Kladionicu vole i deca od deset godina

Politika 08.12.2018 19:20
Kladionicu vole i deca od deset godina


Gotovo polovina ispitanih učenika izjavila da se kladionice i automat klubovi nalaze blizu škola, dok je u Novom Sadu to izjavilo čak 70 odsto ispitanih đaka



Više od 40 odsto učenika igra igre na sreću, a svaki četvrti ispitanik susreće se prvi put sa igrama na sreću između 10. i 14. godine, pokazalo je istraživanje Centra „Život nije igra” u kojem je učestvovalo 2.357 đaka iz Južnobačkog okruga i Srema.

Najzastupljenija igra na sreću je klađenje koju je reklo da igra 21 odsto anketiranih, a slede greb-greb (18 odsto), loto (15 odsto), bingo (15 odsto), rulet (osam odsto), karte: poker i blek-džek (šest odsto), tombola i aparati (oko pet odsto).

Anketa je realizovana u devet osnovnih i devet srednjih škola s teritorije Novog Sada, Bačke Palanke, Vrbasa, Žablja, Sremske Mitrovice, Rume i Inđije. Istraživanje je pokazalo da igre na sreću znatno više igraju deca u velikom gradu nego njihovi vršnjaci iz manjih gradova, a jedan od razloga je i veća dostupnost kladionica i automat klubova, njihova brojnost i blizina školama, ističe psiholog Jasmina Leković koja je uradila istraživanje. Tako je gotovo polovina ispitanih učenika (48 odsto) izjavila da se kladionice i automat klubovi nalaze blizu škola, dok je u Novom Sadu to izjavilo čak 70 odsto ispitanih đaka.

Najveći broj anketiranih đaka, gotovo petina, sa igrama na sreću upoznali su se uz pomoć društva i najviše ih se i kocka u društvu (27 odsto). Međutim, zabrinjava podatak da u visokom procentu u učeničkom kockanju učestvuju i roditelji: njih 14 odsto upoznalo se sa igrama na sreću uz pomoć roditelja, 11 odsto njih odgovorilo je da se kocka u društvu roditelja, dok je 36 odsto njih reklo da igre na sreću igra neko od njihovih članova porodice, najčešće otac (u 17 odsto slučajeva).

– Roditelji često misle da klađenje nije kockanje, pa sve počinje bezazleno tako što popunjavaju kod kuće sa decom tiket za 50, 100 dinara, ali kod nekih mladih se to posle otme kontroli. Kod nas u centar je tako došao mladić od osamnaest i po godina koji je napravio kockarski dug od 36.000 evra. Po njegovoj priči, od 16. godine je pozajmljivao novac od zelenaša – ističe Jasmina Leković.

Ona dodaje da igranje igara na sreću postaje ozbiljan problem onda kada oni koji učestvuju u njima više ne mogu da kontrolišu količinu novca koji ulažu i vreme koje provode kockajući. Prvi signal roditeljima je obično nestanak novca i zlata iz kuće. Među anketiranima, 4,8 odsto ispitanika se patološki kocka, kod anketiranih učenika iz Novog Sada taj procenat je veći – 6,3 odsto. Prosečan uzrast učenika koji se patološki kockaju je 16,5 godina, kao motiv za kockanje najčešće navode povećanje budžeta (76 odsto), njih 41 odsto je imalo zbog kockanja problema, i to najčešće zbog dugova (22 odsto). Dobitak od igara na sreću, najčešće troše na izlaske i provod (57 odsto), ali i na novo kockanje (41 odsto). Za razliku od njih, đaci iz opšte populacije su kao najčešći motiv za učestvovanje u igrama na sreću navodili zabavu (26 odsto), zatim dosadu (21 odsto), a tek onda način da se poveća budžet (17 odsto). Takođe, skoro petina đaka imala je posrednika (druga ili drugaricu) koji su uplatili tiket umesto njih.

– Kockanje je ozbiljan problem, a roditelji bi trebalo da uče svoju decu da nema brze i lake zarade, a ne da popunjavaju tikete sa njima. Takođe, trebalo bi da usmeravaju svoju decu da vreme provode na kvalitetan način jer je dosada čest motiv za kockanje – ističe naša sagovornica.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak