Evo šta vam rade slatkiši

Mondo 04.11.2018 13:14
Evo šta vam rade slatkiši


Svi ponekad znamo da navalimo na slatkiše, ali mnogi ne znaju kako šećer utiče na naše telo.



Mozak pati

Fruktoza - šećer koji se nalazi u voću je komponenta, uz glukozu, visokofruktozni kukuruzni sirup i šećer - aktivira deo mozga odgovoran za nagrade, objašnjava pedijatar endokrinolog Robert Lastig.

Ali, vremenom, ishrana bogata fruktozom, a posebno visokofruktoznim kukuruznim sirupom, otežava učenje i pamćenje, pokazala su istraživanja sprovedena na životinjama.

Da bi vaš mozak ostao u najboljem mogućem stanju, izbegavajte slatkiše i birajte one zdravije.

Želite još

Time što aktivira centar za nagrade i apetit, šećer može da utiče na osećaj gladi, pokazuje istraživanje. Drugim rečima, sve su šanse da taj jedan kolač neće zadovoljiti vašu želju za slatkišima, već ćete želeti još.

Koža brže stari

Previše šećera umanjuje proizvodnju kolagena, proteina koji čini da koža izgleda mlado. Ishrana bogata šećerom zato rezultira smanjenom elastičnošću kože i ranom pojavom bora.

Umesto slatkiša, uživajte u voću. Stručnjaci kažu da je OK pojesti dve do četiri porcije prirodnog šećera svakog dana.

Višak šećera se pretvara u masti

Zastanite pre nego što dodajte šećer u svoju šoljicu kafe. Jetra ima određen kapacitet da obradi šećer i iskoristi ga kao energiju, ali, ključno je to da je kapacitet određen. Drugim rečima, sav šećer koji jetra ne uspe da obradi pretvara se u mast, povećavajući rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Ćelije plaćaju visoku cenu

Šećer ubrzava proces oksidacije u ćelijama, upozorava dr Lastig. Rezultat? Proteini, tkiva i organi postaju oštećeni, čime se povećava rizik od raznih bolesti, uključujući bolesti jetre, otkazivanje bubrega, katarakte...

Postajete "navučeni"

Konzumiranje šećera dovodi do oslobađanja dopamina, neurotransmitera koji nas tera da želimo još.

"Kada receptori dopamina neuroni postanu previše stimulisani, broj receptora se smanjuje, tako da će vam vremenom trebati veća količina dopamina za isti osećaj", objašnjava dr Lastig.

Drugim rečima, vremenom će vam trebati sve više slatkiše da zadovoljite svoju želju za slatkim...

Prejedanje zbog stresa opet dovodi do stresa

Slatkiši mogu privremeno da snize nivo hormona stresa, kortizola, pokazalo je istraživanje. Ali, preterana konzumacija slatkiša vremenom povećava rizik od insulinske rezistencije, koja predstavlja stres za telo.

Umesto da navalite na slatkiše kada ste pod stresom, doktor kaže da je vežbanje najbolji lek za stres.

"Čini da se osećate dobro i smanjuje nivo kortizola".

Energija naglo raste, pa naglo pada

Rafinisani ugljeni hidrati, poput onih koji se nalaze u hlebu i pasti, brzo podižu nivo glukoze u krvotoku, dajući vam energiju, ali samo kratkotrajno. Jer, energija jednako brzo i pada, zbog čega se osećate umorno.

Da biste to sprečili, između obroka jedite grickalice bogate proteinima, poput jogurta sa voćem ili sveže povrće i humus. To će pomoći da nivo šećera u krvi bude stabilan i da duže budete siti, te su manje šanse da navalite na slatkiše.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak