojoj koži to najviše osećaju i pojedinci, ali i mediji.

Vuk Velebit je društveno aktivni master student Fakulteta političkih nauka i autor tekstova za portal "Talas".

Na jednom od nedavno kreiranih portala, na kojima se ne navode ni autori, ni vlasnici, ni urednici, osvanula je njegova "sporna" biografija.

"Stvaranje ovakve atmosfere, u kojoj se svakom neistomišljeniku crtaju mete, izuzetno je opasno u trenutnoj političkoj situaciji gde ovakvim pristupom žele da okrenu građane jedne protiv drugih.

Ovde nisam bitan ja, već je nužno da glasno govorimo o ovakvim pojavama gde svaki pojedinac koji slobodno govori i misli postaje meta raznih sajtova i tabloida čija je jedina svrha crtanje meta", smatra Velebit.

Nepoznati autori, po već ustaljenom modelu, Velebita optužuju za "antisrpsko delovanje".

"Meni niko neće oduzimati pravo na srpstvo, ja sam rođen u ovoj zemlji i ovde sam se školovao i ovde želim da ostanem da živim", kaže on.

Velebit napominje da je ranije dobijao pretnje smrću koje je uredno prijavljivao nadležnim organima.

Zgrada u vazduh, ugrožene porodice - zbog izveštavanja

Televizija N1 dobila je pismo od nepoznatog pošiljaoca, koji se u potpisu skrio iza ratnih veterana rata 1999. godine.

Zbog izveštavanja o građanskim protestima koji se nedeljama održavaju širom Srbije, novinarima i njihovim porodicama upućene su pretnje smrću.

"Da li vi imate vaše porodice, ubijate našu decu i unuke, a niste svesni ako dođe do rušenja, vaša zgrada će među prvima otići u vazduh, a može se desiti da ostanete bez svojih najmilijih.

I zato vas mi veterani upozoravamo da se ne igrate sa ničijom sudbinom jer je vaša sudbina u našim rukama", navodi se u pismu.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović osudio je ove pretnje ocenjujući da je "nedopustivo zastrašivanje predstavnika medija i njihovih porodica zbog činjenice da obavljaju svoj posao".

"Dijalog pesnicama i primena sile su odavno za nama", naveo je Gajović a prenelo Ministarstvo kulture i informisanja.

Pretnje su osudili i predstavnici svih novinarskih udruženja, kao i stranke opozicije.

"Fridom Haus": Srbija više nije slobodna zemlja

Navedeni primeri u praksi pokazuju ono što se tvrdi u izveštaju organizacije "Fridom Haus" - da Srbija više ne pripada kategoriji slobodnih, već je pala u kategoriju delimično slobodnih država.

"Status Srbije je pao sa slobodnog na delimično slobodan zbog pogoršanja u održavanju slobodnih izbora, nastavljenih pokušaja vlade i vlastima bliskih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje blaćenja i de fakto akumulaciji izvršnih ovlašćenja predsednika Aleksandra Vučića koje je u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom", navodi se u izveštaju.

U ovu grupu, Srbija je dospela prvi put posle petnaest godina.

Srbija se po prvi put nalazi i među četiri zemlje u kojima je zabeležen najveći pad indeksa slobode, u društvu Nikaragve, Tanzanije i Venecuele.

Od zemalja u okruženju, jedino Hrvatska, Rumunija i Bugarska ostaju u kategoriji slobodnih zemalja.

Među delimično slobodne došla je i Mađarska.

Najlošija situacija u okruženju, prema oceni "Fridom Hausa", je u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, koga ova organizacija posmatra odvojeno.

Sličan rejting srpskom imaju slobode u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

U delu izveštaja o Balkanu navodi se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Crne Gore Milo Đukanović "nastavljaju da učvršćuju svoju državnu moć oko sebe i svojih klika, podrivajući osnovne standarde dobre vladavine i prevazilazeći njima dodeljene ustavne uloge".

U godišnjem izveštaju "Fridom Hausa", procenjuje se stanje sloboda u 195 zemalja i 14 teritorija tokom 2018. godine, a zemlje se ocenjuju na skali do 100 poena, i zatim svrstavaju u opšti status kao slobodne, delimično slobodne ili neslobodne.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak