Bačka u strahu od Pikasa, višestrukog silovatelja

Politika 06.12.2018 14:29
Bačka u strahu od Pikasa, višestrukog silovatelja


Posle višedecenijske zatvorske kazne Dušan Murgaški već pet dana na slobodi. – Silovao dve žene i jednu devojčicu, ali se sumnja da je žrtava bilo više



Meštani Novog Sada i okoline uznemirila je informacija da je Dušan Murgaški zvani Pikaso (59), višestruki seksualni prestupnik, od 30. novembra na slobodi. Informacija je izazvala poseban strah kod devojaka i žena s obzirom na to da je Murgaški do sada bio na izdržavanju treće po redu kazne zatvora na koje je pravnosnažno osuđivan zbog silovanja. Jednom je žrtva bila četrnaestogodišnja devojčica.

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koji je informaciju o puštanju Murgaškog na slobodu objavio na svom tviter nalogu kako bi ukazao devojkama i ženama u Srbiji, a naročito u Bačkom Petrovcu gde bivši osuđenik trenutno živi, na potencijalnu opasnost, kaže za „Politiku” da se fondaciji obratilo nekoliko žena iz Bačkog Petrovca, ali i pojedini osuđenici.

–  Žene su me zvale iz straha. Kažu da Murgaški slobodno šeta i da to izaziva izuzetan strah. Oni iz njegovog komšiluka su mi rekli da je silovao više žena, ali da su samo tri slučaja dokazana na sudu. Najstrašnije je to što je on, čim se nađe na slobodi po izdržanoj kazni, ponavljao delo – kaže Jurić i dodaje da je višestruki seksualni prestupnik veći deo svog života proveo iza rešetaka.

Žrtve Murgaškog bile su žene različite dobi. Silovao je na raznim mestima: u stanu, u žbunju, u školi. Poslednja žrtva, 2008. bila je Novosađanka koja ga je prijavila da joj je upao u stan u ulici Antona Urbana, a potom je silovao. Pre petnaestak godina silovao je spremačicu u jednoj novosadskoj školi. Nesretnu ženu presreo je u dvorištu, odvukao je u okolno žbunje i silovao. Istog dana je identifikovan i uhapšen. Tada je osuđen na zatvorsku kaznu koja mu je istekla u julu 1998. godine.

Svega tri meseca kasnije, Murgaški je ponovio zločin. Polovinom oktobra 1998, tragajući za sledećom žrtvom, ušao je u jednu novosadsku školu. U hodniku je naleteo na tada četrnaestogodišnju učenicu D. S. koju je pod pretnjom odvukao u školski toalet, gde je silovao.

Iako Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (Marijin zakon) predviđa da učiniocu ovakvih dela može da se izreknu posebne mere, poput javljanja policiji i Povereničkoj kancelariji Uprave za izvršenja krivičnih sankcija ili zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, Jurić kaže da je iz razgovora sa jednim od poverenika saznao da u praksi to tako ne funkcioniše.

– Jedan od poverenika mi je rekao da se u većini slučajeva ispunjenje obaveza svodi samo na javljanje policiji jednom u sedam ili deset dana. Čini mi se da nadležni nemaju za to kapacitete  – kaže Jurić.

Milan Škulić, profesor krivičnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, navodi da pomenuti zakon, za razliku od nekih anglo-saksonskih, ne podrazumeva da se podaci o učiniocima krivičnih dela prema maloletnim osobama seksualne prirode objavljuju javno.

– Lično mislim da objavljivanje podataka preko interneta ili na sličan javni način nije idealno jer se briga države potencijalno prebacuje na potencijalne žrtve. Drugim rečima, očekuje se da svaki roditelj preko interneta proverava da li u blizini, možda, živi neki seksualni predator, pa da paze svoje dete. Treba raditi na preventivi. Smatram da bi dobra preventiva bile stroge zatvorske kazne učiniocima krivičnih dela iz Marijinog zakona – navodi Škulić.

Profesor kaže i da su učinioci dela iz pomenutog zakona u obavezi da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove. Takođe, moraju da poverenika obaveštavaju o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta. Moraju i da, u slučaju da putuju u inostranstvo, o tome obaveste poverenika i MUP i da ostave adresu na kojoj će biti, kao i kontakt osobe kod koje će biti.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da za počinioce krivičnih dela iz Marijinog zakona obavezno nastupaju i sledeće pravne posledice: prestanak vršenja javne funkcije, radnog odnosa, prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima...

– Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera, sud koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne – naveli su u upravi. 

Registar pedofila

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija vodi i posebnu evidenciju o osuđenicima po Marijinom zakonu. Podaci iz posebne evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

– Trenutno su 93 osobe upisane u registar. On sadrži ime i prezime osuđenog, matični broj osuđenog, njegovu adresu prebivališta, podatke o zaposlenju osuđenog, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog – objašnjavaju u upravi. 

Uporedna rešenja

Poslednjih decenija se u mnogim državama, naročito u anglo-saksonskim, razvila praksa takozvanih javnih registara osuđenih za krivična dela protiv polne slobode čije su žrtve maloletnici. Ideja je, objašnjava, bila da se zaštite deca od seksualnih predatora.

– Smatra se da je jedan od prvih zakona te vrste nastao u Americi, u Kaliforniji. Bio je to poznati Megan zakon, nazvan po devojčici Megan Kank koja je kao sedmogodišnjakinja bila žrtva surovog silovanja i ubistva. Potom su se zakoni donosili i na saveznom nivou koji su omogućavali da se podaci o seksualnim predatorima postave na internet i „Fejsbuku” da bi se time upozorile potencijalne žrtve o eventualnoj opasnosti – navodi Škulić.

U Engleskoj postoji Zakon o seksualnim učiniocima krivičnih dela koji omogućava da osuđivano lice, kada se nađe na slobodi, bude pod nekom vrstom nadzora, tako što se policiji daje dužnost da proverava tog čoveka. U Engleskoj postoji i zakon nazvan po Sari Pejn, devojčici koja je silovana, a potom ubijena sa osam godina, a koji omogućava javno objavljivanje informacija o „seksualnim predatorima”.

– U Evropi je to mnogo ređe. U Poljskoj postoji zakon koji omogućava policiji da na internetu objavljuje podatke i javne registre o takvim osobama. Javno se objavljuju ime, prezime, kao i fotografije osoba koje su osuđene za seksualna dela protiv dece mlađe od 15 godina. Trenutno se u pomenutom registru u Poljskoj nalazi oko 800 imena, a smatra se da će taj broj vrlo brzo biti daleko veći – navodi Škulić.

 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak