Neće samo mame zaplakati

NIN, Milan Ćulibrk 03.12.2018 16:36
Neće samo mame zaplakati


Još jedna izgubljena međunarodna arbitraža mogla bi poreske obveznike koštati 5,4 milijarde dinara, koliko će do kraja godine iz budžeta biti isplaćeno i za jednokratnu novčanu pomoć od po 3.000 dinara svim penzionerima u Srbiji



Dobra vest je da će Srbija uskoro dobiti prvu državnu ekološku fabriku za preradu životinjskog otpada, po svim svetskim standardima. A loša je što će državu to možda koštati 5,4 milijarde dinara, koliko će do kraja godine iz budžeta biti isplaćeno za jednokratnu novčanu pomoć svim penzionerima u Srbiji.

U Nemanjinoj 11 niko za NIN nije želeo ni da potvrdi, ni da demantuje vest da je Srbija izgubila spor sa investitorima iz Belgije i Luksemburga, ali neće doveka moći da se skriva istina da je naša država izgubila još jedan međunarodni spor, koji bi poreske obveznike mogao da košta više od 40 miliona evra. Najmanji problem je što ta odšteta nije predviđena budžetom za 2019. Ma, za to će se iskoristiti budžetske rezerve, kao što je i pre dva meseca, iz tih rezervi isplaćeno 1,9 milijardi dinara jednoj privatnoj firmi, da bi se Beograd na vodi mogao proširiti sve do Beogradskog sajma, o čemu NIN opširno piše u ovom broju.

Kada se ovom doda pet već izgubljenih sporova pred međunarodnim sudovima, ukupan ceh se penje na 165 miliona evra. To praktično znači da je svakog od oko dva miliona zaposlenih nesposobna državna administracija, koja nije poštovala potpisane ugovore, koštala bar 80 evra. Da je taj novac, umesto strancima, isplaćen zaposlenima u Srbiji, prosečna neto plata bi, bar u decembru, mogla da dostigne 500 evra, kao što je to više puta obećavao predsednik Aleksandar Vučić.

I dok se naša vlast hvali kako je Srbija najbolje mesto za ulaganje, dok predsednik obećava stranim investitorima da će ovde dobiti više nego što im bilo ko drugi ponudi, NIN je još prošle jeseni upozoravao da bi Srbija mogla izgubiti još jedan investicioni spor. Ovoga puta sa strancima, koji su u Inđiji sagradili modernu fabriku za preradu životinjskog otpada. Ona, međutim, nikada nije proradila, godinama je gomilala gubitke, pa su njeni vlasnici tužili državu, a tribunal Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova pri Svetskoj banci je 9. novembra presudio u njihovu korist.

Nema nikakve dileme da je ovaj novac poreskih obveznika mogao biti pametnije utrošen, ali je u ovom slučaju država još dobro prošla. Da je međunarodna arbitraža usvojila odštetni zahtev investitora iz Belgije i Luksemburga ceh bi sigurno bio još veći. To je, međutim, slaba uteha, ako se ima u vidu da u budžetu za 2019, kako tvrde iz inicijative Mame su zakon, za porodilje nisu planirana „čak ni najmizernija sredstva“. Posle gromoglasno najavljenih podsticaja za povećanje nataliteta, uz poruku „mame su ljute, mnogo smo ljute“, u ovoj inicijativi ističu da im je Vlada „još jednom okrenula leđa i nedvosmisleno dala do znanja da su mere za podsticanje nataliteta lepe samo na papiru“, uz upozorenje da će ignorisanje njihovih zahteva dovesti do novih protesta. Neke druge majke nemaju više razloga da protestuju. Njihova deca su već napustila Srbiju ili pakuju kofere. Možda se jednog dana i vrate, ali samo kao uspešni „strani“ biznismeni, kojima će Vlada Srbije obećati bolje uslove nego što im bilo ko na svetu ponudi. Možda su i zbog toga u predlogu budžeta za 2019. planirane subvencije od skoro 850 miliona evra, a još 100 miliona evra Vlada će imati na raspolaganju za „ostale subvencije“, što znači da nikome neće morati da polaže račune kako će taj novac potrošiti.

Da su poslanici i stručna javnost imali malo više vremena za analizu predloženog budžeta, ko zna kakve bi se još manjkavosti otkrile. Ovako, prvi je utisak da u predloženom planu prihoda i rashoda ima nekoliko dobrih stvari. To pre svega važi za više nego podnošljivi minus u državnoj kasi od nepunih 200 miliona evra i povećanje izdvajanja za infrastrukturu na 1,35 milijardi evra. Ali, kao što obično biva, đavo se krije u detaljima. A za detalje neće biti vremena. Pogotovo kad stignu amandmani poslanika SNS-a, u stilu da se u predlog zakona ubaci član 1, kojim se precizira da se budžet donosi za brže rešavanje svih problema u Srbiji, jače povećanje plata i penzija i bolje uslove poslovanja koji će sledeće godine obezbediti Srbiji skok na Duing biznis listi. I zato neće biti vremena da iko ministra finansija Sinišu Malog pita kako misli da i sledeće godine poveća plate i penzije kada za to nije rezervisao novac u budžetu. Ako taj zakon još ikoga na bilo šta obavezuje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak