Urinarne infekcije: Devojčice i bebe naročito osetljive

Novosti 14.11.2018 14:11
Urinarne infekcije: Devojčice i bebe naročito osetljive


Urinarne infekcije kod dece: Novorođenčad reaguje razdražljivošću, odbijanjem hrane i povišenom temperaturom, a stariji i bolovima u leđima. Može doći i do zapaljenja bubrega



U prvim godinama života mališani su posebno osetljivi na infekcije. Po učestalosti javljanja na prvom mestu su infekcije gornjih disajnih puteva, a odmah iza njih su infekcije urinarnog trakta. Smatra se da u prvih pet godina osam odsto devojčica i dva odsto dečaka imaju neku urinarnu infekciju. Za mališane, a posebno najmlađe, otežavajuća je okolnost i to što su simptomi bolesti neupadljivi, zbog čega je potrebna posebna pažnja.

Zašto ove infekcije iziskuju veliku pažnju, objašnjava specijalista urolog i dečji hirurg asistent dr sc. med. Vladimir Kojović iz novobeogradskog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta:

- Kod dece se i na blagu urinarnu infekciju treba u potpunosti usredsrediti jer mogu da poprime ozbiljniju formu, dovodeći čak i do zapaljenja bubrega. S druge strane, uz pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje dolazi do njihovog brzog saniranja, uz povlačenje tegoba sa vidnim poboljšanjem opšteg stanja.

* Kako do ovih infekcija kod dece dolazi?

- Najčešće ih uzrokuju bakterije iz okolne kože, ili iz stolice dospevajući u urinarni trakt. U urinarnom traktu one se razmnožavaju i "lepe" za sluznicu, što dovodi do zapaljenske reakcije duž pojedinih delova ili celog urinarnog trakta. Infekcija donjeg urinarnog trakta zahvata mokraćnu bešiku i naziva se cistitis, a infekcija gornjeg urinarnog trakta zahvata bubrežno tkivo i naziva se pijelonefritis. Zbog anatomskog izgleda devojčice su više podložne ovim infekcijama jer imaju kratku uretru i bliži odnos anusa i vagine.

* Da li su još neka deca posebno podložna infektivnim agensima?

- Infekcijama su više podložni i mališani koji imaju određene urođene anomalije na bubrezima, mokraćnoj bešici ili mokraćnim kanalima. Određene anomalije, zapravo, dovode do zadržavanja ili vraćanja urina, čime se stvara idealna podloga za rast i razmnožavanje patogenih mikroorganizama. Jedno od najčešćih stanja koja dovode do ovakvih pojava je retrogradno, odnosno uzlazno vraćanje urina iz mokraćne bešike ka bubrezima, poznato kao vezikoureteralni refluks.

* Kojim simptomima se bolest manifestuje?

- Simptomi zavise od uzrasta deteta i lokalizacije infekcije. Stariji mališani imaju jasnije izraženu simptomatologiju koja se prepoznaje po bolovima u leđima i visokoj temperaturi ukoliko je prisutna upala bubrega. Ako se žale na bolove u donjem delu trbuha i učestalo mokrenje, radi se o upali donjih urinarnih puteva. Deca koja su već uspostavila voljnu kontrolu mokrenja za vreme urinarne infekcije mogu da izgube stečeni mehanizam, pa da spontano i bez volje mokre.


* Postoje li još neki upečatljivi simptomi?

- Peckanje i bol pri mokrenju, neodložna želja za mokrenjem, otežano započinjanje i slab mlaz urina, znaci su na koje takođe treba obratiti pažnju. Mlađa deca su nešto komplikovanija za uspostavljanje dijagnoze jer su simptomi oskudni i obično predstavljeni pojavom nespecifičnog bola u stomaku, ponekad praćenog mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom. S druge strane, novorođenčad na urinarne infekcije reaguju u vidu razdražljivosti, odbijanja hrane, i povišenom temperaturom. Da se nešto dešava roditelji mogu da primete po promenjenoj boji i mirisu urina. Zapravo, što je dete mlađe teže se postavlja sumnja na urinarnu infekciju, pa je potrebna obazrivost na pojavu navedenih nespecifičnih simptoma. Ali zato, ako je reč o novorođenčetu i mlađem detetu, na urinarnu infekciju treba uvek posumnjati ukoliko je prisutna visoka temperatura.

* Kako se uspostavlja dijagnoza?

- U dijagnostičke svrhe uzima se urin i testira na prisustvo bakterija. Uzimanje uzorka izvodi se na više načina, mada je najpouzdanije uzimanje urina u sterilnu posudu za sakupljanje ove telesne tečnosti. Prethodno je potrebno da se detetu operu genitalije vodom i sapunom ili nekim blagim antiseptičnim rastvorom radi izbegavanja kontaminacije uzorka. S druge strane, najnepouzdaniji način uzimanja uzorka urina je lepljenjem kesice na genitalije. Kod takvog uzimanja javlja se veliki broj kontaminiranih uzoraka ili "lažno" pozitivnih rezultata. Inače, pri postojanju dilema i nejasnih rezultata, uzorak urina može da se uzme i sterilnim kateterom.

* Šta se radi sa uzetim uzorkom?

- Nakon pripreme mikroskopski se pregleda na prisustvo bakterija, leukocita i drugih elemenata u talogu urina. Može da se radi i urinokultura, gde se precizno dobija broj i vrsta bakterija, uzročnika urinarne infekcije. Potom se određuje osetljivost nađene bakterije na određene antibiotike, da bi se primenila efikasna terapija za iskorenjivanje infekcije. U slučajevima kada dete ima ponovljene urinarne infekcije ili je ona praćena visokom temperaturom, obavezno treba da se urade i dodatni pregledi urinarnog trakta, da bi se otkrio i neki drugi eventualni faktor koji ovakvo stanje održava. U takvim okolnostima obično se primenjuje ultrazvuk urinarnog trakta, ali i druge metode koje daju precizne odgovore o tome šta se tačno dešava.

Urinarne infekcije: Devojčice i bebe naročito osetljive

PREVENTIVA

Da bi se sprečio nastanak urinarnih infekcija neophodno je češće menjanje pelena kod beba i starije dece, ali i uspostavljanje odgovarajućih higijenskih navika. Devojčice treba naučiti da se brišu od spreda prema nazad, jer tako sprečavaju da bakterije iz stolice dospeju u područje vagine i mokraćnog kanala. Važno je decu podsticati da ne trpe kada im se mokri, već da redovno prazne mokraćnu bešiku. Neophodno je uspostaviti i adekvatno pražnjenje stolice, jer i opstipacija potpomaže nastanku bakterijskih kolonija. Mališani ne treba da koriste kupke u sapunici i jake, naparfemisane sapune. Veš treba da je pamučni da bi genitalije "disale", jer se na taj način takođe smanjuje mogućnost za rast i razvoj patogenih mikroorganizama. Važno je i da mališani unose dovoljne količine vode, koja podstiče mokrenje i ispiranje mogućih bakterijskih kolonija - savetuje ovaj stručnjak.

DISCIPLINOVANO LEČENjE

Kod upale donjih urinarnih puteva, najefikasniji način lečenja je primena antibiotika od sedam do deset dana. Nakon povlačenja simptoma treba da se urade kontrolni nalazi urina i urinokulture, radi potvrde definitivnog uklanjanja bakterije iz urinarnog trakta. U lečenju je od presudne važnosti da se ispoštuje antibiotski tretman u punom trajanju. U protivnom, ukoliko se na prvi znak povlačenja tegoba prekine sa terapijom dete se izlaže novoj infekciji istim uzročnikom. Takođe, ako posle tri dana od početka uzimanja antibiotika ne dođe do poboljšanja, treba razmotriti promenu terapije.

Ako se radi o infekciji gornjeg urinarnog trakta, odnosno upali bubrega, dete mora da se hospitalizuje uz primenu intravenskih antibiotika i dopunske terapije. U ovakvoj situaciji, novorođenčad naročito zahtevaju punu medicinsku podršku. U suprotnom, neprepoznate i neadekvatno lečene vrlo su opasne, jer mogu dovesti do trajnih posledica i formiranja ožiljaka na bubrežnom tkivu, sa smanjenjem ili potpunim otkazivanjem bubrežnih funkcija - upozorava dr Kojović.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak