Sećanje na Predraga Ejdusa

RTS 30.09.2018 09:41
Sećanje na Predraga Ejdusa


Predrag Ejdus, jedan od najvećih srpskih glumaca, preminuo je sinoć u 72. godini. U izuzetnoj i bogatoj karijeri ostvario je oko 200 pozorišnih uloga i snimio više od 50 filmova, televizijskih serija i drama. Ljubav prema glumi otkrio je u gimnaziji i ona ga je vodila od amaterskih pozorišta do najvećih pozorišnih scena u Jugoslaviji i Evropi.



Otišao je velikan kome su uloge, pozorište i sama umetnost bili svetinja. Otišao je Napoleon, Miškin, Karamazov, Faust, Kir Janja, Salijeri, Šajlok i brojni drugi likovi koji su ga čekali da im udahne život. Predrag Ejdus uloge je pretvarao u remek dela.

"On je zaista bio jedinstven, ne samo glumac, već jedinstven umetnik koji je visoko držao svojim delom dignitet naše profesije. Čovek koji je najviše igrao. Niko od nas nije imao toliko žara, toliko posvećenosti koliko je imao Predrag Ejdus. Ono 'ja mislim, dakle postojim' kod njega je bilo 'ja igram, dakle postojim'. I to je radio sa velikom radošću, sa velikom verom. Ono što mi je žao, mislim da je otišao, a nije se dovoljno naigrao", kaže glumica Svetlana Bojković.

Predrag Ejdus postao je član Narodnog pozorišta u Beogradu odmah posle diplomiranja 1972. godine. Bio je njegov glumac, direktor drame, a kasnije i upravnik. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, bio je i omiljeni profesor glume.

"Sigurno je da smo izgubili jednu od najznačajnijih ličnosti srpskog savremenog pozorišta. Ne samo zbog fantastičnih umetničkih dometa, jedinstvene energije, takvu energiju nije imao niko od nas, već zbog te nesebične ljubavi prema pozorištu, ali ne sebe u pozorištu već pozorišta u sebi. Voleo je sve u pozorištu. Beskrajno je uživao dok igra, a iznad svega je voleo da proba. On se borio za svaku predstavu, ne za svoju ulogu, već za predstavu, za trajanje", navodi reditelj Egon Savin.

Predrag Ejdus voleo je izazove. Njega su voleli publika i reditelji. Jedan mu je posvetio i komad "Delirijum tremens".

"Glumci inače govore o drugim stvarima u životu, o nekim stvarima koje večno traju, ali kada fizički umre to je onda gubljenje iluzije. Što je još veći cinizam, ja upravo snimam seriju koja je zasnovana na životu Predraga Ejdusa, trebalo je on da igra, ali se razboleo i na neki način će ovo biti rekonstrukcija onoga što je on preživeo i doživeo i zbog čega ćemo ga pamtiti", ističe reditelj Goran Marković.

"Sećam se jedne njegove rečenice koja mi je ostala urezana, govorio nam je: 'Ja vas obučavam da budete komandosi, da umete da se snađete na sceni, a posle šta vam bog da'. Gledao sam ga i pred kraj sezone i shvatio koliko je do samog kraja davao stopostotno sebe na sceni i fizički i u svakom drugom smislu", dodaje glumac Milorad Damjanović.

Predrag Ejdus bio je dobitnik nagrada za životno delo: "Dobričinog prstena", "Sterije", "Zlatnog ćurana", Nušićeve nagrade, kao i nagrada "Raša Plaović", "Milivoje Živanović", statuete "Joakim Vujić" i drugih priznanja. U Narodnom pozorištu otvorena je knjiga žalosti.

"Pre svega kada je reč o glumi, ja to doživljavam kao vrstu posebnog fanatizma. Ja glumom ne mogu da se bavim usput. Za mene je to nešto najvažnije u tom trenutku. Ja sezone i godine u životu pamtim po sezonama a ne po događajima iz privatnog života", govorio je Ejdus.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak