Pola veka od našeg prvog zlata u vaterpolu

Politika 25.10.2018 15:24
Pola veka od našeg prvog zlata u vaterpolu


Na Olimpijskim igrama u Sijudad Meksiku 1968. Jugoslavija konačno na prestolu. – Jurenje pobede od 13 golova razlike protiv Japana. – U finalu SSSR svih 11 golova dao iz četveraca



Na današnji dan pre 50 godina vaterpolo reprezentacija tada nam zajedničke države Jugoslavije je na Olimpijskim igrama u Meksiku, posle srebrnih medalja u Helsinkiju (1952), Melburnu (1956) i Tokiju (1964), osvojila prvu zlatnu medalju uopšte.

Taj podvig je ostvario ovaj tim: 1. Karlo Stipanić, 2. Ivo Trumbić, 3. Ozren Bonačić (svi Mladost), 4. Uroš Marović (Partizan), 5. Ronald Lopatni (Mladost), 6. Zoran Janković (Partizan), 7. Miroslav Poljak (Mladost), 8. Dejan Dabović, 9. Đorđe Perišić, 10. Mirko Sandić (svi Partizan), 11 Zdravko Hebel (Mladost). Trener je bio Aleksandar Sajfert, a njegov pomoćnik Damir Čorić.

Na Igrama u Meksiku ta reprezentacija odigrala je ukupno devet utakmica od čega je šest dobila u regularnom vremenu, a jednu, i to onu finalnu protiv SSSR nakon produžetaka. Jednu utakmicu odigrala je nerešeno sa Istočnom Nemačkom (DDR), a jednu je izgubila i to od Italije.

U kvalifikacionoj fazi na olimpijskom turniru Jugoslavija je odigrala tri sudbonosne utakmice.

Prva je bila s DDR-om (4:4). Nemci su svoj izjednačujući gol postigli četiri sekunde pre kraja utakmice i to iz četverca.

Druga je bila s Italijom, koja je završena rezultatom 5:4 u korist našeg protivnika, a Miroslav Poljak pet sekundi pre kraja utakmice nije iskoristio penal.

Treća je bila utakmica s Japanom u kojoj nam je, upravo zbog rezultata s kojima je izgubio od DDR-a i Italije, bila potrebna pobeda od 13 golova razlike. Samo u tom slučaju bismo se na osnovu gol-razlike plasirali na drugo mesto u grupi iza Italije, a ispred DDR-a, i ušli u polufinale.

Grozničava trka za golovima na utakmici s Japancima rasplamsala se posle njihovog iznenadnog vođstva od 1:0, a završena je rezultatom 17:2 u našu korist. Ko zna da li bi se tako i završila da Stipanić pri rezultatu 15:2 nije odbranio četverac, posle čega smo postigli još dva pogotka i ostvarili gol-razliku od +47 golova. DDR je osvojio 11 bodova, isto koliko i mi, ali s gol-razlikom od +44, pa se kao treći u grupi borio za konačan plasman od petog do osmog mesta.

Parovi u polufinalu bili su Mađarska – Jugoslavija i Italija – SSSR.

Što se tiče naše utakmice izgledalo je da će jugoslovenski vaterpolisti i ovog puta u okršaju s Mađarskom zastati na stepenici pre konačnog cilja, jer su Mađari posle tri četvrtine vodili s 5:4.

A onda su „plavi” odigrali vrhunskih pet minuta i potopili rivala. Postigli su uzastopno četiri gola i poveli sa 8:5. Mađari su golom iz četverca u poslednjem minutu utakmice ublažili poraz (8:6).

Nakon pobede nad Italijom (8:5) sovjetski vaterpolisti su, takođe, bili željni svog prvog olimpijskog zlata.

Finalna utakmica između Jugoslovena i Sovjeta, bar za gledanje, nije bila lepa. Takve utakmice kao po pravilu retko kada to i jesu. Preveliki ulog i želja za pobedom učinili su svoje. Igralo se, uglavnom, na iznuđivanje teških prekršaja, jer se posle tri takva dosuđena faula izvodio četverac.

U takvoj igri mi smo se bolje snašli. Od 11 postignutih golova u regularnom vremenu (4h5 minuta) sedam smo postigli iz četveraca, a četiri iz igre, dok su Sovjeti sve svoje golove dali iz penala. Upravo u tome se i ogledala premoć i kvalitet naših vaterpolista u odnosu na sovjetske.

Posle četiri četvrtine u finalu je bilo 11:11 uz napomenu da su Sovjeti svoj poslednji gol postigli četiri sekunde pre kraja utakmice.

Za kratko vreme se, bar što se nas tiče, u pauzi između završetka utakmice i produžetaka, trebalo povratiti iz šoka.

Iskustvo i želja za pobedom u finalnoj utakmici, koje smo tada ispoljili, bili su jači od svega, tako da smo već u prvom od dva trominutna produžetka, golovima Uroša Marovića, stekli prednost od dva gola razlike.

Rezultat od 13:11 smo smirenom igrom u napadu i čvrstom u odbrani sačuvali u drugom produžetku i iz te utakmice izašli kao olimpijski pobednici!

Golove za jugoslovensku reprezentaciju, računajući i produžetke, postigli su: Trumbić 2, Bonačić 3, Marović 5 i Sandić 3, a strelci za sovjetski tim bili su Barkalov 7 i Skok 4.

Olimpijsko zlato u vaterpolu je, napokon, posle tri srebra bilo u rukama Jugoslovena.

Ta medalja je dugo čekana, pa je samim tim bila i draža.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak