Visokoobrazovani građani ne razmišljaju o povratku u Srbiju

Politika 22.01.2019 12:28
Visokoobrazovani građani ne razmišljaju o povratku u Srbiju


Tri četvrtine visokoobrazovanih pripadnika dijaspore za sada ne razmišljaju da se vrate u Srbiju, pokazalo je najnovije istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, Republičkog zavoda za statistiku i "Centra za život".



Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku ispitanika starosti od 25 do 65 godina, koji žive u 33 zemlje sveta, otkrila je da 43 odsto iseljenika nije spremno da ulaže svoje resurse u razvoj matice. Svaki četvrti akademac u dijaspori izjavio je da nije u mogućnosti da ulaže u razvoj Srbije, dok 18 odsto njih ne želi da ulaže u otadžbinu.
 
Istraživanje pod nazivom "Karakteristike i stavovi visokokvalifikovane dijaspore i povratnika” takođe je pokazalo da svaki četvrti iseljenik planira da se vrati u Srbiju, ali pod određenim uslovima – kada završi profesionalnu karijeru, tek ako pronađe dobar posao u Srbiji, kada stekne dovoljno finansijskih sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa u matici ili kada stekne dovoljno profesionalnog iskustva.
 
Ispitujući razloge zbog kojih su visokoobrazovani sugrađani spakovali kofere i svoje mesto pod suncem potražili u inostranstvu, istraživači su došli do zaključka da je za većinu njih glavni razlog za odlazak iz Srbije bio školovanje i usavršavanje u inostranstvu, odnosno posao.
 
Emigranti su navodili i ekonomske razloge, ratna dešavanja na prostorima bivše SFRJ, društveno-političku situaciju u zemlji, lične razloge i sistemsku korupciju. Najviše ispitanika otišlo je tako što su aplicirali na željeni fakultet i dobili stipendiju, preko programa razmene studenata i državnih stipendija otišlo je 12 odsto ispitanika, dok je isti broj njih emotivno i finansijski bio podržan od strane porodice (i)li rođaka. Zanimljivo je da tokom boravka u inostranstvu svaki peti akademac nije ostvario nikakve kontakte sa dijasporom, niti je to želeo.
 
Kada su istraživači upitali emigrante šta bi ih motivisalo da se vrate, zaključili su da glavni motiv za povratak u maticu visokoobrazovanoj dijaspori predstavlja obezbeđen dobro plaćen posao u struci i povoljni uslovi za započinjanje sopstvenog biznisa – podrška države. Povoljni stambeni krediti nisu prepoznati kao bitan motiv za povratak u Srbiju.
 
Osim toga, dijasporu bi znatno motivisali stabilna politička i ekonomska situacija i vladavina prava, smanjen stepen nepotizma, korupcije i kriminala, izmenjen sistem vrednosti, penzija, bolji standard i bolje stanje u naučnoistraživačkom sektoru.
 
Od ukupnog broja anketiranih lica oko 80 procenata njih nije realizovalo nijedan zajednički projekat sa kolegama iz Srbije. Kao glavne prepreke na tom putu ispitanici su naveli komplikovanu administraciju i organizaciju poslovanja, nepostojanje adekvatnih uslova i nedostatak profesionalizma i odgovornosti u poslovanju.
 
Više od polovine ispitanika izjavilo je da nisu članovi neke od naših zajednica ili udruženja u dijaspori. Međutim, zanimljivo je da je znatno veći broj iseljenika – 40 odsto njih, učlanjen u neko međunarodno profesionalno udruženje.
 
Najveći broj anketiranih smatra da crkva nema važnu ulogu u njihovom životu u dijaspori, a četvrtina je navela da je vezana za versku instituciju zbog osećaja nacionalne pripadnosti, kulture i tradicije, iako u crkvu ne odlazi često. Svega šest odsto ispitanika izjavilo je da crkva zauzima posebno mesto u njihovom životu i da odlaze redovno na službe.
 
Većina učesnika ovog istraživanja živi u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj. Na trećem mestu prema broju anketiranih je Kanada, slede Austrija, Australija i Velika Britanija. Prosečna dužina boravka u inostranstvu je 11,6 godina – u dijaspori najduže borave stručnjaci iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, a najkraće stručnjaci koji se bave umetnošću.
 
Većina ispitanika – 77 odsto njih – stekla je fakultetsku diplomu pre odlaska iz Srbije, a titulu doktora nauka 40 odsto njih. Posmatrano prema oblasti obrazovanja, najveći broj ispitanika ima diplomu iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, slede stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, prirodno-matematičkih, kao i medicinskih nauka. Više od polovine ispitanika najviši stepen obrazovanja stekao je u inostranstvu, pre svega u Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Francuskoj.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak