U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se zove 'Bratstvo i jedinstvo'

Blic 03.10.2018 12:38
U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se zove 'Bratstvo i jedinstvo'


Nije Evropska unija toliko daleko kao što se misli, dovoljno je doći u skladnu i tihu Kucuru - malo vojvođansko selo pored Vrbasa broji čak 15 različitih nacija koje tu žive zajedno i složno.



Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, u selu živi nešto manje od 5.000 duša. Najviše ovde ima Rusina, zatim idu Srbi, pa onda redom Mađari, Crnogorci, Ukrajinci, Hrvati, Slovaci, Muslimani, Romi, Makedonci, Nemci, Slovenci, Rusi i Bunjevci, a po podacima sa Vikipedije, čak i Jugosloveni. Ako želimo da delimo dalje, tu su i oni "od iskona" čiji je još askurđel parao ove bačke oranice, ali i oni koji su dolazili sa nekih od kordunaških, bosanskih i crnogorskih bregova posle nesrećnih ratova u dvadesetom veku. Kolonisti - kako ih u Vojvodini krste. Ali u Kucuri se ljudi ne dele, nego, kako kažu, vole da rade i da se druže. Tome svedoči podatak da imaju čak 19 različitih udruženja građana, od sporta do kulture, koja su tokom čitave godine aktivna.

- Nikada nijedna nacionalna zajednica nije bila dominantna. Kada su se Rusini ovde doselili pre 255 godina, bilo je nekoliko srpskih porodica. Mađari, Nemci, Srbi i Rusini vekovima su učili jedni od drugih. Do danas se održao običaj da kada ujutro vidim svog komšiju Mađara, dobro jutro mu poželim sa "jo reggelt", a on meni otpozdravlja "dobre rano" na rusinskom. Iz poštovanja prema komšiji, pričaš na njegovom jeziku, to je lep običaj i jedna od naših tajni - kaže Aranka Međeši, predsednica etno-kluba "Oteto od zaborava".
U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se još uvek zove "BRATSTVO I JEDINSTVO". 

U ovom svojevrsnom muzeju koji je nastao pre 11 godina nalazi se čitava istorija stanovnika Kucure, a svaka nacija ima posebnu prostoriju gde je izložen deo njihove tradicije.

U selu postoje četiri crkve. Rusini idu u grkokatoličku, Srbi u pravoslavnu, Mađari i Hrvati u katoličku, a Romi u evangelističku. Imaju jedan dom kulture, za koji se na početku godine zajedno dogovore kako će i kada da ga koriste za različite manifestacije i svetkovine. Osnovna škola i dalje se zove "Bratstvo i jedinstvo", a iako je bilo pokušaja da se ovo ime promeni, meštani nisu dali, smatraju da je ovo ime bolje rešenje nego da se nazove po nekoj znamenitoj ličnosti samo jedne nacije.

U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se još uvek zove "BRATSTVO I JEDINSTVO". 

Imaju dve biblioteke i dva kulturno-umetnička društva - "Žetvu" koja baštini običaje Rusina, ali i drugih nacionalnih manjina, te "Zavičajno vrelo" koje čuva tradiciju Srba.

- Vojvođanski duh uz toleranciju i poštovanje nikada nije napustio ovo mesto. Što se više upoznajemo, to više koristimo dobri duh suživota. Pazimo jedni druge, čuvamo uspomene na prošlost zbog lepše budućnosti - rekao je kucurski paroh otac Vladislav Rac.

U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se još uvek zove "BRATSTVO I JEDINSTVO". 

Kako kažu Kucurani u selu ne može da se nabroji pet etnički čistih porodica. Ljudi su većinom poliglote, pričaju i srpski, rusinski, mađarski, pa čak i nemački, bez obzira koje su nacije.

Tamburaš - Crnogorac

U Kucuri je sve moguće, pa i da vođa tamburaškog sastava "Kucurski bećari" bude Grujo Đurđić, koji kaže da je igrom slučaja Crnogorac.

U ovom vojvođanskom selu živi složno 15 nacija, mole se u četiti crkve, a škola im se još uvek zove "BRATSTVO I JEDINSTVO". 

- Veselja su vam sva ista. Fenomenalna. Selo je veliko i bogato, stalno radimo pa i nemamo vremena da se svađamo, a kad nađemo sate za sebe, najčešće se družimo i sastajemo. To je bolje i zanimljivije. Žao mi je što mladi odlaze, kao i iz svakog mesta. Pitanje je kako će ovde biti za 50 godina. Ali ja se ne dam, imam tri sina - izjavio je Đurđić.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak