SANU je živa, nije u krizi

Politika 20.11.2018 10:27
SANU je živa, nije u krizi


Kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti korisniji smo nego da smo misaono kompaktni, rekao je predsednik Kostić prilikom obeležavanja Dana Akademije



Dan Srpske akademije nauka i umetnosti obeležen je juče predstavljanjem novih dopisnih članova, primljenih na nedavno održanoj Izbornoj skupštini, a prvi čovek ove institucije, Vladimir Kostić, u svojoj besedi, koju je održao u prisustvu patrijarha Irineja, ministara Šarčevića, Vukosavljevića i Lončara, predstavnika Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, rektora univerziteta i drugih uglednih zvanica, osvrnuo se na aktivnosti Akademije kao i na izloženost kritici u prethodnim mesecima.

– SANU je isuviše dugo gajila filozofiju ćutanja kao posebnu „kućnu mudrost”, delom nametnutu iskustvima sa „slučajem Memorandum”, delom kroz tradiciju univerzalnog odgovora „primili k znanju” kad god bi se suočili sa nerazumevanjem, pa i hostilnošću prema ovoj kući. Bojim se da su ta vremena nepovratno prošla – rekao je Kostić, naglašavajući da Akademija ne može da živi van sredine u kojoj deluje, niti može da očekuje da u budućnosti ne bude stalno procenjivana od grupa i pojedinaca, dobronamernih, ali i onih drugih, nedobronamernih. Prisustvo SANU u medijskom prostoru, a to je u vremenima elektronskih medija neminovnost, zahteva, podvukao je Kostić, izradu mudre i jasne strategije njenog medijskog predstavljanja, te da nije održiva ni ideja o njoj kao „posmatraču iz zavetrine ili senke”.

– U očuvanju digniteta SANU moramo svi da učestvujemo, jer onog trenutka kada to postane dužnost samo određenih pojedinaca među nama, igra je izgubljena, a sumnja da se radi o manipulaciji „nedobronamernih” među nama (jer većina ćuti) postaje opravdana, čak i kada nije istinita. Najviša naučna i umetnička institucija Srbije zbog važne uloge koju ima mora da uspostavi komunikaciju i sa mlađim generacijama koje, kako to umemo komotno da zaključimo, „drugačije komuniciraju, drugačije se informišu i čiji je pristup životu nepovratno određen tehnološkim inovacijama i globalizacijom”, a čiji će predstavnici za nekoliko decenija, sa punim pravom kucati na vrata SANU – dodao je predsednik Akademije, još jednom podvukavši „da je Akademija, kao skup pojedinaca sa nedvosmislenom skepsom prema svakom nametnutom jednozvučju, i društvu pa i svakoj vlasti, korisnija nego da je misaono kompaktna”.

Ističući podatak da je kroz SANU u prethodnih godinu dana prošlo 180.000 posetilaca, učesnika ili zainteresovane publike za njene naučne i umetničke aktivnosti, Kostić je podsetio da Akademiju u aprilu očekuju izbori za časništvo, kao i da je potrebno da akademici posvete svoju mudrost eventualnim organizacionim promenama, kako bi adekvatnije odgovorili zahtevima i mogućnostima koje se pred SANU postavljaju. 

– Mislim da je potrebno da se osvrnemo na sve kritičke primedbe koje smo imali prilike da čujemo u proteklom periodu, da se odredimo prema nizu stavova i predloga, čak i ako se u ovom trenutku radikalno ne slažemo sa njima, jer ako nešto danas članovi SANU mogu da poruče sredini koja ih je iznedrila to je da SANU nije ni u kakvoj krizi, da se ne urušava, da je još uvek živog i kritičnog duha, i dovoljno snažna da uči i iz sopstvenih grešaka ili grešaka svojih članova, kakva je konačno i pozicija moje malenkosti – zaključio je Kostić.

Otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju

Skeniranjem jedne strane fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja specijalnim aparatom „Kobra”, koji je pokrenuo akademik Vasilije Krestić, upravnik Arhiva SANU, svečano je juče otvoren Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju ove kuće, koji se nalazi preko puta zgrade Akademije u Knez Mihailovoj ulici.

Prema rečima upravnika ovog arhiva i centra, Radoslava Zelenovića, sredstvima koje je obezbedila Republika Srbija završeni su građevinski radovi u prostoru koji se prostire na četiri nivoa i nabavljen je deo najsavremenije opreme u oblasti digitalizacije, po ugledu na onu koja se koristi u Smitsonijanu ili Britanskoj biblioteci, dok će oprema za digitalizaciju audio zapisa biti nabavljena tokom naredne godine.

– Materijal, koji bi mogao biti ugrožen premeštanjem iz jedne u drugu zgradu, digitalizovaće se u samoj zgradi Akademije, gde je za to formirano posebno odeljenje, a uskoro predstoji i otvaranje prostora u Sremskim Karlovcima, gde će biti digitalizovana građa Arhiva Srpske pravoslavne crkve. U sledećoj godini digitalizovaće se prepiska Vuka Stefanovića Karadžića, koja ima 35.000 strana, kao i marginalije prvog izdanja Vukovog Srpskog rječnika iz 1818, zatim deo Umetničke zbirke Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU, koja obuhvata oko 3.500 radova, ali i stare i retke knjige koje se čuvaju u Biblioteci SANU i sva izdanja Akademije i njenih prethodnica – najavio je Zelenović.  

Kako je naglasio, ovaj arhiv i centar ostaće otvoren za saradnju sa svim ostalim zainteresovanim ustanovama kulture, jer je krajnji cilj formiranje referentnog centra za digitalizaciju sveukupnog našeg kulturnog nasleđa, koje je bogato, a u koje, između ostalog, spadaju i izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje bi, smatra Zelenović, trebalo da ostanu sačuvane za buduća pokoljenja.

Predstavljena Zbirka Kabineta za odlikovanja

SANU je živa, nije u krizi

Orden Svetog Save prvog reda

U okviru jučerašnje svečanosti akademik Marko Anđelković, generalni sekretar Akademije, sa novinarima je obišao i prvi sprati Palate SANU, gde je otvorena stalna postavka iz Zbirke Kabineta za odlikovanja Arhiva ove kuće, osnovanog 1997.

Prvi artefakt zaveštan je upravo te godine, i to je učinila Zadužbina Nikole Pašića iz Zaječara, danas zbirka broji 77 medalja, 183 plakete, 65 ordena, 21 spomenicu i preko 500 diploma, povelja, zahvalnica, znački i kovanog novca, kao i više od osam stotina ostalih predmeta dobijenih kao poklon ili zaveštanje članova SANU i eminentnih ličnosti srpske istorije.    

– Javnosti je predstavljen deo fonda koji reprezentuje zbirku i odnosi se na period od polovine 19. veka do danas, a plan je da do kraja godine bude dostupna i interaktivna prezentacija celog fonda. Na tom portalu biće grupisan kompletan sadržaj ove zbirke, koji obuhvata fotografije i biografije darodavaca, kao i fotografije svih odlikovanja sa odgovarajućim opisom. Pre izlaganja predmeti su prvi put od momenta darivanja bili podvrgnuti konzervaciji i restauraciji, fotografisani su i kataloški obrađeni – objasnio je Anđelković.   


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak