Sintra tamo gde se 'kuva' magija

Novosti 17.12.2018 23:59
Sintra tamo gde se 'kuva' magija


Nekada stecište kraljeva i bogataša, danas je ovaj gradić u blizini Lisabona pribežište svih koji bi hteli da se makar na jedan dan osete kao Alisa u zemlji čuda



Za sve koji više ne veruju u bajke, za one koje je život sto puta ošamario, za druge koji su zaboravili kako je to biti dete, za razočarane, povređene, uplašene, tužne, nesrećne... za sve njih postoji lekoviti napitak. Njegovo ime je Sintra. "Kupuje" se u Portugaliji, na samo pola sata vožnje od Lisabona. Savetuje se konzumiranje kap po kap. Jer, ako od čarolije može da se umre, biće to u  u Sintri.

Nekada stecište kraljeva i bogataša, danas je Sintra pribežište svih koji bi da se makar na jedan dan osete kao Alisa u zemlji čuda. Šta je to tako magično u gradiću koji je Hans Kristijan Andersen nazvao najlepšim mestom u Portugaliji, u kom se umetnost i priroda predivno dopunjuju? Ko je ovde bacio čini, pa slučajni ili namerni putnik sve vreme hipnotisan hoda pitajući se kako je moguće da je u voz ušao u Lisabonu u 21. veku, a pola sata kasnije stigao u potpuno drugu dimenziju? Kako je moguće da ga čarolija ne napušta ni kad Sintra postane samo davna uspomena?

Smeštena na istoimenoj planini, sa izmaglicom koja joj daje mističan izgled, palatama koje izgledaju kao da su izašle iz Diznijevih crtaća, šumama koje čuvaju najegzotičnije primerke biljaka, Sintra je gradić, ali i zemlja snova, bajki, nade, igre, radosti, sreće. Poverovaće putnik u legendu da je grad dobio ime po Sintiji, boginji meseca, koja je ovde bila obožavana. Poverovaće da se u svakom potoku nalaze nimfe, kako je pisao portugalski pesnik Kamoeš. I biće siguran da je ovo novi raj, kako je uskliknuo Lord Bajron pre 200 godina kad ju je slučajno otkrio.

Čarobna Pena

Stigavši u Sintru, uputiće se putnik pravo ka palati Pena, smeštenoj na jednom od najviših vrhova. Tamo gde je nekad bio skromni manastir, nikla je najraskošnija palata koju oko može da zamisli. Da se dete pita kako dvorac treba da izgleda, verovatno bi opisalo Penu koju su neimari, po nalogu kralja Ferdinanda Drugog, počeli da grade polovinom 19. veka. Kad stigne do ovog "Diznilenda" za odrasle, putnik neće znati gde pre da gleda - da li u figuru čudovišta iznad glavnog ulaza, afričke ukrase ispod prozora, žutu ili crvenu fasadu.

Treba istrpeti udar te zbrke stilova, pisao je Saramago, gde je glavna kula u svađi sa cilindričnom, gde su pomešani mašta, nesvesnost, loš ukus i improvizacija, gde mnogo toga ima malo smisla, hir jednog doba koje je imalo sve ukuse, jer nije imalo nijedan jasno određen, ali ne može se izbrisati palata iz krajolika jer bez nje gorje Sintre ne bi bilo ono što jeste.

Park Pena palate, Depositphotos

Sintra tamo gde se "kuva" magija

I dok hoda kroz luksuzni park sa 500 različitih primeraka stabala sa sve četiri strane sveta, dok prolazi pored sekvoje iz Amerike, paprati iz Australije, ginka iz Kine, četinara iz Japana, dok se gubi u lavirintu uskih staza i otkriva tajne prečice koje vode do romantičnih paviljona, dok stoji na Kraljičinoj terasi odakle se pruža najbolji pogled na ceo grad, putnik se oseća kao da je u magičnom kraljevstvu. Iščekujući da iza nekog ugla istrče vilenjaci, shvatiće nemačkog kompozitora Riharda Štrausa koji je rekao da je dan kad je posetio palatu Pena bio najsrećniji u njegovom životu. I shvatiće zašto je Pena proglašena za jedno od sedam čuda Portugalije.

Njen tvorac, nažalost, nije mogao da uživa u svom remek-delu jer je palata završena 1885. godine kad je kralj Ferdinand umro. Ali je zato poslednja portugalska kraljica Amelija ovde prespavala noć pre nego što je otišla u egzil, da se više nikad ne vrati u Portugaliju.

Impresivni mavarski zamak

U neposrednoj blizini palate je potpuno drugačiji mavarski zamak. Manje bajkovit, raskošan, živopisan, ali jednako impresivan, zamak je izgrađen u 8. veku za vreme mavarske okupacije Pirinejskog poluostrva. Kao čuvar grada, bio je pod vlašću hrišćana, zatim skandinavskih krstaša, da bi tokom vekova sve više gubio na značaju. Da nije bilo kralja Ferdinanda Drugog, bio bi zaboravljen. Kažu da je ovaj esteta i zaljubljenik u prirodu naredio rekonstrukciju Mavarskog zamka da bi mogao da uživa u pogledu na njega iz svoje voljene palate Pena.

Mavarski zamak, Depositphotos

Sintra tamo gde se "kuva" magija

Reklo bi se da je kralj bio u dobroj kondiciji jer kad bi želeo da se prošeta do zamka, morao bi da savlada ozbiljne uzbrdice i mnoštvo strmih stepenika. Oni koji danas krenu kraljevim stopama i pobede sve strahove, posebno onaj od visine, biće nagrađeni spektakularnim pogledom na Penu, dolinu Sintre i Atlantik.

Mistična Kvinta

Opijen, putnik se spušta ka Kvinti da Regaleiri, palati koja je možda i najzaslužnija za utisak da je Sintra magično mesto. Dok je za prethodne dve zaslužan kralj, za Kvintu treba zahvaliti ekscentričnom portugalskom biznismenu Karvalju Monteiru. Da li je ovaj zaljubljenik u leptirove, mitologiju, filozofiju i alhemiju rekao arhitekti "vrati me u detinjstvo", ne znamo, ali stiče se takav utisak. Jer, Kvinta, izgrađena u osvit 20. veka, izgleda kao ostvarenje snova jednog mangupčića koji se skriva po lavirintima palate, trči niz spiralne stepenice bunara, pa podzemnim prolazima stiže do skrovitih pećina prisluškujući o čemu odrasli pričaju. I saznaje nešto posebno. Dok je Pena dečje razigrana i nevina, Kvinta je pomalo opasna. Mnogo je simbolizma na ovom mestu čiji je vlasnik, kažu, bio mason. Gotička fasada, nekada blistavo bela, danas je siva, pa samim tim i mističnija. Jedan balkon čuvaju statue zeca, slepog miša, orla i guštera, ali zapravo je park ono što oduševljava posetioce.

Palata Kvinta de Regaleira,Depositphotos

Sintra tamo gde se "kuva" magija

Očaravajući vrtovi u kojima namernike čeka promenada bogova, od Hermesa, preko Orfeja, Venere, Pana i naravno Dioniisa, vode ka vrhuncu ovog kraljevstva - bunaru inicijacije. Niz spiralne stepenice prolazi se kroz devet nivoa koji treba da simbolizuju isto toliko krugova pakla.

Park u okviru palate Kvinta de Regaleira, Depositphotos

Sintra tamo gde se "kuva" magija

Kada se spusti niz 139 stepenika i saberu cifre, putnika će "preseći" saznanje da dobija broj 13, koji u ezoteriji simbolizuje smrt i ponovno rađanje. I tada će mu postati jasno da je na ovom mestu Monteiro otkrivao tajne univerzuma u skladu sa natpisom na unutrašnjem zidu palate: "Vodi me od iluzije do realnosti, od tame ka svetlu, od smrti do besmrtnosti".

Bunar inicijacije, Depositphotos

Sintra tamo gde se "kuva" magija

Dok odlazi omađijan i svestan da toliko toga još nije video, putnik se zariče da će se jednog dana vratiti. Da vidi čarobne bele dimnjake Nacionalne palate, romantične paviljone palate Monserat, jednostavnost kapucinskog samostana. I da još jednom oseti duh grada u kom je, kako je primetio Andrić, samoća vesela.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak