Roblje 'državništva'

NSPM, Mihailo Medenica 17.10.2018 09:55
Roblje 'državništva'


Nije to pred 'Lidlom', Vučiću, bila publika željna tvojih sramotnih i bezdušnih govora, već jad, goli jad i muka što se jedva drži na dve noge!



Nisu penzioneri čekali da čuju kako će ubduće imati za “čokoladicu i džeparac unucima”, već da za tu mizeriju od koje životare pazare šta mogu, a mogli su ponajviše tvojih bednih izgovora jer bagatelni su, rinfuz, roba s greškom i istekom roka trajanja!

Nisi imao šta da slaviš, veruj, već da ćutke gledaš u to roblje tvog “državništva”, da se zagledaš u te oči i vidiš- ništa!

Baš ništa! Ponornice su to, zgasla ognjišta, zašlo sunce, mrak bez svanuća, daleke i hladne pučine, okna bede…

Sve su osim onoga što bi trebalo da jesu: dostojanstvo i smiraj starosti; bezbriga da li je novi dan nova osuda na doživotnu bez pomilovanja; vera da ih život ne prezire što još traju, što jutrom ne saslužuju opela sebi samima…

Negde u tom redu je bio i moj otac, starina od 87 godina, jedan od onih što poštapaju život pitajući se šta su mu to nažao učinili da im s toliko jarosti izmiče taj štap i podmeće ko ćupriju preko koje će najlakše prekoračiti bezdan, dok ne načini prvi korak i…

Nije ovo lament nad njim, čitav je taj stroj mojih očeva i majki, baka i deka naše dece, sve su to starosti naših stradanja, no, eto, bio je i on.

Nisam znao gde je, da jesam ne bih mu dozvolio, ne zbog te iste unučadi kojima će “imati za čokoladicu i džeparac” jer nisu željne toga već svog dede!

Dede koji se neće jedva dovući do kuće boreći se za svaki udisaj, boreći se da ako posrne i padne ne raspe to kilo jabuka i još nešto bespotrepština što je natovario na sebe ko prokletstvo!

Ne treba njima čokoladica starca zgaslog pogleda, već poged dede u kojem će se ogledati, u kojem će biti njegove princeze, u koji će se skriti od detinjih muka i nevolja kad ih ostali zbegovi prokažu…

Treba im njihov deka koji neće ćutke sedeti pognute glave ne čujući kad ga dozivaju, jer sluša tišinu, vrisak muke godina što ih ne nosi već vuče za sobom ko bukagije!

Nema to veze sa starošću već s tim kakva je starost!

Noge izdaju, godine su to, al duša valjda ne stari a opet ko da je duplo starija od njega.

Kao da je starac u starcu, mrtvak što ga nosa od groba do groba nemajući gde da ga sahrani…

Gledam u te jabuke, prezirem svaku, nepravedno prezirem al tako je- svaka je kamen, svaka je krajputaš pale starosti, svaka je beleg na stratištu satrtog dostojanstva onih u čije oči nisi smeo da se zagledaš, Aleksandre veliki u svojoj nizini!

Gledao su i njih tražeći eho aplauza i klicanja iz okna jada, ali se zagledao nisi jer video bi…

Roblje, Vučiću! Roblje što na plećima nosi starost ko gnojne rane a u rukama “darove” za unučad- kese pune muke i crvotočne “ćuprije” preko svojih bezdana…


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak