Penzioneri popunjavaju rupe na tržištu rada

Politika 20.10.2018 11:16
Penzioneri popunjavaju rupe na tržištu rada


Nedostatak radne snage problem je s kojim se Srbija uveliko suočava. Za nekoliko godina, ukoliko se nešto ne preduzme, moglo bi da se dogodi da najobičnije poslove neće imati ko da radi.



U okruženju ni Hrvatska, Slovenija i Mađarska nisu ostale imune na ovaj problem. U Mađarskoj je tamošnji Institut za ekonomska istraživanja nedavno sproveo analizu koja je pokazala da bi petina njihovih penzionera, što je oko pola miliona ljudi, bila spremna da se ponovo zaposli.

Istraživanje je rađeno da bi se procenilo u kojoj meri nedavne mere vlade, za ohrabrivanje penzionera da se vrate na tržište rada, mogu da pomognu ublažavanju nedostatka radne snage. U toj zemlji inače ima oko 2,5 miliona penzionera od kojih je oko dva miliona u starosnoj penziji. Oni bi teoretski mogli da povećaju raspoloživu radnu snagu za nekoliko stotina hiljada, pogotovo ako im poslodavci ponude fleksibilne uslove rada. Vladine mere za privlačenje penzionera za 2019. predviđaju da zapošljavanje penzionisanih Mađara bude oslobođeno poreza, izuzev poreza na dohodak građana.

Koliko je takav plan izvodljiv i u našoj zemlji i da li bi Srbija uopšte mogla da reši nedostatak radne snage na ovakav način?

Da angažovanje radno sposobnih penzionera ne bi ni pomoglo, ni odmoglo domaćem tržištu rada, smatra Dragoljub Rajić, iz „Mreže za poslovnu podršku”.

– Srbija ima hroničan nedostatak radne snage u zanimanjima koja su u vezi sa industrijom i oblasti IT, gde nam penzioneri ne mogu pomoći. Velika većina nije u stanju da se usavršava i ponovo uči, a za rad u industriji mnogi nisu fizički spremni. Mađarska ima problem nedostatka radnika na običnim poslovima, u trgovini i uslugama, pa je upošljavanje najstarijih mogućno, a i ta država odbija da uveze radnu snagu. Kod nas statistike pokazuju da ćemo za deceniju morati da uvezemo do 200.000 ljudi, i to iz azijskih, afričkih zemalja, eventualno sa Kosova, Albanije, Makedonije. Jer, u ostalim državama su zarade i standard viši, pa njihovi radnici neće ni imati interesa da rade za nas – upozorava Rajić, i ukazuje na problem što naša država dozvoljava određenim kategorijama penzionera da rade, ali i dalje insistira na tome da uplaćuju pune doprinose. Zato bi, dodaje, trebalo da ih oslobodi plaćanja poreza, kao što to planiraju Mađari.

Penzionerima rad inače ne služi samo za povećanje osnovice za penziju, već je u Srbiji on nažalost i nužno zlo, jer je prosečna penzija 24.978 dinara, dok najnižu prima oko 247.000 njih. Mnogi često rade kao noćni čuvari, fizički radnici, obezbeđenje, obično na crno, i to noćnu smenu koja se mesečno plaća do 15.000 dinara.

– Da bi legalnim upošljavanjem penzionera nadoknadila nedostatak radne snage, država bi najpre trebalo da napravi ozbiljan projekat za to, a pre svega reši problem da se radnicima koji su još u radnom odnosu doprinosi obračunavaju prema stvarnoj zaradi. Tek onda može da se govori o zapošljavanju penzionera. Jer, među njima ima onih koji bi i te kako bili korisni poslodavcu. Naravno, mislim na one koji su ranije otišli u penziju, uzimajući recimo otpremninu, a ne na invalidske – poručuje Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost”, podsećajući da Srbija ima oko 360.000 penzionera, koji primaju manje od 15.000 dinara mesečno i oko pola miliona onih sa manje od 25.000 dinara.

Pravo da rade posle odlaska u penziju ne mogu da koriste svi penzioneri u istom obimu. Procenjuje se da u svakom trenutku oko 35.000 penzionisanih građana ima prijavljen posao. Fond PIO ne vodi tačnu evidenciju o broju onih koji su ponovo u osiguranju. 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak