SAD i Mađarska protiv ostatka Ujedinjenih nacija

Politika 07.10.2018 13:16
SAD i Mađarska protiv ostatka Ujedinjenih nacija


Dok se 191 zemlja članica Ujedinjenih nacija sprema da početkom decembra usvoji globalni sporazum koji bi uveo red u pitanje migracija, Tramp i Orban smatraju da ovaj plan narušava nacionalni suverenitet



Posle debate u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GSUN) na kojoj su šefovi država i vlada 193 članice imali priliku da iskažu svoje viđenje trenutnih dešavanja na planeti, na Ist riveru preovladava utisak da su se dve teme nametnule kao najznačajnije. Najpre je Donald Tramp u prvi plan isturio pitanje „suvereniteta” i, kako je rekao, davanja prednosti „patriotizmu nad globalizmom”. U pokušaju da ostavi utisak iscrtavanja nove linije američke spoljne politike, predsednik SAD je priču o suverenitetu direktno povezao sa pitanjem migracija, drugom ključnom temom ovogodišnje GSUN.

„Migracijama ne može da upravlja međunarodno telo koje ne odgovara pred našim građanima”, poručio je Tramp sa govornice Generalne skupštine u otvorenoj aluziji na globalni sporazum o sigurnoj, uređenoj i legalnoj migraciji koji su podržale sve članice svetske organizacije – osim dve, SAD i Mađarske.

Trampov govor je u UN izazvao podsmeh prisutnih delegata, dosad nezamisliv za jednog predsednika Amerike, ali i aplauz u Budimpešti, gde premijer Viktor Orban nije štedeo reči hvale na račun šefa Bele kuće.

SAD i Mađarska nisu, međutim, od starta imale identičan odnos prema globalnom sporazumu o sigurnoj, uređenoj i legalnoj migraciji, koji sada neštedimice kritikuju.

„Amerika isprva nije podržavala globalni sporazum o migrantima i iz procesa se povukla i pre usvajanja njegovog nacrta. Za razliku od Vašingtona, Budimpešta je do samog kraja učestvovala u raspravi i radu na unapređenju sporazuma, ali kada je on konačno finalizovan, u Budimpešti su rekli da ga ne podržavaju”, objašnjava za „Politiku” Luiz Arbur, specijalna predstavnica UN za međunarodnu migraciju i nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala.

Ona dodaje da SAD ipak nisu uticale na druge zemlje da ne podrže ovaj dokument UN, iako su na pojedinim adresama postojale sumnje da će pokušati da izvrše pritisak na neke zemlje Latinske Amerike.

Arburova naglašava da „ambicija globalnog sporazuma o migracijama nije ni da promoviše ni da obeshrabri migracije nego da uvede red u taj proces”, kao i da on nije pravno obavezujući za države potpisnice.

„Iako mnogi smatraju da multilateralizam nikad nije bio u goroj situaciji, činjenica je da je najsveobuhvatniji globalni sporazum o migrantima dogovoren baš sada”, primećuje ona.

Pitanje suvereniteta, na kojem insistiraju Vašington i Budimpešta, nije u suprotnosti sa globalnim sporazumom o migracijama, koji, kako objašnjavaju u UN, želi samo da reguliše stihiju u kojoj se sada migracije odvijaju. Posledica tog nereda su hiljade mrtvih nevoljnika u Mediteranu koji su postali najprepoznatljivije lice globalnih migracija.

„U zavisnosti od toga o kom delu sveta je reč, migranti nelegalnim posrednicima plaćaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Za isti, često i neuporedivo manji novac, mogli bi da prevale taj put na bezbedan način samo kada bi sistem globalne migracije bio bolje uređen”, komentariše za naš list Leonard Dojl, direktor Sektora za medije i komunikacije Međunarodne organizacije za migracije (IOM).

Po njegovom mišljenju, dobra strana globalnog sporazuma o sigurnoj, uređenoj i legalnoj migraciji za koji se zalažu Ujedinjene nacije jeste to što omogućava zemljama da na multilateralnom nivou pregovaraju o problemu migracija.

„Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je nemoguće da se ovako veliko pitanje rešava u dogovoru samo dve zemlje, ili recimo unilateralno. To bi bilo kao kada bi jedna zemlja pokušala da samostalno reši problem klimatskih promena”, ocenjuje Dojl.

Na naše pitanje da li su onda inicijative o regulisanju migracija koje Evropska unija pokreće sa Arapskom ligom i Afričkom unijom u stvari koordinisane sa Globalnim paktom o migrantima, prvi čovek IOM-a za komunikacije odgovara:

„Ne mislim da su koordinisane u nekom zavereničkom smislu, ali cela poenta Globalnog pakta o migrantima jeste da legalizuje i na svetlost dana istera pitanje migracija. Zbog toga, ukoliko Evropljani zahtevaju od Afrikanaca da zaustave migrantski talas prema Starom kontinentu, savršeno je legitimno da lideri Afričke unije zatraže od Evropske unije pomoć u unapređenju ekonomije i kreiranju tržišta za nova radna mesta kako lokalni stanovnici ne bi imali razloga da beže iz svojih zemalja.”

Globalni sporazum o migrantima trebalo bi da i zvanično bude usvojen početkom decembra u Maroku, a prethodilo mu je usvajanje teksta sporazuma u GSUN u septembru 2016. pod imenom „Njujorška deklaracija o izbeglicama i migrantima”.

Kako za „Politiku” objašnjava Danilo Mandić, predavač na Harvardu specijalizovan i za pitanje migracija, Njujorška deklaracija je „tražila povećanje broja radnih viza, usavršavanje i učenje zanata, kao i olakšanje uslova za ujedinjenje užih porodica, što su sve racionalne mere koje bi i samim državama domaćinima bile u interesu”.

Komentarišući fenomen migracija kao političkog pitanja koje se otvorilo u GSUN, Mandić ocenjuje da je „globalna migracija – epifenomen”.

„Uzroci migracija – ratovi, globalna ekonomska nejednakost, ogromne demografske asimetrije po svetu – neće uskoro nestati. Migracije je teško suzbiti i to države znaju, čak i one najrestriktivnije. Postojeći okviri međunarodnog prava su zastareli, neadekvatni za globalizaciju. Globalni sporazumi – i o izbeglicama i o migrantima – dobar su iskorak ka novom uređenju”, ocenjuje Mandić.

On naglašava da bi se zahvaljujući ovom sporazumu, uz sve nedostatke, neka krupna pitanja rešavala mnogo efikasnije.

„Pitanje izbegličkih kampova, na primer. Svi su manje-više prepoznali da je dosadašnja strategija ograđivanja, zatvaranja izbeglica po kampovima, kao što su Zatari u Jordanu ili Dadab u Keniji, neodrživa. Dakle, globalni sporazum pravi veliki iskorak ka tome da izbeglički centri ne budu više prvo, ni osnovno rešenje – nego urbana integracija, izdavanje radnih dozvola, oporezivanje i dozvola da migranti sami sebe izdržavaju”, zaključuje Mandić.

Prema raspoloživim podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je danas 25 miliona izbeglica (odnosno 60 miliona ukoliko se u ovaj broj uključe interno raseljene osobe), dok se u kategoriju migranata ubraja oko 250 miliona ljudi. Razliku između ove dve kategorije teško je ustanoviti, a neka najšira definicija bi mogla da bude, kako za „Politiku” objašnjavaju u Međunarodnoj organizaciji za migracije, ona po kojoj su u suštini sve izbeglice migranti, dok nisu svi migranti izbeglice. Razlikuju se i po svom pravnom statusu, budući da po Ženevskoj konvenciji nije dozvoljeno vraćanje izbeglica sa granice ukoliko izjave da im u državama iz kojih dolaze preti progon ili opasnost po život. 

U migracijama od 2000. godine nastradalo najmanje 60.000 ljudi

UN procenjuju da je od 2000. godine u pokušaju da odu u neku drugu zemlju nastradalo najmanje 60.000 migranata. Crna statistika obuhvata pokušaje prelaska mora, putovanje kroz neprijateljske teritorije, podvrgavanje maltretiranju u pritvoru… Zagovornici globalnog sporazuma o sigurnoj, uređenoj i legalnoj migraciji ističu da su u predlaganju ovog dokumenta bili rukovođeni potrebom da zaštite ranjivu društvenu grupu koja je neretko izložena napadima i progonu.

Migranti najviše idu iz Indije, a najviše dolaze u Ameriku

Podaci kojima raspolažu Ujedinjene nacije pokazuju da na globalnom nivou najviše migranata dolazi iz Indije – 16,6 miliona, zatim Meksika 13 miliona, Rusije 10,6 miliona, Kine 10 miliona, Bangladeša 7,5 miliona.

Najviše migranata živi u SAD – 49,8 miliona, Saudijskoj Arabiji 12 miliona, Nemačkoj 12,2 miliona, Rusiji 11,7 miliona i Ujedinjenom Kraljevstvu 8,8 miliona.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak