Ovo su običaji koje morate da znate ako slavite slavu

StvarUkusa 15.01.2019 15:58
Ovo su običaji koje morate da znate ako slavite slavu


Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.



Gotovo svaka porodica ima sveca zaštitnika kuće kojeg slavi, a evo i šta je to što bi trebalo ispoštovati kad su slavski običaji u pitanju.

Nekoliko dana pred slavu polako počinju pripreme, čisti se i sređuje kuća, pripremaju namirnice, dočekuje sveštenik.

1. Osveštenje vodice

Svaki dom neposredno pred slavu posećuje sveštenik koji sveti vodicu u domu koji proslavlja slavu. Za osveštenje vodice treba pripremiti: činiju sa vodom, buket bosiljka, manju sveću. Uz to se može pripremiti i kadionica sa žarom, tamjan i spisak ukućana. Vodica se stavlja na sto u prostoriju gde se nalazi slavska ikona, po pravilu bi trebala da vidi na zidu na istočnoj strani. Najbolje je da ovom obredu prisustvuju svi ukućani, pa zato najčešće sveštenik najavljuje svoj dolazak nekoliko dana ranije.

2. Ikona

Svaka kuća treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se najčešče stavlja u trpezariji ili dnevnoj sobi, jer tu ukućani provode najviše vremena. Poželjno je da pored ikone kućnog sveca stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Presvete Bogorodice, kao i da se postave na istočni zid kuće.

3. Svećnjak

Ovaj predmet se tradicionalno pravio od srebra, ali danas je to redak slučaj. Umesto srebrnog svećnjaka poslužiće bilo koji koji ima stabilnu podlogu, potrebno je da bude težak, jer on drži slavsku sveću.

4. Slavska sveća

Kada birate sveće za slavu, potrudite se da kupite proverenu sveću od pravog voska. Njena dužina je najčešće oko 50 cm. Postavlja se u svećnajak i običaj nalaže da je zapali domaćin i glava kuće tačno u podne na dan slave. Čita se molitva Bogu, domaćin se prekrsti, celiva sveću i pali je šibicom. Nakon toga sledi sečenje kolača.

Pravilo je da slavska sveća gori ceo da, gasi se tek kad izgori gotovo cela. Može se gastiti na više načina, a najšešće se koristi kašičica crvenog vina. Zalije se fitilj i ugasi se. Domaćin se prekrsti i tako se završava ovaj obred.

5. Slavski kolač

Kolač za slavu se mesi najčešće dan ranije. Peče se i domaćin ga na dan slave nosi rano ujutru u crkvu. Ukoliko ima muške dece u kući često deca idu sa domaćinom u crkvu. Zajedno sa kolačem nosi se slavsko žito, mala sveća i crno vino. Tom prilikom hram i sveštenik se daruju nekom sumom novca, najčešće ko koliko može.

6. Slavsko žito

Slavsko žito se u nekim delovima naše zemlje naziva i koljivo. Priprema se dan ranije tako što se skuvaju zrna pšenice, potom se samelju, neko dodaje orahe, šećer, muskatni orahčić, neko samo čisto žito… Potom se stavlja u malu posudicu i priprema se za nošenje u crkvu.
Neposredno po dolasku u kuću gosti se služe žitom i crvenim vinom.

Izuzetak od spremanja slavskog žita su dva sveca, Arhangel Mihailo i sveti Ilija, jer se oni smatraju živim svecima pa se za njih ne nosi žito u crkvu.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak