Drugi dan Božića

Mondo 08.01.2019 11:57
Drugi dan Božića


Drugog dana Božića pravoslavni Srbi slave Sabor Presvete Bogorodice i časte se sa najbližima, a to su obično, uz obavezno "Pomoz' Bog", komšije i prijatelji.



Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista. Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.

Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.

Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga. Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, i jedan je od mnogih posvećenih Bogorodici (Velika Gospojina, Pokrov presvete Bogorodice...). Na današnji dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.

NARODNI OBIČAJI

Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.

U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo "vijali Božić".

Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: "Pomoz' Bog..."

Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja".

Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.

A ŠTA KAŽE CRKVENO UČENJE

Crkva Božić slavi tri dana koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Uz praznike ide, ili im prethodi, i određena pouka.

"Cela priroda i sva tvar poklonila se Hristovom rođenju, a prvi od ljudi, koji su mu prišli, bili su pastiri. Čuvajući stražu kod stada svojih, iznenadili su se pojavom anđela i slavom Gospodnjom, koja ih je obasjala. I gle, nebeski blagovesnik im reče: 'Ne bojte se, jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos Gospod.

I ođednom se pojavilo mnoštvo anđela koji hvaljahu Boga najlepšom pesmom koja se ikada čula: 'Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!' Iznenađeni i uplašeni pastiri, su odlučili da pođu do Vitlejema i vide šta se dogodilo. 'Hajdemo do Vitlejema da vidimo taj događaj o kome nas je Gospod obavestio'. Kada su stigli, ugledali su dete gde leži u jaslama i poklonili mu se", piše SPC o ovom velikom prazniku.

Ovaj susret sa Hristom, označio je, kako se dodaje, preokret u njihovom životu. Novim ritmom zakucala su njihova srca i neiskustvenom toplinom zagrejale su se i obradovale njihove duše. „I pastiri se vratiše slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli kako je bilo rečeno."

Drugi pak, koji su se poklonili Novorođenom Hristu, bili su učeni i slavni mudraci sa Istoka. Ovi „zvezdočitači" posmatrali su nebeska tela i ugledali novu, Mesijinu zvezdu, koju su proroci nagoveštavali. Odmah su pošli Novorođenome da mu se poklone. "I gle, zvezda koju videše na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade nad mestom gde beše dete" Ugledavši Hrista, poklonili su mu se kao Bogu i darivali ga: zlatom, tamjanom i smirnom. Istinu koju su do tada tražili među zvezdama, pronašli su u novorođenom detetu, u Onome koji je došao sa neba: Suncu Pravde, Istoku sa visine, Onome koji jeste od pre nastanka vremena i pre stvorenog sveta. "I pošto su u snu poučeni da se ne vraćaju Irodu, vratili su se drugim putem u svoju zemlju."

Mudraci, dakle, nisu hteli da se vrate istim putem i sretnu sa Irodom, koji je hteo pogubiti Bogomladenca, već su, kako svedoči Sveto Jevanđelje, u svoju zemlju otišli drugim putem i na taj način omeli Irodove zle namere. Ali oni su promenili ne samo put već i način života. Ova njihova duhovna promena bila je istinita pouka i poruka svima, pa i nama danas - da svi koji se odluče da pođu Hristu i da mu se poklone, odlaze dalje kroz svoj život drugim, lepšim, boljim, istinitijim, i bezbednijim putem, od onoga kojim su mu došli. Odlaze preobraženi, preporođeni, pokajani. Jednom rečju, bivaju novi ljudi.

"Zato i mi pođimo u susret Hristu i poklonimo mu darove svoga srca: veru, nadu i ljubav, a on će ih preobraziti i umnožiti u nama. Veru će učiniti još čvršćom, nadu pouzdanijom, a ljubav iskrenijom, čistijom i plodotvornijom. Ako ovako postupimo, onda ćemo i mi, poput pastira i mudraca, kao i svih drugih koji su se Gospodu poklonili, osetiti radost ovog susreta, sreću i lepotu koju nam niko i nikad neće moći uzeti. Jer On, živi i istiniti Bog, biće sa nama", ističe SPC.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak