Ekskluzivni podaci o zločinu bez žrtava koji podriva ceo sistem u Srbiji

Blic 01.10.2018 11:46
Ekskluzivni podaci o zločinu bez žrtava koji podriva ceo sistem u Srbiji


Zločin bez žrtava ušao je u sve pore društva i iznutra kao moljac izjeda institucije koje su stub ovog društva: zdravstvo, pravosuđe, školstvo. Novo antikoruptivno telo za samo sedam meseci kako postoji zaustavilo je 170 ovakvih zločina.



Krivično delo davanja mita i korupcije nazivaju i zločinom bez žrtava jer obe strane imaju interes da zločin počine ili na njega pristanu. Ali, žrtva su svi ljudi koji svakodnevno idu i dolaze na posao, zapošljavaju se, idu lekaru ili na fakultet pravednim putem, zaslugama, poštenjem. Rak-rana ovog društva primila je svoju prvu dozu zračenja stupanjem na snagu novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije usvojenog 2016. godine. Istog dana usvojene su izmene Krivičnog zakonika. Do 1. marta 2018. svi državni organi, od policije, preko tužilaštva i sudova do Poreske uprave, Poreske policije, Carine, Agencije za borbu protiv korupcije upoznali su se sa novim načinom rada. Važan je i podatak da je od starta rada posebnih odeljenja, u poslednjih sedam meseci, ukupna izrečena kazna zatvora bila 24 godine i osam meseci.

SPORNA IMOVINA

Kako za „Blic“ kaže ministarka pravde Nela Kuburović ojačani su i kadrovski kapaciteti posebnih odeljenja za korupciju u četiri viša suda i četiri viša javna tužilaštva, a posebna odeljenja tužilaštava i Tužilaštvo za organizovani kriminal prvi put imaju zaposlene finansijske forenzičare kao državne službenike!

- Za svega sedam meseci, imamo osuđujuće presude protiv 142 u materiji antikorupcije. Do ove reforme takav uspeh nije zabeležen. Ovo je samo početak. Ni policija ni tužioci sigurno još nisu stigli da pokažu šta sve znaju i umeju - kaže ministarka za „Blic“.

Ona je iznela i primedbu.

- U ovim predmetima nismo došli do ozbiljnijih rezultata oduzimanja imovine stečene krivičnim delom. Nisam zadovoljna ni brojem predmeta u kojima se imovina oduzela, ni količinom oduzete imovine. Ovo svakako treba da bude tema za razmišljanje i buduće aktivnosti i policije i tužilaštva i suda - istakla je ona.

Sa ovom primedbom saglasan je i Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

- Podaci koji su dobijeni od RJT ukazuju da je država targetirala korupciju i mobilisala sve resurse u njenom suzbijanju. Primetan je veći broj osuđujućih presuda, veći broj lica koja se procesuiraju. Ali ono na čemu treba raditi pored jačanja resursa tužilaštva i policije jeste i efikasnija primena zakona kojim se imovina oduzima, jer zasad nisu zadovoljavajući rezultati u odnosu na količinu oduzete imovine. To treba da bude prioritetna tema za buduće aktivnosti policije, tužilaštva i sudova - naglašava Stefanović.

TEŠKO ZLO

Kako kaže, korupcija je veliko i teško zlo s kojim država mora energično da se bori, kako zbog građana tako i zbog zaštite privredno-finansijskog sistema države.

- Pored toga, korupcija se sve češće spominje kao jedna od tipičnih vrsta kriminaliteta korporacija, krivičnih dela pravnih lica, naročito karakterističnih za uslove privrednog poslovanja. Na primer, u automobilskoj industriji, proizvodnji lekova... Zbog toga otkrivanje i rasvetljavanje slučajeva korupcije ni u najrazvijenijim državama nije lak posao - primećuje Stefanović.

Ali kada jednom do korupcije dođe i počinioci budu uhvaćeni, šta je problem da oni zaista i odgovaraju za krivično delo?

Ministarka Nela Kuburović smatra da je to loša koordinacija i motivisanost nadležnih koja je bila pogubna za procesuiranje pravde.

UDARNI TIMOVI

- Pre 1. marta veoma često je bio slučaj da viša tužilaštva spuštaju nadležnost na osnovna, ili na nekoliko osnovnih tužilaštava, sa idejom da će niža tužilaštva uraditi veći deo posla, a potom ako nisu nadležna vratiti višim tužilaštvima predmete u rad. Tako je uspostavljena loša praksa koja je dovela do propadanja velikog broja predmeta. Naime, metodologija borbe protiv korupcije ne dozvoljava uključivanje ovoliko velikog broja zamenika tužilaca, niti na toliko mesta možemo da imamo obučene i motivisane ljude, koji zaista znaju kako se postupa u ovim predmetima - pojašnjava Nela Kuburović.

Kako kaže, sada je situacija u potpunosti drugačija. U ovim predmetima postupaju tužioci i njihovi zamenici isključivo u TOK-u i u četiri posebna odeljenja.

- Policija i tužioci sada imaju na raspolaganju i mogućnost da koriste alat službenika za vezu. U svim državnim organima koji mogu da imaju informacije relevantne za antikoruptivne slučajeve određen je jedan ili više službenika za vezu u Poreskoj upravi, Carini, Agenciji za borbu protiv korupcije, Katastru, Državnoj revizorskoj instituciji... Tužioci mogu da iniciraju i formiranje udarnih grupa, specijalnih timova - nabraja ona.

MINIMUM PRAVDE

Kada je reč o zloupotrebi položaja, Stefanović navodi da je broj osuđujućih presuda ispod evropskog minimuma.

- Korupcija se procesuira godinama na sličnom nivou, bez značajnih promena u broju osuđujućih presuda, koji je ispod evropskog minimuma u kojima dominira krivično delo zloupotrebe službenog položaja, dok su krivična dela primanja i davanja mita manje zastupljena, a trgovina uticajem se izuzetno retko procesuira - skreće pažnju Stefanović.

On rešenje vidi upravo u specijalnim timovima koji mogu da reaguju brzo u gonjenju korupcije.

- Formiranje udarnih grupa predstavlja jedan nov institut u našem krivičnom zakonodavstvu, koji se u uporednoj praksi pokazao kao izuzetno koristan u borbi protiv korupcije, jer u sastav udarne grupe mogu ući stručnjaci različitih profila, što je posebno dobro u borbi protiv korupcije, zbog složenosti predmeta i različitim pojavnim oblicima korupcije - kaže on.

Privatizacija leglo trgovine uticajem

Klasičnim koruptivnim krivičnim delima smatraju se primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem.

Trgovina uticajem često se opisuje kao „kriminal belog okovratnika”. Počinioci mogu biti ljudi na visokim položajima, koji imaju vlast i uticaj, tajkuni, direktori, pa i novinari. Zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a za teže oblike i do 10 godina zatvora. Potrebno je dokazati da je u radnjama osumnjičenog postojao proces u kojem je on koristio svoju funkciju, društveni položaj ili uticaj da bi za nagradu ili neku drugu korist posredovao u tome da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.

Na primer, kada se, pod uticajem nekog moćnog tajkuna, političara ili direktora, u postupku privatizacije favorizuje određeni kupac, kada se na konkursu za prijem u radni odnos daje prednost određenom kandidatu ili kada se „namešta” posao određenoj firmi, sve to može da bude trgovina uticajem.

Blaga kaznena politika

- I kaznena politika je ujednačena, relativno blaga. Za krivična dela korupcije se najčešće izriču uslovne osude, osim za krivično delo primanja mita, gde se većinom izriče kazna zatvora. Malobrojne su izrečene mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti i mere oduzimanja imovinske koristi, iako je izricanje ove poslednje mere po zakonu obavezno, kada se ustanovi da je izvršenjem krivičnog dela ostvarena neka protivpravna korist - ističe Nenad Stefanović za „Blic“.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak