Opasan prekid disanja u snu

Novosti 01.11.2018 19:50
Opasan prekid disanja u snu


Gotovo 45 odsto populacije ne spava dobro, pri čemu je kod 15 procenata razlog za to nesanica. Kod nas se od opstruktivne apnee leči oko hiljadu pacijenata, a procene su da ih ima oko 350.000



Da je san izvor zdravlja zna se odavno. Međutim, da li baš svaki san čoveku donosi relaksaciju iz kojeg se on budi apsolutno preporođen, dugo je bila enigma. O spavanju se više saznalo u poslednjih šest decenija nego za šest hiljada godina pre toga. Sada se zna da čovek bez sna može da preživi kraće nego bez hrane i vode, jer je spavanje neophodna, bazična funkcija svih živih bića.

Ističući da san predstavlja jedinstveno iskustvo za svakog pojedinca, načelnik Odeljenja pulmologije u KBC "Zemun" docent dr Miodrag Vukčević, koji se posebno bavi poremećajima disanja prilikom spavanja, kaže:

- Kada tonemo u san, ostajemo sami, kao i kada sanjamo, jer kroz snove takođe hodamo sami. San je stanje koje izaziva mnogo različitih emocija, zbog čega predstavlja izazov u koji žele da proniknu lekari, mislioci, umetnici. San oduševljava, plaši, regeneriše organizam, a može i da ga umara, uzrokuje razna oboljenja. Zapravo, spavanje je izuzetno kompleksan fenomen.

* U kom smislu?

- Spavanje je istinski besplatni dar prirode, jer na počinak polazimo umorni, usporeni, iscrpljeni, a budimo se osveženi, spremni za svakodnevne aktivnosti. Spavanje je prirodno, periodično, fiziološki reverzibilno (povratno) stanje umanjene budnosti koje karakterišu smanjena percepcija, odnosno opažanje i reagovanje na spoljašnje draži. Praćeno je kompleksnim bihejvioralnim procesima kao što su hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu... Izmenjene srčane frekvencije, disanje, lučenje hormona i drugi biološki procesi takođe su prisutni. Smatra se da je najbitnija uloga spavanja restorativna, odnosno za oporavak neurona i sinapsi, komunikacijskih veza između neurona, čime se omogućava konsolidacija pamćenja i olakšava učenje.

* Veliki broj ljudi ima probleme sa kvalitetnim i zdravim snom.

- Za kvalitetan, zdrav i dugovečan život neophodan je zdrav i kvalitetan san. Odrasle osobe u spavanju prosečno provodu sedam i po do osam i po sati, ili trećinu životnog veka. Međutim, veliki broj ima problema sa spavanjem, a tek trećina se zbog toga obraća lekaru. Gotovo 45 odsto populacije ne spava dobro, pri čemu je kod 15 procenata razlog za to nesanica. Prestanak disanja u snu, odnosno opstruktivna apnea, drugi je po učestalosti razlog nezdravog spavanja. Više od sto miliona ljudi opterećeno je apneom, pri čemu često nisu u stanju da prepoznaju bolest jer počinje neprimetno. Stalno prisutna pospanost i loš kvalitet života pripisuju se hroničnom umoru, a ne posledicama prestanka disanja tokom spavanja. Nedovoljna informisanost o ovoj pojavi utiče na to da ogroman broj pacijenata ostaje nedijagnostikovan i nelečen. Čak i u najrazvijenijim zemljama gotovo 80 odsto bolesnika ostaje neprepoznato.

Opasan prekid disanja u snu

* A kod nas?

- U našoj zemlji ovaj problem je još izraženiji jer ne postoji dovoljno edukovanog kadra niti organizovane službe koja bi se time bavila. Osim toga, nisu jasno definisani ni zakonski uslovi pri sistematskim i drugim zdravstvenim pregledima za davanje dozvola za rad. Ovo je posebno važno za rizične poslove gde preterana pospanost i smanjenje pažnje mogu da dovedu do nesreća na radu. Kod nas se danas leči oko hiljadu pacijenata, a procene epidemioloških studija su da ih ima oko 350.000 obolelih od opstruktivne apnee!

* Šta karakteriše opstruktivnu apneu?

- Opstruktivna apnea je hronično progresivno oboljenje. Karakterišu je pauze u disanju, kao i potpuni ili smanjeni protok vazduha kroz disajne puteve tokom spavanja. Završava se snažnim hrkanjem kada se otvore disajni putevi i udahne vazduh. Napominjem da gotovo 90 odsto bolesnika sa opstruktivnom apneom hrče, što u značajnoj meri ometa san partnera koji se u strahu bude. Osobe sa ovim poremećajem imaju uže disajne puteve, sa sklonošću ka opuštanju mišića ždrela. Kod njih najčešće postoje anatomski karakteristične promene u vidu spuštenog i mlitavog mekog nepca, uvećane resice i jezika, manje donje vilice, nepravilnog zagrižaja. Ove promene nisu upadljive, pa se na njih ne obraća pažnja.

* Koje su posledice ovakvog stanja?

- Ukoliko se ne dijagnostikuje i leči, prekid disanja zbog opstruktivne apnee može da uzrokuje niz kardiovaskularnih bolesti. Može dovesti i do hipertenzije, srčane aritmije, srčane slabosti, učestalijih infarkta srca i šloga. Može da se javi i dijabetes, povišene masnoće u krvi, gojaznost povezana sa kontrolom apetita. Mogu da nastanu i neurokognitivni poremećaji, praćeni poremećajem pažnje, koncentracije, pamćenja, nervozom, promenom raspoloženja, ali i izraženom pospanošću. Tokom sna javlja se osećaj gušenja i nedostatka vazduha, suvoća usta, znojenje posebno gornjeg dela tela, kao i buđenje sa glavoboljom, umorom i nedostatkom svežine.

PET GODINA KRAĆI ŽIVOT

Način života savremene civilizacije doveo je do skraćenja spavanja za dva sata u odnosu na početak prošlog veka. Ovo je važan podatak, jer su osobe koje kraće i nekvalitetno spavaju izložene dvostruko većem riziku od srčanog udara. Životni vek im je takođe kraći za oko pet godina, upozoravaju istraživači Univerziteta u Londonu.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak