Svi uglovi spomenika patrijarhu Pavlu

RTS 02.12.2018 14:30
Svi uglovi spomenika patrijarhu Pavlu


Od 15. novembra, kada je na travnjaku ispred Crkve Svetog Marka, odnosno na tramvajskoj okretnici na Tašmajdanu, iznikla skulptura sa obličjem partrijarha Pavla, reagovanja se ne stišavaju. I zaista, mnogo je povoda da se o ovom spomeniku govori.



Polje javnih spomenika poprište je gde se ukrštaju ideologija, istorija, politika, etika, estetika, kreativnost, urbanizam, ljudske sujete i volja za moć, krupni i sitni kapital, prošlost, sadašnjost i budućnost. U skorijem periodu, kod nas se na ovom frontu vode brojne bitke.

U nizu spomenika posvećenih patrijarhu Pavlu, u Republici Srpskoj, na Kosovu i u centralnoj Srbiji, tašmajdanski je podigao najviše prašine. Njegov autor Zoran Maleš želeo je da prikaže duhovno biće patrijarha u činu molitve, i da ostvari utisak lebdenja. Kao predložak odabrao je poznatu fotografiju na kojoj se njegova svetost vozi beogradskim tramvajem. I eto dobitne kombinacije. Sve je tu: crkva, tramvajska stanica i prilika da se, kada se patrijarhu izmakne stolica sa fotografije, ostvari iluzija lebdenja.            

Podizanje spomenika, čija je vrednost 50.000 evra, donacija "Atlas grupe", prihvatio je odbor za podizanje spomenika koji su činili predstavnici crkve i države, kao i odbornici Skupštine grada, uz blagoslov patrijarha Irineja.               

Najviše primedaba odnosi se na orijentaciju spomenika okrenutog ka kafiću, kao i na činjenicu da mu nedostaje tron. No tu je još niz spornih detalja.               

Spomenik je izveden kao ljuštura koja podražava obličje patrijarha, a ne kao puna skulptura, smišljena da bude sagledana iz različitih vizura. Tako je položaj tela, gledan iz drugih uglova, osim frontalnog, neprirodan i nedostojan. Njegovo lice je grubo, ruke su težačke, a malo toga zrači duhovnošću.

U našoj istoriji malobrojne su ličnosti koje većinu ujedinjuju u ljubavi, poštovanju i pozitivnom osećanju. Takav je i Nikola Tesla, čija skrušena figura, oko čije izvedbe se pre petnaestak godina žustro polemisalo, stoji i dalje na ulazu u beogradski aerodrom, koji nosi njegovo ime. No, psi laju, a karavani prolaze. Tako će verovatno i statua patrijarha Pavla još dugo lebdeti na okretnici šestice. Ipak, utisak je da bi većina želela da pamti drugačiji lik ove izuzetne ličnosti.

Na sreću, čuvari sećanja na ljude koji su ostavili dubok trag u duhovnom prostoru nisu samo njihova materijalizovana obličja. A kultura sećanja nije političko pitanje, niti stvar odnosa vlasti i opozicije, već, iznad svega, pitanje ljudskog dostojanstva.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak