Zadrugari i njihovi drugari

NIN, Milan Ćulibrk 12.10.2018 10:59
Zadrugari i njihovi drugari


Slabovidu decu vlast u Beogradu vodi u Muzej iluzija, a ariljski gimnazijalci su naučili da na matursku ekskurziju možeš i sa 50 godina. Ako si vlast, u Srbiji možeš sve. I ne moraš ništa



Grad obezbedio deci posetu Muzeju iluzija! Bio bi to zaista lep gest vlasti da u drugoj rečenici te vesti ne piše da je Elena Bilić, članica Gradskog veća, u Muzej iluzija odvela decu iz Osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević”!? Očito nesvesna kakvu poruku šalje, gradska vlast se hvali da su „zainteresovana deca imala priliku da prošetaju kroz sobe sa optičkim varkama i da se u pratnji nastavnika fotografišu“. Zaista treba biti genije pa smisliti ovako nešto. I još se hvaliti da „mi je danas veliko zadovoljstvo što mogu da sa ovom divnom decom uživam u Muzeju iluzija“. Čak i da ne sumnjam u to da je članica Gradskog veća zaista uživala, pitam se da li je svesna kako ove njene reči zvuče svima osim njoj i njenim stranačkim drugarima? Ako još nije uvidela šta je uradila, valjda će bar čuti šta o tome drugi misle.

Sa decom se ovih dana družio i predsednik SO Arilje Dragiša Terzić. Sa ariljskim gimnazijalcima, ali i sa novom suprugom išao je - na matursku ekskurziju. Bruka je pukla kad je medijima neko dojavio da je do Italije „skoknuo“ lokalni političar, ali ne i najbolji đak. On je zbog besparice ostao kod kuće, iako su đaci imali pravo na dva besplatna aranžmana. U školi su „zaboravili“ da ih ponude dečaku sa praznim novčanikom i školskom knjižicom punom petica. Ili je direktor shvatio da su onima koji rade za državu i najgori političari (ako su „naši“, čitaj iz vladajuće stranke) preči od najboljih đaka. Pa oni će da pobegnu odavde čim završe školovanje.

Direktor nije gimnazijalce ništa naučio o moralu, ali su naučili životnu lekciju - kako stvari funkcionišu u Srbiji. Da na matursku možeš i sa 50 godina. Da možeš da povedeš i novu suprugu. I da je za sve dovoljan samo jedan uslov – da si vlast.

A vlast u Srbiji može sve. I ne mora ništa. Kao deo vlasti, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) moglo je nebrojeno puta da kazni televizije sa nacionalnom frekvencijom za mnoge gadosti koje serviraju gledaocima. Ali, nije. Zato su mediji apsolutno slobodni – da rade šta god hoće svakome ko se ne slaže sa režimom.

Ni Olivera Zekić, niti bilo ko drugi iz REM-a, nije našao za shodno da se oglasi posle skandala u Zadruzi. Koliko god je Zekićeva bila brza „na pištolju“ kada je trebalo napasti ministra Vladana Vukosavljevića samo zato što se drznuo da kritikuje rijalitije, izgleda da joj je ponestalo municije kada bi trebalo da zaštiti gledaoce od maloumnih šala zadrugara, zatočenih u imaginarijumu Željka Mitrovića.

Nisu odurne šale zasmetale ni Nebojši Krstiću, koji je za manji propust RTS-a podneo ostavku na mesto u UO javnog servisa. Da je stvarno principijelan, Krstić u studio Pinka ne bi trebalo da uđe do kraja života. A iz njega ne izlazi. Pa, mogao je, bar reda radi, da se suzdrži par dana. Osim ako mu to nije radna obaveza sa novim poslodavcem.

Za razliku od Zekićeve i Krstića, Mitrović je izbacio zadrugara koji se „šalio“ na račun poginule devojčice. Ništa manje odvratno od „šale“ bilo je to što su ga drugi (za)drugari tešili, dok je napuštao imaginarijum. Mada, za sve bi bilo najbolje da ga nisu pustili napolje. Da je morao da ostane u Zadruzi. Samo da neko ugasi kamere.

Iako se predsednik Vučić o ovom slučaju nije oglašavao, mogu pretpostaviti na čijoj bi strani bio. Čim je Vukosavljević za NIN rekao da su ga u borbi protiv rijalitija podržale neke kolege, mnogi ministri su požurili da se oglase: „Ma taman posla“, „daleko bilo“, „zadnji put video sam ga pre tri meseca“... Znaju oni ko je u Srbiji vlast i da najbolji đaci mogu da ostanu kod kuće kada svi ostali idu na ekskurziju.

Zato pomalo zavidim Hrvatima, jer su naterali premijera da se izvini novinarki, dok u Srbiji to nikome ne pada na pamet ni za mnogo veće gafove? Evo, svi su lagali da zakon o penzijama menjaju zato što su nova rešenja bolja za penzionere. Ako je tako, zašto će se već od 2020. penzije ponovo usklađivati sa rastom cena i BDP-a? Zašto je to saopštio Džejms Ruf a ne Vučić, Ana Brnabić, Siniša Mali ili Zoran Đorđević? I ko će, kad za to dođe vreme, najstarijima da kaže da zbog - za njih „boljeg rešenja“ - dogodine možda neće biti povišica, kao što je Anici Telesković iz Politike već potvrdio Sebastijan Sosa iz MMF-a? Možda u svim tim leži odgovor na još jedno pitanje – zašto je većina medija prećutala baš deo u kome MMF navodi da će se zakon o penzijama ponovo menjati „da bi se obezbedilo da bude u većoj meri baziran na pravilima“. Što znači, da sada nije baziran na pravilima!

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak