Sveti Nikola - verovanja i običaji

Sensa 19.12.2018 19:17
Sveti Nikola - verovanja i običaji


Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara



Sveti Nikola se u hrišćanskoj tradiciji smatra za jednog od najstarijih svetaca, a u zapadnom i istočnom hrišćanstvu veruje se da je on čudotvorac, zaštitnik siromašnih i putinika.

Prema zapisima, Sveti NIkola je bio dete bogatih Grka Teofana i Nona, a nakon smrti roditelja Sveti Nikola je svoje nasledstvo podelio deci i siromašnima i posvetio se jednostavnom životu i veri.

Prema legendi, ovaj svetac nije javno davao novac ljudima, već bi ga krišom stavio u njihove džepove kako bi se iznenadili kada bi ga pronašli. Iz ove priče nastaje lik Deda Mraza koji je zamišljen da ispunjava dečije želje, bude darežljiv i dobar, baš kako se u pričama opisivao i Sveti Nikola.

Prema narodnom verovanju, Sveti Nikola uoči svog praznika stavlja deci poklone u cipele, kao što postoji legenda da Deda Mraz stavlja poklone u čarape.

Sveti Nikola na ikonama je najčešće prikazan kao visoki čovek sa sedom bradom koji nosi štap i deci iz džaka daje poklone, negde ima mitru na glavi (hrišćanska kapa starozavetnih sveštenika), dok je u zapadnom hrišćanstvu često predstavljan kao Božić Bata.

Svet Nikola je najbrojnija slava u Srbiji i proslavlja se 19. decembra, dok se prenos mošti Svetog Nikole slavi 22. maja.

Slava Svetog Nikole obeležava se slavskom svećom, kolačem i žitom, a trpeza je uvek posna. Na dan slave porodica se okuplja, u domu treba da vlada mir i pozitivna energija, a svetac se slavi kako bi se dom zaštitio od negativne energije.

Kroz tradiciju razvilo se nekoliko rituala i običaja na praznik Svetog Nikole, a jedan od najlepših je darivanje dece. Ovaj svetac se smatra zaštitnikom dece, a na njegov praznik mnogi pravoslavni hrišćani obraduju decu tako što im na prozoru ili pored kreveta ostave neki lep poklon koji će ih iznenaditi kada se probude.

Na praznik Svetog Nikole sadi se božićna pšenica koja se razvija do Božića i ukrašava prazničnu trpezu. Veruje se da ova pšenica donosi blagostanje i obilje u narednoj godini.

Još jedan običaj za praznik Svetog Nikole jeste pravljenje kolača u obliku šarenih ptica koje porodica poklanja najmlađim članovima.

Vernici veruju da je oproštaj najveći blagoslov, zato se na ovaj praznik oslobađaju negativnih osećanja, traže mir u srcu i opraštaju svima koji su im učinili nešto loše. Na ovaj način, prema verovanju, u novu godinu ulaze čiste duše i srca.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak