'Telekom' juri milion korisnika

Politika 14.01.2019 11:40
'Telekom' juri milion korisnika


U kompaniji kažu da su dva kablovska operatera 'Radijus vektor' i 'AVkom' platili po tržišnoj ceni, a budući da je uobičajeno 'hiljadu evra po korisniku', transakcija iznosi oko 140 miliona evra



„Telekom Srbija” nastavio je da se širi na tržištu kablovskih operatera što je uprava kompanije već ranije najavila kao strategiju. Posle kupovine Kopernikus kablovskog operatera pre nekoliko dana je obnarodovano da je nacionalni mobilni i sada već kablovski operater kupio još dve firme iz branše – „Radijus vektor” i „AVkom”. I ne samo to. Pregovaraju da kupe još pet manjih operatera, a ceo posao bi trebalo da bude završen u prvom kvartalu ove godine.

Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju „Telekom Srbija grupe” i direktor „Mtela” izjavio je da je kupovina kablovskih operatera uslov za realizaciju razvojne strategije „Milion plus”, kojom treba da dođu do više od milion korisnika televizije i interneta. Poslednjom kupovinom dobili su 120.000 novih internet i televizijskih korisnika koje je imao „Radijus vektor” i 18.000 koje je imao „AVkom”.

Od „Telekoma” smo pokušali da saznamo koliko su para dali za ta dva operatera, a odgovor je sledeći:

– „Telekom Srbija” je kupio kablovske operatore „Radijus vektor” i „AVkom” po tržišnoj ceni.

Podsećanja radi, Predrag Ćulibrk, prvi čovek kompanije, posle kupovine „Kopernikusa”, što ih je koštalo 195 miliona evra, izjavio je da su ga kupili po tržišnoj ceni od hiljadu evra po korisniku. Prostim zaključkom dolazi se do toga da su „Radijus vektor” platili oko 120 miliona evra, a „AVkom” oko 18 miliona evra, u zbiru gotovo 140 miliona evra.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je, ako država planira da zadrži „Telekom” u svom vlasništvu, onda kupovina „kablovaca” ispravna strategija. Ideja je da se osvoji veći deo tržišta što je u skladu sa politikom širenja svakog preduzeća, dodaje on.

Da li „Telekom” ima finansijski kapacitet za toliko širenje ako se uzme u obzir da su nedavno pazarili i „Kopernikus” za gotovo 200 miliona evra?

– Može to „Telekom” finansijski da izdrži. Duži niz godina imao je visok profit od 250 pa do 150 miliona evra i još je polovinu profita davao državi kao vlasniku. Sem toga, u slučaju dugoročnih i strateških kupovina pare se ne obezbeđuju samo iz keša, već iz kredita. Pogotovo sada kada su kamate ohrabrujuće. Ne treba država njima da bude garant za te kredite. Sem toga i nova preduzeća će praviti profit – kaže Savić.

Na pitanje da li poslednji poslovni potez „Telekoma” vidi kao odustajanje države od njegove privatizacije naš sagovornik kaže da kupovinu kablovskih operatera ne vidi kao pripremu za privatizaciju kako bi se eventualno postigla bolja cena.

Pregovaraju da kupe još pet manjih operatera, a ceo posao bi trebalo da bude završen u prvom kvartalu ove godine

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Rasim Ljajić, izjavio je da u ovoj godini ne očekuje prodaju „Telekoma Srbija”. – Ne očekujem da se nešto dogodi po pitanju prodaje „Telekoma”. Uvek je bilo interesovanja, pa su različiti fondovi ili kompanije pokazivali interes, a toga ima i dalje. Sve zavisi i od ponuda, ali i poslovne odluke „Telekoma”. Da li će se ići u proces partnerstava, dogovora, teško mi je da u ovom trenutku kažem – rekao je Ljajić za agenciju Beta.

Lučić je izjavio i da „Telekom” ne finansira narodnim parama ove akvizicije, već sopstvenim sredstvima, jer su punih 10 godina ekstremno profitabilni. On je objasnio da je „Telekom” imao mali broj TV korisnika, odnosno kablovskih pretplatnika, jer su „kablovci” napravili svoj kartel i paralelnu mrežu i nisu se međusobno napadali već su se udružili protiv „Telekoma”. U intervjuu „Politici” iz novembra 2018. godine to je pojasnio:

– Samo 300.000 domaćinstava ima našu televiziju bez konkurencije, da istovremeno ne koristi usluge drugog operatera, što ja vrlo malo. Upravo je taj mali broj korisnika doveo do zaostajanja u sadržaju programa. Foks je lep primer. Svi kablovski provajderi imaju Foks osim nas, zato što se najvećem kablovskom provajderu isplati da plaća ekskluzivu, za tehnologiju koju uopšte ne koristi, kako bi nas sprečio da svojim korisnicima ponudimo taj kanal. Bili smo sami protiv svih. Došli smo u situaciju da nemamo neke kanale, koji se kod korisnika smatraju brendom i onda je jako teško ubediti korisnika da napusti nekog kablovskog provajdera i dođe kod nas. „Telekom” je došao u situaciju da ima bezmalo 20 odsto tržišnog učešća u televiziji što je doprinelo značajnom padu i prihoda i u fiksnoj telefoniji i u internetu.

Kada se posle kupovine „Kopernikusa” digla velika prašina u javnosti Predrag Ćulibrk je objasnio da je 2015. godine, kada je pokušana privatizacija, bilo mnogo zainteresovanih kupaca koji su ključni rizik prepoznali u kablovskim operaterima, jer predstavljaju pretnju za tržišnu poziciju „Telekoma”, i zbog tog rizika nije ni postignuta očekivana cena.

Kupovinom „kablovaca” „Telekom” je za pet meseci u Srbiji povećao broj TV korisnika više od 50 odsto, pa ih sada ima preko 700.000. U sklopu projekta „Milion plus” nije kupovina televizija, rekao je Lučić već kao i kod svih velikih kompanija u svetu multimedija, jer je internet jedini siguran prihod u narednih 50 godina. Internet portali će u budućnosti biti najveći proizvođači sadržaja i mi želimo da budemo jedan od nosilaca pravljenja tog lokalnog serijskog, sportskog ili naučnog programa, izjavio je on.

Još nema ukidanja rominga

Govoreći o olakšicama, odnosno ukidanju rominga, Ljajić je naveo da se „nije daleko stiglo”. – Evropskoj komisiji je važno da najpre dođe do dogovora oko regionalnog rominga, jer je na sledećem Digitalnom samitu, koji će se održati u Beogradu, planirano potpisivanje sporazuma o regionalnom romingu – naveo je Ljajić.

Kako je objasnio, trenutno taj sporazum postoji između Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, a Evropska komisija želi da u to budu uključeni Albanija i Kosovo, ali je pitanje šta će se dogoditi, uzimajući u obzir jednostrano uvođenje taksi od strane prištinskih vlasti za robu iz Srbije i BiH. – Primarno je da dođe do tog sporazuma, a tek kada se to dogodi Evropska komisija bi ušla u priču o snižavanju cena roming usluga sa EU. Čini mi se da je ta priča na dužem štapu – rekao je Ljajić za agenciju Beta.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak