Polovina penzionera izdržava svoju decu i unuke

Politika 09.10.2018 15:50
Polovina penzionera izdržava svoju decu i unuke


Svakom desetom penzioneru pomažu njegovi naslednici, a statistika govori da je prvi put u istoriji naše zemlje broj starijih od 65 godina premašio broj mlađih od 18 godina



Svaka peta osoba u našoj zemlji starija je od 65 godina, a neumoljiva demografska statistika svedoči da je prvi put u istoriji naše zemlje broj starijih od 65 godina premašio broj mlađih od 18 godina: od 115 opština u Srbiji čak 111 spada u demografski stara područja. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da u Srbiji živi 723.249 starih žena i 527.067 starih muškaraca, a brojke koje slikaju njihovu sadašnjost ne ulivaju optimizam – od 1.712.245 penzionera u Srbiji čak milion njih prima najnižu penziju, koja je do sada iznosila 23.000 dinara, a od novembra će biti povećana na 26.059 dinara. Paradoksalno zvuči podatak da čak 54 odsto starih izdržava članove svoje porodice, a tek svakom desetom penzioneru pomažu njegovi naslednici.

Nadežda Satarić, predsednica UO organizacije „Amiti – snaga prijateljstva”, skreće pažnju na činjenicu da dodatni problem predstavlja činjenica da se oko 130.000 žena i 50.000 muškaraca starijih od 65 godina uopšte ne nalazi u penzionom sistemu, odnosno nema nikakva primanja. Na ivici egzistencije nalazi se i oko 180.000 poljoprivrednih penzionera, koji mesečno dobijaju oko 11.000 dinara.

– Ne treba zaboraviti da veliki broj penzionera u Srbiji izdržava svoju decu koja ne rade i pomaže unucima koji su na školovanju. Kada plate infostan, lekove i finansijski pomognu decu i unuke, ne ostaje im mnogo za svakodnevni život. O tome ilustrativno svedoči i podatak da svega trećina žena starijih od 65 godina sebi može da priušti dva para obuće godišnje, a znamo koliko je obuća značajna kada nesigurno koračate pločnicima trećeg doba – kaže naša sagovornica.

Ocenjuje da veliki problem predstavlja i činjenica da je svakoj četvrtoj staroj osobi potrebna neka vrsta pomoći za kuću. Međutim, pomoć gerontodomaćica ima svega 1,1 odsto starih, što znači da samo 15.000 penzionera ima pomoć u obavljanju svakodnevnih poslova. Ostali su prinuđeni da se oslanjaju na pomoć i podršku srodnika – ako ih imaju.

– Poseban problem predstavlja nedostatak servisa za osobe koje boluju od demencije ili Alchajmerove bolesti. Za ove osobe ne postoje ni dnevni boravci, ni takozvani predah smeštaji, a ne postoje ni savetovališta za članove porodice i negovatelje. Procene govore da svaka peta osoba starija od 80 godina pati od demencije – upozorava Nadežda Satarić.

Iako se često ističe činjenica da pripadamo takozvanom mediteranskom krugu zemalja, u kojima se neguju snažni emotivni odnosi među članovima porodice, statistika govori da stari ljudi uglavnom žive sami – u Srbiji postoji 434.548 staračkih domaćinstava, od kojih 278.131 čine samačka domaćinstva. Svega trećina starih ljudi živi u istom domaćinstvu sa svojom decom. Broj jednočlanih staračkih domaćinstava rasutih po padinama surih planina i izgubljenih u brdima Istočne Srbije izmiče svim statistikama, a upravo oni spadaju u kategoriju najugroženijeg stanovništva u našoj zemlji.

Istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoči da je povišeni krvni pritisak najučestalije oboljenje među starom populacijom – oko 65 odsto naših starih sugrađana pati od ove boljke. Petina njih ima povišene masnoće u krvi i šećernu bolest, od depresije boluje svaka deseta stara osoba, a oko osam odsto njih ima hroničnu respiratornu bolest ili astmu. Svaki treći ima probleme sa hodom, svaki deveti sa vidom, a skoro svaki četvrti sa sluhom. Tri četvrtine starih ima neku hroničnu bolest ili zdravstveni problem – češće žene nego muškarci. Uz to, svaka treća stara osoba izjavila je da ima ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti, kao što su pripremanje hrane, kućni poslovi i kupovina, a svaka deveta u obavljanju lične nege.

Nekoliko starih smešteno u privatne domove o trošku države

Iako je početkom jula bilo planirano da oko 500 najstarijih i socijalno najugroženijih sugrađana koji se trenutno nalaze na listama čekanja za prijem u neki od državnih gerontoloških centara dobije mesto u privatnim domovima uz pomoć državnih subvencija, do sada je svega nekoliko njih smešteno u privatne domove. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsećaju da su je obrada zahteva za pružanje usluge domskog smeštaja u nadležnosti centara za socijalni rad, čiji je osnivač lokalna samouprava. Predstavnici resornog ministarstva procenjuju da centri za socijalni rad još nisu dovoljno preduzimljivi u upoznavanju korisnika sa lista čekanja sa mogućnošću korišćenja te usluge u nekom od privatnih domova sa kojima smo zaključili sporazum.

– Mi smo sve centre za socijalni rad još jednom obavestili o mogućnosti da korisnici koji se nalaze na listi čekanja za smeštaj u neki od državnih domova mogu tu uslugu dobiti i u nekom od 40 privatnih licenciranih domova sa kojima smo zaključili okvirni sporazum. Očekujemo da će do kraja godine ovu mogućnost iskoristiti veći broj naših starijih sugrađana – rekli su nam u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak