Stvarni Neprijatelji Srbije

NIN, Milan Ćulibrk 29.12.2018 17:39
Stvarni Neprijatelji Srbije


Kako je krenulo, biće odlično ako u 2019. putnicima Er Srbije bude dopušteno da u avion unesu svoj primerak NIN-a. Tim pre što mi se sve više čini da vlast objektivno novinarstvo doživljava kao neku vrstu terorizma



Vlast u Srbiji je u godini na isteku zaista postala regionalni, evropski, pa i svetski šampion. Oborila je sve rekorde u proizvodnji – neprijatelja. Ne postoji precizna zvanična evidencija (bar se nadam), ali ne bi me začudilo da je ove godine broj neprijatelja povećan za 700-800 odsto. Jer, na taj spisak se vrlo lako dospeva - dovoljno je samo misliti svojom glavom.

Iako predsednik Srbije ne krije da je strastveni navijač Crvene zvezde, za njega je sve izvan fudbalskog terena, ipak, crno-belo. A ljudi iz njegovog okruženja, koji bi da mu se dodvore, glavni su protagonista principa - ako nisi „naš“, mora da si „njihov“. Zato svako drugačije mišljenje, ma koliko bezazleno bilo, može biti povod da bilo kom građaninu neko iz vladajućeg establišmenta zalepi etiketu državnog neprijatelja.

Problem je, međutim, što ovoj vlasti najveći neprijatelj nisu ljudi za koje ona misli da to jesu – opozicionari Đilas, Jeremić, Janković, Obradović, Tadić, Stefanović (Borko, ko je pomislio na Nebojšu). Nisu ni tajkuni, ni javne ličnosti, glumci, režiseri, neznani i znani... Čak ni strani ambasadori, za koje aktuelna vlast tvrdi da su ranije formirali vlade po svom ukusu i mirisu. Nisu ni lideri iz regiona, ni strani državnici...

Ne, za aktuelnu vlast najveći neprijatelji su njeni građani koji se još bore za pravo na sopstveno mišljenje, makar i pogrešno. Koji ne pristaju na laži, na ucene. Koji još nisu poverovali da su sada na vlasti alhemičari koji i kamen mogu da pretvore u zlato. Koji sumnjaju da je, što bi rekao Milan Knežević, voda tvrda, a kamen mek. Koji nikada neće razumeti da bilo čiji pojedinačni interes može biti važniji od zajedničkog interesa svih građana i društva kao celine. Koji se nikada neće pomiriti sa tim da je za posao važnija partijska od đačke knjižice. Koji nikada neće na isti način tretirati prave i lažne doktore nauka. Koji znaju da se uništavanjem i ponižavanjem svih institucija udaljavamo, a ne približavamo Evropskoj uniji. I neprekidno postavljaju pitanja na koja bi im vlast u svakoj normalnoj zemlji bez problema odgovorila. E, oni su najveći neprijatelji ove vlasti, koja to, očito, još nije shvatila. Ili je jednostavno nije briga.

I odgovor na pitanje zašto takve građane vlast doživljava kao neprijatelje je relativno jednostavan. One koji sumnjaju u sve i ne veruju da će im prosečna plata „već do kraja ove godine“ dostići 500 evra. Pa, oni sami znaju da izračunaju da im je u prvih deset meseci prosečna zarada bila tek nešto veća od 417 evra. I da je za samo 5,5 odsto veća nego lane, s tim da taj rast ne bi bio ni upola toliki da u međuvremenu dinar nije ojačao prema evru. Njima je jasno da će i uz duplo brži rast plata u narednom periodu obećani prosek od 500 evra morati da čekaju još skoro dve pune godine. To i ne bi bio toliki problem da Aleksandar Vučić prvi put tih famoznih 500 evra nije pomenuo još za Božić 2016. Evo, tri godine kasnije jasno je da ćemo na ispunjenje tog obećanja morati da sačekamo bar još dva Božića. A možda baš zbog toga Vučić stalno i ponavlja da će nam biti bolje već za godinu, najviše dve. I tako do svake sledeće Nove godine.

Mi iz NIN-a, kao i kolege iz Vremena i Nedeljnika, ovih dana smo dobili i zvanični sertifikat da nas tretiraju kao neprijatelje. Neoprezna saradnica generalnog direktora poslala je kolegama uputstvo da u salonu Er Srbije „posebno obrate pažnju na NIN, Vreme, Nedeljnik i novine sličnog sadržaja“. Direktiva je jasna: „Njih nikako ne izlagati!“ Bilo bi zanimljivo saznati ko je to naredio? Tim pre što je država većinski vlasnik Er Srbije, u čijem je Nadzornom odboru i savetnica za medije predsednika Vučića, a svi poreski obveznici, pa i novinari zabranjenih magazina, izdvajaju milione evra da bi kompanija mogla da opstane.

Er Srbija takav potez pravda nepostojanjem ugovora, ali ako je to tačno zašto zabranjuju NIN a ne Informer i Politiku, sa kojima takođe nemaju ugovor? Zašto se potenciraju Vreme i Nedeljnik, a ne Ilustrovana Politika i Ekspres? I da li osim Danasa ima još neka novina „sličnog sadržaja“? Hm, ko li je bio ovlašćen da protumači šta sve spada u taj sličan, očito neprijateljski sadržaj? Mada, kako je krenulo, biće odlično ako u 2019. putnicima Er Srbije bude dopušteno da u avion unesu svoj primerak NIN-a. Tim pre što mi se sve više čini da vlast objektivno novinarstvo doživljava kao neku vrstu terorizma.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak