Avala izlazi na crtu Kopaoniku

Politika 18.10.2018 11:08
Avala izlazi na crtu Kopaoniku


Ski-staza bila bi duga oko pola kilometra, a pružala bi se od Avalskog tornja do šumarske kuće. - Imajući u vidu nadmorsku visinu i klimatske karakteristike, skijalište je predloženo na severozapadnoj padini i predložena je izgradnja sistema veštačkog osnežavanja



Kopaonik, Zlatar, Stara planina, Golija i Zlatibor planine su koje se prostiru na velikim nadmorskim visinama, a ski-staze koje se nalaze u ovim skijališnim centrima izgrađene su na više od 1.000 metara pa je i logično da se u ponudi obližnjih gradova kao glavni adut nađe baš zimski turizam.

Mnogo niža „sestra” ovih planinskih lepotica, beogradska Avala čija je nadmorska visina 511 metara, uskoro će ovim divovima stati na crtu jer, kako je najavljeno, neće dugo proći, a i ona će moći da se podiči skijalištem.

Ovakve inicijative postoje već odranije. O tome se pričalo 1994. i 2005. godine, a i u planskim dokumentima predviđen je razvoj Avale kreiranjem sportsko-rekreativnih sadržaja koji podrazumevaju i izgradnju žičare i ski-staze.

Ali, izgleda da će ideja konačno biti realizovana jer se, kako je najavio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, sa „Skijalištima Srbije” pregovara o izgradnji staze ukupne dužine 550 metara. 

– Ski-staza je naš novi zajednički projekat, s namerom da dobijemo ovakav objekat na desetak kilometara od centra Beograda. Ideja je da ski-staza radi i leti i zimi po uzoru na mnoge gradove u svetu, kako bi skijanje bilo dostupno onima koji nisu u mogućnosti da odu van Beograda. Finansiranje bi bilo pola-pola i verujemo da je ovo ulaganje u budućnost i u turizam grada – nedavno je najavio Vesić.

U „Skijalištima Srbije” kažu da je izgradnja skijališta na Avali planirana za sledeću godinu, do kada će, nadaju se, stići i sve neophodne saglasnosti, uslovi i dozvole nadležnih institucija. Početak ski-staze duge oko pola kilometra planiran je u neposrednoj blizini Avalskog tornja, a završetak nedaleko od šumarske kuće.

U prvoj fazi gradiće se skijalište sa pratećom infrastrukturom, odnosno ski-liftom, ski-stazom, poligonom za obuku, fabrikom snega, osvetljenjem, specijalnom mehanizacijom, parking prostorom i ostalim objektima. Sledeća faza predviđa izgradnju zabavno-rekreativnih sadržaja kao što su bob na šinama, zip lajn, teren za mini-golf, stena za penjanje i avantura park sa dečjim igralištem.

– Imajući u vidu nadmorsku visinu i klimatske karakteristike, skijalište je predloženo na padini severozapadne ekspozicije i predložena je izgradnja sistema veštačkog osnežavanja, odnosno fabrike snega. Tako bi se skijalo i u uslovima kada su dnevne temperature iznad 0 °S, u periodu od novembara do februara – objašnjavaju iz „Skijališta Srbije” i dodaju da će staza biti pokrivena posebnom veštačkom podlogom kako bi se koristila i u uslovima bez snega.

Troškovi projektovanja i izgradnje skijališnog centra iznosiće oko pet miliona evra, ali kako se nadaju turistički poslenici, ta investicija bi nam se i te kako isplatila jer bi označila novi adut u turističkoj ponudi Beograda.

– Ski-staze na skijalištu moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta. Ski-staze se klasifikuju i obeležavaju štapovima određenih boja prema stepenu težine (u zavisnosti od površina preko kojih se pružaju). Staza na Avali je kategorizovana kao plava, odnosno srednje teška ski-staza – navode u „Skijalištima”.

Ideja da beogradska planinska lepotica postane okupljalište za ljubitelje zimskih sportova nije nova. Zapravo, istorija kaže da je baš na Avali održano prvo skijaško takmičenje, kako u Kraljevini Jugoslaviji, 1929, tako i u Srbiji posle Drugog svetskog rata, 1946. godine.

Skijaši su obično, kažu istoričari, startovali pred planinskom kućom odakle bi se silazilo do podnožja, sve do iznad Ripnja, a završetak je uglavnom bio uspon do planinske kuće. Staze nisu bile sjajno uređene, cipele su bile teške, skijaši nevešti, a oprema loša, pa su padovi bili česti.

Uprkos tome, groznica skijanja koja je prvo zahvatila smučare ubrzo se proširila i na ostale Beograđane koji su počeli da na najzanimljiviji način na Avali uživaju u čarima zime. Osim na planini, skijalo se i na Košutnjaku, Kalemegdanu pa i na današnjem Banovom brdu.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak