Obraz (ni)je na prodaju

Novosti 01.11.2018 21:46
Obraz (ni)je na prodaju


Koliko ljudi bi izneverilo svoj vrednosni sistem u slučaju da dobije "nepristojnu ponudu". Nekad su ljudi sve davali za ideju u koju veruju, a onda su shvatili da za "ideale ginu budale"



Svako ima svoju cenu, važno je samo otkriti koja je - govorio je Pablo Eskobar. Ne slažete se sa kolumbijskim narko-bosom? Ne biste se "prodali" ni da vam ponude milion dolara? A milijardu? Da li biste i tada pre umrli kao prosjak nego pristali na ovu "sitnicu"?

U filmu "Nepristojna ponuda" junakinja koju igra Demi Mur dobija predlog od bogatog biznismena kog je dočarao Robert Redford da sa njim provede noć za milion dolara. U svakodnevnom životu nema takvih, ali mnoštvo je drugih ponuda kojima je teško odoleti. Čak i kad "đavo" nije tako zgodan kao Robert Redford.

Da li ćemo se učlaniti u (svaku) vladajuću stranku ako znamo da je to put do privilegija? Da li ćemo se ulizivati šefu jer ćemo tako dobiti unapređenje? Da li ćemo uzeti novac iz zajedničkog fonda ako znamo da nas niko neće otkriti? Da li ćemo izdati prijatelja da bismo se približili drugom, znatno moćnijem? Ako ste na sva pitanja odgovorili odrečno, šta mislite kako vas okolina posmatra - kao heroja ili budalu?

Milion dolara i "polusvet"

Koliko ljudi bi odgovorilo potvrdno na hipotetičku nepristojnu ponudu da uradi nešto što ne želi i što nije u skladu sa njegovim moralnim i vrednosnim sistemom, a da zauzvrat dobije milijardu dolara? Sagovornica "Života plus", master filozofije i stručni saradnik pri Srpskom udruženju za filozofsku praksu Marija Mitrovanov ima dva odgovora na "nepristojno" pitanje.

- Kao filozof, suzdržavam se od suda po tom pitanju jer mi je neproverljiv i nedokaziv podatak koji, istina, naslućujem. Kao čovek koji vidi određene stvari, koji preživljava u svetu koji samog sebe davi dok se kreće unazad, rekla bih da je taj broj jezivo veliki. U potrazi za brzim i materijalnim ciljevima, sami sebi i drugima postajemo sredstvo, pa pojam "cena" dobija materijalni karakter umesto izvorno vrednosni. Eskobar je u tom smislu bio preteča, možda čak i prognostičar današnjeg vremena jer koncept cene o kom je govorio danas uzima maha - kaže Marija Mitrovanov.

Obraz (ni)je na prodaju

Kakvo je današnje vreme možda najbolje ilustruje naša reakcija na vest da je čovek uradio nešto plemenito. Časno. Pošteno. Dva puta čitamo informaciju da je neko pronašao veliku sumu novca i sve vratio vlasniku. Ne možemo da dođemo sebi kad čujemo da je neko siromašan podelio ono malo što ima sa nekim drugim. I tada, posle početnog šoka, shvatamo još nešto - neko neće prodati svoj obraz makar nemao dinara u džepu, dok će drugi, znatno bogatiji, to uraditi bez problema. Jer, prodaja zavisi od mnoštva faktora - od vaspitanja, do društva. Jedan pojam, ipak, u osnovi je svih ostalih, ističe naša sagovornica. Reč je o - sistemu vrednosti.

- Ako pogledamo zapuštenost naše kulture, ekspanziju određene vrste, žargonski, ali odlično rečeno polusveta, okretanje ka materijalnom, reformu obrazovanja koja za cilj ima da proizvede mladog čoveka koji obavlja određeni cilj, umesto da sam po sebi bude cilj, onda je očigledno da u takvom svetu pojam "vrednost" nema vrednost. A onda je sve što ima veze sa materijalnim i iracionalnim moguće, pa tako i da izdamo same sebe. Jedan od najvećih filozofa i neko čiju bi etiku, po meni, svako trebalo da pročita, Imanuel Kant, rekao je da postupamo tako da čoveštvo u sebi i drugima uvek posmatramo kao cilj, a nikad kao sredstvo. Bojim se da smo sami sebi postali sredstvo, a da toga nismo ni svesni. To je tužno, poražavajuće i izuzetno opasno i tek ćemo uvideti posledice takvog stila života - upozorava Mitrovanov.


Kad proradi savest

I zaista, šta očekivati od društva koje svoje naslednike vaspitava maksimom "najvažnije je da se snađeš, vidiš kako loše pošteni prolaze"? Živimo, kažu, u doba bez ideala. Nekad su ljudi ginuli za ideju u koju veruju. Danas? Shvatili su da "za ideale ginu budale". Postali pragmatični. I ostali bez ideja koje ne žele da iznevere.

- Verovanje podrazumeva svesno vezivanje za određene vrednosti koje smo prethodno bar malo promislili i koje težimo da razumemo ali i koje, iznad svega, iz nekog razloga, poštujemo. U eri promocije niskih strasti i ništavnih vrednosti, naš prirodno racionalan mentalni sklop postaje samom sebi stran jer nema u čemu da se razvija. Gube se određeni koncepti. Nisam sigurna da je verovanje ili vrednovanje u suštinskom smislu moguće u pojedincu koji nije razvio koncepte poštovanja i promišljanja - kaže filozof.

U nekim, doduše retkim slučajevima, proradi "nešto". Probudi se savest. Shvatimo da smo se prodali. I ne znamo kako da živimo s tim saznanjem. Vratimo se opet na film s početka priče. Mada je Demi pristala na nepristojnu ponudu da bi pomogla svom mužu u finansijskim problemima, taj čin imao je nepovratan uticaj na njihov brak. I kada razmatramo neku nepristojnu ponudu, treba da imamo na umu upravo posledice.

- Sa savešću koja nekad proradi nakon što izneverimo sebe treba da se nosimo isto kao što se nosimo sa svešću o tome da posle svake nameravane radnje sledi odgovornost. Vreme se ne može vratiti, u životu ne postoji opcija "poništi" i treba biti konzistentan, pa vi razmislite koja strana konzistentnosti vam se više isplati na duže staze - zaključuje naša sagovornica.

SAMOOBMANA NAS ČUVA

Neretko i kad se po mišljenju drugih prodamo, mi to ne priznajemo već naprotiv ubeđujemo sebe da ništa loše nismo uradili. Psiholozi inače ističu da je samoobmana nesvesni mehanizam koji nas štiti od bolnih istina sa kojima ne želimo da se suočimo. Psiholozi su dokazali da sebe lažemo tako što informacije biramo selektivno i "krivimo" realnost kako bi se uklopila u postojeći sistem razmišljanja. Zatim na scenu nastupaju racionalizacije koje imaju za cilj da nas opravdaju pred sopstvenim očima. Pa tako, na primer, ako se ulizujemo šefu i sve kolege nas smatraju ulizicom, malo je verovatno da ćemo i mi tako sebe opisati. Verovatnije je da ćemo objasniti sebi da je šef svojim kvalitetima zaista zaslužio našu naklonost, tako nećemo morati da se suočimo sa samooptužbom da smo "prodali" obraz zbog veće plate i privilegija.

KAKAV JE ČOVEK - DOBAR ILI LOŠ

Ako prihvatimo tezu da je čovek kvarljiva roba, onda to znači da nam je prirodno da se prodamo. Naša sagovornica ipak upozorava da je pitanje ljudske prirode metafizičko jer nije proverljivo i dokazivo.

- Filozofi su se oduvek bavili tom temom - da li je čovek po svojoj prirodi dobar ili loš? Iz odgovora na takvo pitanje dalje bi sledile ostale konsekvence, poput ove da li bi čovek bio sklon da proda sebe, svoje vrednosti i ideale. Mnogo je argumenata u prilog lošoj ljudskoj prirodi, ali ima mnoštvo i onih koji su na strani naše prirodne dobrote. Budući da meni obe strane nude podjednako ubedljive argumente, a dokaza nema, ostaću skeptik na temu čovekove prirode i fokusiraću se na konkretne ljude u konkretnim situacijama. Svaka situacija je plodno tle za razne radnje i svaki čovek je uvek pod nekim uticajima, ali i slobodan da, s obzirom na trenutne okolnosti, donese odluku svestan da ona povlači posledice, bilo dobre, bilo loše - kaže Marija Mitrovanov.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak