Pouka za ministra prosvete

Blic, Gorčin Stojanović 02.02.2019 10:04
Pouka za ministra prosvete


Nije kriv ministar prosvete što ne zna ko su zbilja potpisnici podrške univerzitetskih delatnika građanskom protestu. On, čovek, naprosto - ne zna. Njegov je bezobrazluk, dakle, posledica nedoučenosti, neobrazovanosti, neobaveštenosti, verovatno i nezainteresovanosti.



Kriv je, međutim, što je, takav kakav je, nedovoljno spreman, poželeo ili pristao da bude ministar. Pa ni to nije najgore - ni prvi, ni jedini ni poslednji takav, bar smo ih se nagledali u prošlim, gledamo ih u sadašnjim, pa ćemo ih gledati i u budućim kabinetima (setimo se samo one gospođe koja nije razlikovala Desanku Maksimović i Branka Radičevića) - kriv je što paradira svojim neznanjem. (Ovi što mu to omogućuju svakako su krivi, ali oni su, uostalom, predmet građanskog protesta.) No, kako nema drugog, boljeg na vidiku, hajde da malo poučimo ovog. To nam je, uostalom, građanska dužnost - ako čovek ne zna ko je “neko ime”, red je da ga se obavesti. Nećemo dugo i neće da boli.

Evo, dakle, za početak, prvog imena na spisku: Dejan Mijač, reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti.

Profesor Mijač najznačajniji je pozorišni reditelj u istoriji srpskog pozorišta. U dugom, plodonosnom rediteljskom radu, za više od pedeset godina, režirao je u srpskim teatrima (i ne samo srpskim, ali to sad nije važno, ipak je ovo početak edukacije) skoro dve stotine predstava. Radio je, dakle, sa stotinama pozorišnih umetnika i radnika. U pedagoškom radu, ne kraćem od tridesetak godina, pozorištu je učio desetine reditelja i glumaca. Režirao je najznačajnije komade domaćih pisaca, radeći u jeziku i sa jezikom. Pozorišno prisustvo Jovana Sterije Popovića - cenimo da ministar zna o kome je reč - u srpskom teatru deli se na ono pre i posle Mijačevih režija, baš kao što se o Nušićevom pozorištu misli na drugačiji način posle slavne “Ožalošćene porodice” u režiji Mate Miloševića. Da je samo ovo potonje postigao, Dejan Mijač, biće - ne slučajno prvi na listi potpisnika, bio bi sve suprotno od onog kako je ministar omalovažavajući nazvao i sve ostale univerzitetske nastavnike.

Dobro, nadamo se da je ministar razumeo ova prva obaveštenja, te da će nastaviti sa usvajanjem novih znanja i proširivanjem vidika, makar kroz internetsku pretragu. Čovek se uči dok je živ; kako normalan čovek, tako i ministar. Nije sramota ne znati, sramota je nipodaštavati usled neznanja.

Možda bi, ipak, bilo dobro da se ministar malo odmori. Mnogo je imena na onom spisku, mnogo bogatih biografija, valja to sve savladati, a ubeđeni smo da je budući bivši ministar voljan da uči. Pre toga, malo izvinjenje bilo bi pokazatelj dobrog kućnog vaspitanja.

 



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak