Drugi referendum progoni Terezu Mej

Politika 26.09.2018 23:13
Drugi referendum progoni Terezu Mej


Nakon nemoći vladajuće stranke da se unutar sebe dogovori o budućnosti Britanije i da dobije pristanak EU, i opozicija predlaže novo glasanje o bregzitu



Britanska premijerka je saterana u ćošak, dok se zemlja koju vodi rasparala po svim šavovima. Nakon što Tereza Mej nije uspela da čelnicima Evropske unije na samitu u Salcburgu proda svoj plan o odnosima Ostrva i evropske zajednice po okončanju bregzita, Britanija se suočava s pitanjem budućeg statusa Severne Irske u Ujedinjenom Kraljevstvu, što bi za sobom moglo povući i aktuelizaciju položaja Škotske naspram Londona. Istovremeno, Mejova se bori s dve potpuno zavađene frakcije samo unutar sopstvene stranke. Razdor preti i opozicionim laburistima, koji su ga za sada zacelili tako što su sve bliži tome da ne samo takođe odbiju bilo kakav dogovor koji bi premijerka eventualno postigla s Briselom nego i da podrže novi referendum na kojem bi se glasalo i o opozivu odluke o istupanju iz EU.

I ranije se govorilo o mogućnosti drugog referenduma, ali samo takvog na kojem bi se glasalo o prihvatanju ili odbijanju dogovora koji bi britanska vlada postigla s unijom. Poslednji nagoveštaj laburista, međutim, potpuno je druga priča. Za takvo glasanje u ovom trenutku nema izgleda da bi na njega pristali torijevci, u kojoj bregzitovci, tvrda struja i oni skloni nekakvom kompromisu s EU koji predstavljaju većinu. Raspoloženi nisu bili ni da parlamentu dozvole išta više od konsultativnog glasanja, to jest da se poslanici izjasne isključivo o tome dopada li im se konačni dogovor vlade i Brisela.

Tako je i poruka laburista dočekana na nož, umivenijom verzijom osude za kolaboraciju s neprijateljem. Dominik Rab, sekretar za bregzit u vladi Tereze Mej, opisao je ideju glavne opozicione stranke kao „besmislicu” koja bi ohrabrila EU da ponudi Londonu „ušljiv dogovor”.

U korisnost ponavljanja referenduma laburisti tek treba da ubede i svog predsednika Džeremija Korbina, podozrivog prema EU zbog svoje tvrdo levičarske ideologije. On je na prethodnom glasanju formalno podržao ostanak u uniji, ali se u kampanji uopšte nije potrudio da ubedi glasače da je to pravi izbor, već je više sabotirao zvanični stav svoje stranke. Sve do juče, njeno vođstvo je zato odbijalo ponovno glasanje Britanaca o zajednici sa EU. Na razmatranje suprotne mogućnosti čelnike laburista okupljene oko Korbina naterao je tek pritisak ostatka partije, koji neprestano ukazuje na proevropsko raspoloženje njihovih birača.

S obzirom na nevoljnost Korbina prema toj zamisli, drugi referendum o bregzitu pre bi mogao biti održan zbog urušavanja vlade Tereze Mej i raskola među torijevcima oko budućih odnosa s EU. Njihova nesposobnost da se međusobno dogovore oko idealnog ishoda, kamoli da u njegovu obostranu svrsishodnost ubede Brisel, podbada komentare da je još jedan referendum jedini način da građani, sada mnogo bolje obavešteni oko toga šta ih očekuje nakon bregzita, preseku dileme i kažu kakvu budućnost žele.

I u tom slučaju, međutim, ankete ne garantuju da bi ishod ovog puta bio drugačiji nego na prethodnom referendumu, uprkos svim lažima bregzitovaca, od koji su za neke i oni sami priznali dok su ostale s vremenom razotkrivane kao ništa više od propagande.

Pod pretpostavkom da će Britanija na kraju, uprkos unutrašnjim sukobima, izaći iz unije, neminovno povampirenje irskog pitanja odražava to koliko se u pričama o EU kao mirovnom projektu, što se uvek ilustruje primerom spajanja Nemačke i Francuske posle vekova neprijateljstva, zanemaruju manja žarišta na kontinentu, nagazne mine koje je ulazak u EU takođe deaktivirao. Nasuprot nacionalističkoj retorici probregzitovskog tabora, koji tvrdi da je ustao protiv „imperijalne Evrope”, irski slučaj pokazuje i da je EU poslužila Britancima za održavanje ostataka njihove imperije, to jest za privoljavanje Iraca i Škota na vernost Velikoj Britaniji.

Pošto u EU granica između članica nema, trenutno ni irski narod nije razdvojen na Republiku Irsku i Severnu Irsku, čiji su secesionisti i time bili umireni. Kako se Britanija ne bi opet morala nositi s njima, Mejova je predložila da London i Brisel usaglase zajednički pravilnik o standardima robe kako nakon bregzita ne bi opet bila postavljena granica između dve Irske. EU je, međutim, ocenila da njen predlog ne pokriva dobar deo standarda uvedenih za zaštitu evropskih potrošača i privrednika. Drugačije ideje, poput one da Severna Irska ostane u carinskoj uniji sa Republikom Irskom, tvrdi bregzitovci odbacuju kao nameru EU da anektira deo Britanije.

Standardi za robu zasebna su nagazna mina zakopana ispod bregzitovskog čvora. Tvrdi bregzitovci, tradicionalno povezani s poslovnim lobijima, razgovarali su s krugovima oko Donalda Trampa o tome da Britanija po izlasku iz EU, zarad ugovora o slobodnog trgovini sa SAD, prihvati američke standarde, koji potrošačima nude slabiju zaštitu, pa time i manje troškove industrijalcima. To je još jedno pitanje u kojem se teško održava propaganda o bregzitu kao „narodnom ustanku protiv pohlepnih elita”, pošto bi njegovi efekti, barem u ovom domenu, mogli biti sasvim suprotni.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak