Avramijevdan, dan neobičnog sveca

Žena 11.11.2018 08:46
Avramijevdan, dan neobičnog sveca


Srpska pravoslavna crkva slavi danas prepodobnog Avramija Zatvornika, odbeglog od sveta, zaštitnika ovčara, ovaca i sitne stoke.



Avramijevdan je i krsna slava nekih srpskih porodica. Ona se uglavnom javlja kod domaćina na području donjeg Podrinja. Zapadno od Drine, porodice koje slave ovu krsnu slavu najviše su zastupljene u okolini Srebrenice, Vlasenice, Zvornika i Bijeljine. Istočno od Drine one se najčešće javljaju u sledećim oblastima: Sokolskoj Nahiji (Azbukovici), Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj Posavini i Šabačkoj Pocerini.

Sveti Prepodobni Avramije Zatvornik bio je maloazijski hrišćanski isposnik i monah. Svoju jaku veru, nasleđenu od pobožnih roditelja, pokazivao je odmalena i toliko je voelo Boga, kaže predanje, da je od žene pobegao nedelju dana po venčanju.

Njegovi srodnici i meštani pozdraviše takav neobičan gest i on se ubrzo nadaleko proslavi kao mudar i uzdržan čovek.

"Roditelji mu umreše, te on sve svoje imanje podeli siromašnima, ne ostavivši sebi ništa, jer se plašio da se njegov um ne prilepi za neku ovozemaljsku stvar”, piše u crkvenim kalendarima za ovog sveca.

Dal gadljiv na žene ili ljude uopšte, Sveti Avramije je za punih 50 godina izašao među svet svega dva puta.

“Prvi put da obrati Bogu jedno selo u kom su bili svi neznabožci. Episkop je želeo da ga postavi baš u to selo za sveštenika, ali se Avramije usprotivi toj odluci”.

Ipak, ostade neko vreme u selu, gde je kao sveštenik sagradio lepu crkvu i u njoj je uznosio molitve Bogu svakodnevno "da sabere rasejani narod i uvede ga u crkvu".

No, nezahvalni neznabošci ga okovaše, proteraše iz sela i zatrpaše kamenjem. Ali on se ponovo vrati.

"Mučen, gonjen, vučen, tučen, kamenjem zatrpavan, gladan i žedan, on se ne razgnevi na njih i ne klonu duhom, već trpeći sve, on se ne predade očajanju, nego još više razgorevaše ljubavlju prema Bogu i sažaljenjem prema zabludelima. Molio je i poučavao starce kao roditelje, mlađe kao braću, decu kao čeda, a istovremeno je bio zlostavljan i ružen od njih."

Tolika posvećenost da ploda i on vremenom preobrati ljude i uvede ih u Crkvu.

Kada je završio svoj posao, on se povuče da nastavi svoj lični podvig.

Drugi njegov izlazak među ljude bio je da spase svoju zabludelu nećaku Mariju. Vratio je na pravi put i ponovo nastavio svoj pređašnji podvig u samoći, ali više nikad nije izašao među svet.

Avramije je rođen u Maloj Aziji oko 290. godine a umro je 360 godine u 70 godini.

Rasuđivanje na današnji dan kaže:

- Ko pretrpi do kraja, spašće se, rekao je Gospod. Vera je jedina svetlost trpljenju, jer trpljenje samo po sebi predstavlja nepodnosivi mrak. Vera je sjajna zvezda u tome mraku; vera ublažava oštrinu stradanja; ona podržava na svojim krilima svu težinu trpljenja. Sv. Avramije pruža nam prekrasan primer istrajnosti u trpljenju. Dosade, koje mu je pričinjavao đavo raznovrsnim iskušenjima i zastrašivanjima, malo koga da ne bi pokrenule, da ostavi jedno mesto i preseli se na drugo. Ali Avramije nije se hteo preseljavati, da ne bi demon zli likovao, nego je istrajao na svome mestu i pobedio je đavola.

Zbog njegovog načina života, svi vernici danas moraju da istrpe nedaće sa kojima se susretnu, da budu strpljivi i da veruju da će im ovaj svetac pomoći da prebrode sve što ih muči.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak