Osamnaest godina od 5. oktobra: Da li je demokratija u Srbiji zaista punoletna?

Radio 021 05.10.2018 11:52
Osamnaest godina od 5. oktobra: Da li je demokratija u Srbiji zaista punoletna?


Danas se navršava 18 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. okončana vladavina Slobodana Miloševića



Demonstracije u Beogradu izbile su pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice. 
 
Demonstranti su na plato ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. 
 
Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u Skupštinu, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima. 
 
U večernjim satima građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. 
 
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi. 

Šta smo uradili od kada je Milošević  
Šta smo uradili od kada je Milošević "gotov"?
 
Gde smo 18 godina kasnije
 
Posle 18 godina, tadašnji učesnici u vlasti Slobodana Miloševića ponovo zauzimaju najvažnije položaje u zemlji. 
 
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u to vreme bio je ministar informisanja, potpredsednica tadašnje savezne vlade Maja Gojković sada je predsednica Skupštine Srbije, bivši istaknuti član JUL-a Aleksandar Vulin ministar je odbrane, dok je portparol SPS Ivica Dačić ministar spoljnih poslova. 
 
Vojislav Koštunica koji je kao kandidat DOS-a izabran za predsednika SRJ, povukao se iz politike, a premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. 
 
Slobodan Milošević umro je 2006. godine u haškom zatvoru, a njegova supruga i bivša predsednica JUL-a Mirjana Marković nalazi se u Rusiji, gde je dobila azil.
 
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, kaže za "Blic" da 5. oktobar nije bio pucanj u prazno - otvorio je neke šanse, ali to što ih nismo iskoristili, to je pitanje naših demokratskih kapaciteta.
 
- Dominantan je stav građana da je 5. oktobar bila uglavnom promena vlasti i da nije ostavio neke druge tragove, sem što nas je izvukao iz duboke izolacije i ostavio šansu da se vratimo u svet demokratije. To je nešto što bi se moglo nazvati plusom kada su u pitanju promene nakon 18 godina - smatra Stojiljković.
 
No, sve ostalo, kaže on, pokazalo se kao veliko trošenje energije koje nije dalo odgovarajuće rezultate, gledano očima srpskog stanovništva.
 
- Mi nismo dobili ništa više od redukovane izborne demokratije, dobili smo svojinske promene koje se nisu pokazale uspešne čak ni u ekonomskom aspektu. Imamo veću nezaposlenost, veće društvene nejednakosti, dobili smo situaciju u kojoj je Srbija ostala dominantno partokratija, zemlja u kojoj se o sudbinama ljudi odlučuje u političkim vrhovima, bez obzira ko je na vlasti - objašnjava Stojiljković.
 
Ratko Božović, sociolog i kulturolog, smatra da će uzrastanje i zrenje Srbije potrajati.
 
- Ostaje pitanje hoćemo li ikada postati zreli jer gde nema jasne reči, misli niti jasnog puta ni putokaza... Moramo da se suočimo sa istinom, sa onim šta se dogodilo i šta smo učinili sebi i drugima. Ne možemo bez završene priče ići u novu priču jer ćemo ponoviti istu stvar. A da bismo imali istinu, moramo imati slobodnu javnost, kritičko mišljenje - kaže Božović za "Blic".
 
Demokratija je kao cilj i vrednost u Srbiji i dalje veoma važna, smatra sociolog Vladimir Vuletić.
 
- Ipak, plašim se da demokratski deficit, koji je svuda u svetu prisutan, može da dovede u pitanje demokratiju kao vrednost. Jer kada se ljudi nađu suočeni sa egzistencijalnim pitanjima, sa pitanjima sukoba s drugim zemljama, onda im demokratija postaje manje važna. Opasnost za demokratiju postoji, pogotovo u regionima gde imate međuetničke sukobe i siromaštvo - navodi Vuletić.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak