Pojedine bolnice naplaćuju boravak roditelja uz bolesno dete, očevi se i dalje diskriminišu

  Ove i druge detalje u vezi sa uslovima boravka i lečenja dece u Vojvodini otkriva novo istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, sprovedeno u poslednje dve godine. 

 

Pokrajinski ombudsman neke od najznačajnijih rezultata istraživanja predstavio je na današnjem stručnom skupu pod nazivom "Zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta", posvećenom podršci deci na bolničkom lečenju, a sa težištem na lečenju najtežih, onkoloških pacijenata najnižeg uzrasta.

 

Istraživanje ombudsmana APV počelo je 2016. godine, kad je institucija ušla u devet opštih bolnica u Vojvodini i u Dečiju bolnicu u Novom Sadu. Kako je predstavio zamenik pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić, ponovni ulazak u iste ustanove ove godine dobar je kontrolni mehanizam i pokazao je tačno koje bolnice su ispravile svoje diskriminatorne prakse. 

 

Iako Zakon o zaštiti prava pacijenata propisuje da svako dete do navršenih 15 godina ima pravo na bude smešteno u bolnici u pratnji jednog od roditelja - bez detaljisanja da li je to otac ili majka, pojedine bolnice godinama ne poštuju ovaj propis. Konkretno, opšte bolnice u Vršcu i u Senti svojim aktima su zabranile očevima da budu pratnja svom detetu, naveo je Dakić. Kako je prezentovao, bolnica u Vršcu pravdala se da dozvoljava prisustvo očevima samo u posebnim situacijama (ne navodeći u kojima), dok bolnica u Senti tvrdi da nemaju uslove i kapacitete za boravak očeva kao pratilaca dece prilikom stacionarnog, dužeg lečenja.

 

Pre dve godine su se neke od ispitanih bolnica pravdale da ne mogu da dozvole boravak očevima jer su prostorije u kojima se boravi ograđene staklom, pa nije pristojno da se roditelji međusobno gledaju (?).

 

Kad je reč o drugim nepravilnostima, Dakić je izneo i naplaćivanje usluge pratioca i participacije, koje pokriva RFZO i bolnice zvanično nemaju osnov da ih naplate. Međutim, čak četiri bolnice to čine u manjoj ili većoj meri - bolnica u Zrenjaninu naplaćuje participaciju, bolnica u Pančevu se pravda da RFZO ne prenosi sredstva (te ne negira da naplaćuje), bolnica u Senti uslovljava oslobađanje od plaćanja rešenjem komisije, a bolnica u Vršcu, po ranijem ustanovljenom modelu, naplaćuje čak 1.000 dinara svaki dan boravka roditelja sa bolesnim mališanom. To nije sve - ova bolnica, pokazuje istraživanje Pokrajinskog ombudsmana, traži od roditelja (majke) da potpišu saglasnost da neće tražiti refundaciju.

 

"Kad odredite da otac ne može da bude pratnja detetu, tada se radi o neposrednoj diskriminaciji. Želimo da animiramo sve učesnike u proceduri i odlučivanju da je najbitnije da se praksa ujednači i da se primenjuju jedinstveni kriterijumi i procedure kad je reč o boravku dece u bolnici i prisustvu roditelja kao pratilaca. Molim da svi zajedno to možemo da učinimo i za to ćemo se zalagati", naveo je Milan Dakić.

 

Načelnica odeljenja za hematologiju u Dečijoj bolnici dr Jovanka Kolarović poručila je da ova ustanova, iako ima više od 200 ležajeva, ima svega 28 postelja za roditelje-pratioce i to za dojilje. Takođe, celo onkološko odeljenje, na kom borave najteži pacijenti, ima samo dva mokra švora, što je veliki nedostatak ustanove koja nije ni građena da bi bila bolnica. Ipak, ova ustanova, a naročito odeljenje za hematologiju, prednjači po uslovima, jer ne postoji diskriminacija prema očevima, te je skoro uvek poneki otac prisutan na odeljenju. 

 

Psihološkinja na odeljenju za dečiju psihologiju Dečije bolnice dr Tatjana Kisić poručila je da je rad psihologa specifičan, naročito na odeljenju na kom borave deca obolela od raka. "Naš posao je da budemo uz dete i roditelje od samog početka tj. od saopštavanja dijagnoze, pa celim tokom lečenja. Na nama je da pratimo ponašanja i dece i roditelja i intervenišemo po potrebi, a mogu da kažem da gajimo zaista specifičnu, pozitivnu atmosferu i povezanost za dobrobit svih, a naročito mališana", navela je prisutnima na stručnom skupu u Kulturnom centru Novog Sada dr Tatjana Kisić.

 

Socijalna radnica Centra za socijalni rad Mirjana Kojić Pilipović podelila je iskustva zaposlenih u ustanovi koja se odaziva na sve prijave Dečje bolnice - pa tako i na ona kad roditelji odbijaju da njihovo dete, obolelo od raka, dobije preporučeno terapiju. To čine iz, kako je objasnila, moralnih razloga, što je razlog za aktiviranje Centra za socijalni rad.

 

"To se može tumačiti kao zanemarivanje deteta, iako nije primer pravog, namernog zanemarivanja, kad roditelj gaji lošu nameru. Roditelj na umu ima najbolje za svoje dete i upravo veruje da postoji nešto što je za njega mnogo bolje i da se na drugačiji način treba pružiti pomoć", pojasnila je Kojić Pilipović.

 

Ona je dodala da je jedan od problema nedostatak smeštajnih kapaciteta za kućno lečenje bolesne dece, s obzirom na činjenicu da nemaju svi roditelji adekvatne uslove za zbrinjavanje, kao i da su bolnice najčešće prebukirane. 

 

Kao dodatne probleme, Kojić Pilipović je navela i činjenicu da Dom zdravlja "Novi Sad", kao ustanova na koju se oslanja sistem zdravstvene brige o detetu, nema nijednog dečjeg neuropsihijatra, a koji su neretko potrebni. Novom Sadu takođe nedostaju i stručnjaci poput porodičnih savetnika za decu sa smetnjama u razvoju, koja su posebno ugrožena kategorija.

 

Ogromnu brigu o deci vodi neprofitno, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR. Ovo je prepoznao i pokrajinski zaštitnik građana, koji je dodelio posebnu povelju za rad i doprinos predsednici Nurdora Joland Korori. Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović naveo je za 021 da nemamo dovoljno vidljive pojedince koji se bave promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava. 

 

"Stoga smo doneli odluku da ustanovimo priznanje za socijalno odgovorno ponašanje i smatramo da nema bolje izabrane institucije od Nurdora, koji zaista na pravi način pokazuje u praksi kako je moguće raditi sa relativno malim sredstvima, ali sa puno entuzijazma i srca. Bez srećne i zdrave dece nema naše budućnosti, a kada su deca bolesna, nema bolje podrške od roditeljske", naveo je Pavlović za 021.

 

Na stručnom skupu Pokrajinskog ombudsmana bilo je i reči o drugim zakonskim pravima deteta na stacionarnom lečenju - o pravu na igru i obrazovnu podršku, a svoje utiske podelili su i roditelji dece obolele od raka.

 

Kompletno istraživanje o uslovima lečenja dece i pravu na pratnju institucija će objaviti do kraja godine.