Rušenje divlje gradnje: Bager može i pre suda

Novosti 13.10.2018 17:55
Rušenje divlje gradnje: Bager može i pre suda


Predložene Izmene Zakona o ozakonjenju otvaraju vrata za brže rušenje nelegalnih objekata. Ovim izmenama država rizikuje naknadu ako ruši pre kraja spora



SPOR pred upravnim sudom ubuduće neće sačuvati bespravno podignute objekte od rušenja. Spratovi će moći da padaju posle odluke drugog stepena, odnosno odbijene žalbe. Izmenama Zakona o ozakonjenju, država planira da preuzme i rizik naknade štete ukoliko sudovi naknadno presude u korist nelegalnih graditelja. Vlada, koja je u četvrtak usvojila izmene, predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se što pre omogućilo efikasnije ozakonjenje.

Zakon o ozakonjenju, donet 2015. godine, sedmi je propis kojim je pokušano da se reši problem divlje gradnje. Posle dve godine, međutim, i on je na "popravnom". U registru bespravnih kvadrata danas je 2.041.936 nelegalnih objekata, a polovina su stambeni. Od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju do kraja avgusta ove godine doneta su 176.984 rešenja o ozakonjenju. Istovremeno je srušeno oko 500 objekata.

- Imajući u vidu broj nezakonito izgrađenih objekata koji su predmet ozakonjenja, osnovni razlog za donošenje ovog zakona je da se omogući još efikasnije sprovođenje ozakonjenja, da se dodatno utiče na sprečavanje nezakonite gradnje, kao i prometovanje takvih nepokretnosti - stoji u obrazloženju Predloga zakona.

Nadležni objašnjavaju da su do sada vlasnici nelegalnih kvadrata po pravilu pokretali upravni spor, a objekti nisu mogli da se ruše dok se on ne završi. Tako su prolazile godine. Preuzimanjem rizika da naknadno moraju da nadoknade štetu, nadležni veruju da će efikasno rešiti najdrastičnije primere divlje gradnje - na javnoj površini, lokacijama na kojima je gradnja zabranjena...

Satelitski snimak iz novembra 2015. godine bila je "nulta tačka" i u prvoj verziji zakona, ali sada se uvodi obaveza da se za svaku zgradu proveri ima li je na tom snimku. Ukoliko objekta na njemu nema, nadležni ne bi smeli da ga legalizuju. I građani imaju pravo da provere da li određena građevina postoji na snimku.

Do sada država nije izbegavala da, iako nelegalizovane, ove kvadrate oporezuje. Do adresa i obveznika lokalne samouprave su dolazile upravo preko podnetih zahteva za legalizaciju. Izmene zakona, međutim, predviđaju obavezu vlasnika da podnese poresku prijavu za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju.

Država je rešila i da bude stroga prema javnim komunalnim preduzećima koja nelegalne objekte naknadno priključe na svoju mrežu, a preti se kaznama od milion i po do tri miliona dinara. Većina ovih objekata, međutim, ne kuburi sa strujom i vodom.

Da kupci kvadrata ne bi bili žrtve prevara, uvodi se i obaveza da u katastru stoji napomena da je neka nepokretnost u postupku ozakonjenja.

JOŠ PET GODINA

BESPRAVNI kvadrati, odnosno oni koji treba da ih ozakone, dobili su još jedan rok. Ozakonjenje treba da se završi pet godina od usvjanja izmena zakona - znači pred kraj 2023. godine. Od usvajanja prve verzije je prošlo tri godine, tako da će se kvadrati privoditi zakonu najmanje osam godina. Nadležni su verovali da će posao završiti znatno ranije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak