Gde smo 18 godina posle petog oktobra

Blic 05.10.2018 14:10
Gde smo 18 godina posle petog oktobra


Petog oktobra 2000. godine građani Srbije izašli su na ulice i okončali diktatorsku vlast Slobodana Miloševića. Od tada je prošlo 18 godina, a "Blic" je pitao stručnjake: Da li je Srbija zaista punoletna kada se radi o pitanju demokratije?



Rušenje Miloševića tema je o kojoj apsolutno ne treba debatovati: njegova vladavina donela nam je sankcije, uzaludne ratove, etničko čišćenje, zločine, ubistva, hiperinflaciju, zabranu medija, a naposletku i raspad Jugoslavije. Danas, na dan kada Srbija slavi "punoletstvo" demokratije, dr Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže za "Blic" da peti oktobar nije bio pucanj u prazno - otvorio je neke šanse, ali to što ih nismo iskoristili, to je pitanje naših demokratskih kapaciteta.

Šta smo uradili od kada je Milošević  
Šta smo uradili od kada je Milošević "gotov"?

- Dominantan je stav građana da je peti oktobar bila uglavnom promena vlasti i da nije ostavio neke druge tragove, sem što nas je izvukao iz duboke izolacije i ostavio šansu da se vratimo u svet demokratije. To je nešto što bi se moglo nazvati plusom kada su u pitanju promene nakon 18 godina - smatra Stojiljković.

No, sve ostalo, kaže on, pokazalo se kao veliko trošenje energije koje nije dalo odgovarajuće rezultate (gledano očima srpskog stanovništva).

- Mi nismo dobili ništa više od redukovane izborne demokratije, dobili smo svojinske promene koje se nisu pokazale uspešne čak ni u ekonomskom aspektu. Imamo veću nezaposlenost, veće društvene nejednakosti, dobili smo situaciju u kojoj je Srbija ostala dominantno partokratija, zemlja u kojoj se o sudbinama ljudi odlučuje u političkim vrhovima, bez obzira ko je na vlasti - objašnjava profesor.

(Ne)jasni ciljevi

Iako smo kao društvo ozbiljniji od prosečnog punoletnog tinejdžera, nalazimo se u periodu kada imamo dileme o budućnosti, karijeri i životnom putu. Politički rečeno, u proteklih 18 godina urađeno je mnogo, u boljoj smo poziciji nego ijednog dana tokom 90-ih godina, ali, prema mišljenju direktora CESID-a Bojana Klačara, i dalje imamo nedovoljno posložene i nedovoljno jasne ciljeve oko toga šta želimo da postanemo.

Gde smo 18 godina posle petog oktobra 
"Peti oktobar nije bio pucanj u prazno", kaže profesor Zoran Stojiljković

- Neke od tih stvari su definisane, a to je pre svega odnos prema EU, gde postoji neka vrsta konsenzusa, ali čitav proces ide uz brojne otpore i vrlo često uz neku vrstu konfuzne politike koja još uvek nije uspela čvrsto da definiše svoj osnovni strateški cilj - smatra Klačar.

Kada su u pitanju dobre stvari nakon rušenja Miloševića, Srbija ima zacrtan strateški cilj - evropske integracije i saradnja sa EU.

- Imamo potpuno međunarodno priznanje, normalizovane odnose i u regionu i sa svim drugim evropskim i svetskim državama, nismo izolovani, ne trpimo nikakve sankcije. Ekonomska situacija, merena po svim mogućim parametrima, danas je mnogo bolja. U prilici smo da 18 godina imamo situaciju u kojoj se vlast dobija i smenjuje na izborima i da imamo, uz sve mane koje se dešavaju, neku vrstu relativno demokratskog i pluralističkog života - objašnjava Klačar.

Istrajnost

Nedostatak lustracije, ali i problematične privatizacije deo su korpusa loših stvari tokom ovih 18 godina.

- Nedovoljan otklon ka svemu onom što je činilo prošlost - pre svega, ka bezbednosnim strukturama koje su i dovele do toga da imamo premijera koji je ubijen 2003. godine, ali i nedovoljno jasan otklon na nivou javnog života, poruka koje šaljemo mlađim ljudima... Čini mi se, takođe, da najveći broj ljudi koji su imali priliku da obavljaju neke najvažnije funkcije nisu bili spremni da neke stvari preseku, a tu je pitanje EU najbolji primer - priča Klačar.

Nakon pada Slobodana Miloševića, zemlja je izašla iz izolacije i krenula ka EU, ali mnogi izazovi postoje i danas

Sklonost ka tome da vrlo često donesemo neku stratešku odluku, a onda je na svakih godinu ili dve preispitujemo, Klačar pripisuje nedostatku istrajnosti.

- Ako se odluči da je razvojni put Srbije ovo ili ono, onda je potrebno činiti sve da se taj cilj ostvaruje. Čini mi se da se i vrlo često osvrćemo unazad, definišemo cilj, pa ga za nekoliko godina preispitujemo - zaključuje on.

Šta smo dobro uradili

  • definisali smo politiku u pravcu EU
  • odnosi u regionu i sa svetom su normalizovani
  • nismo izolovani, nema sankcija
  • ekonomska situacija je bolja
  • nema više izborne krađe

U čemu smo podbacili

  • nismo napravili (dovoljno veliki) otklon od prošlosti
  • birali smo lidere koji nisu znali da preseku
  • ne poštujemo demokratske norme
  • ne kažnjavamo one koji te norme ne poštuju
  • fali nam kritičko mišljenje javnosti

Vrednost

A da bismo kao društvo u potpunosti sazreli, potrebno je, pre svega, sprečiti osnovne uzroke problema koji dovode u pitanje demokratiju, kaže sociolog Vladimir Vuletić.

- Prva i osnovna stvar: tekovina petog oktobra je do danas nedirnuta - imamo relativno fer i poštene izbore, izborna volja građana se ne dovodi u pitanje, imate glasanje i prebrojavanje glasova koji su fer. Setimo se da je, između ostalog, peti oktobar došao kao reakcija na krađu izbora - kaže Vuletić.

Proganja nas neprevladana prošlost: Zgrada RTS-a 5. oktobra 
Proganja nas neprevladana prošlost: Zgrada RTS-a 5. oktobra

Takođe, postojanje brojnih nezavisnih regulatornih tela veliki je korak unapred. Ipak, negativne stvari, smatra Vuletić, vezane su pre svega za realizaciju onoga što je postavljeno kao norma.

- Kada je reč o demokratskim normama, tu nemamo mnogo problema, ali kada je reč o poštovanju tih normi i kada je reč o tome kako se biraju oni koji su tu da ih sprovode, dešava se da se u praksi te norme ne poštuju. Drugi problem je nedostatak adekvatnih sankcija za nepoštovanje tih normi - priča sociolog Vuletić.

Istina

Ratko Božović, sociolog i kulturolog, smatra da će uzrastanje i zrenje Srbije potrajati.

- Ostaje pitanje hoćemo li ikada postati zreli jer gde nema jasne reči, misli niti jasnog puta ni putokaza... Moramo da se suočimo sa istinom, sa onim šta se dogodilo i šta smo učinili sebi i drugima. Ne možemo bez završene priče ići u novu priču jer ćemo ponoviti istu stvar. A da bismo imali istinu, moramo imati slobodnu javnost, kritičko mišljenje - zaključuje Božović.



Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak